Kako se spasti i odbraniti od plastike

Kako se spasti i odbraniti od plastike

Svakog sata u svetu se odbaci nekoliko miliona plastičnog otpada, navodi se u tekstu na portalu RTS.  Osim što predstavlja opasnost za životnu sredinu, plastika direktno utiče i na zdravlje potrošača. Prosečan stanovnik planete od trenutka kada se oslobodi plastičnog otpada, ne razmišlja o tome da će svaki komad plastike potrajati još 500 godina.

Sva plastika koja je proizvedena do sada je još uvek tu, na planeti, i ostaće za narednih 15 generacija naših potomaka. Ovi podaci ne čude, ako se uzme u obzir podatak da se manje od 10 odsto plastike u svetu reciklira.

Određene vrste plastike u prirodi mogu da opstanu i do dve i po hiljade godina, napominje dr Svetlanom Stanišić, gošća Jutarnjeg programa, koja se bavi oblašću ishrane i životne sredine.

„Naša Zemlja je zatvoren sistem. Sve što odbacimo na nju, zadržava se tu i to je trag našeg postojanja“, naglašava Stanišićeva.

Danas je u upotrebi sedam osnovinih tipova plastike. Njihove oznake se beleže na žigovima u obliku trougla koji se nalaze na svakom proizvodu.

„Flaše od polietilen teraftala (PET) se koriste za vodu i gazirane napitke i ona je dosta inertna. Oslobađa najmanje hemijskih materija što je čini bezbednom“, dodaje dr Stanišić.

Polivinih hlorid, plastika tipa 3 i 7, kao i plastika tipa šest, to jest polistiren, nije bezbedna za korišćenje, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

„Taj polivinil hlorid koristimo, na primer, kao plastične folije za hranu, a on oslobađa ne samo kancerogeni vinil hlorid već oslobađa i izvesne ftolate, dodatke koji se dodaju plastici za omekšavanje. Pokazalo se da ftolati utiču na hormonski disbalans, a kod laboratorijskih životinja uzrokovali su i rak jetre“, dodaje dr Stanišić.

Štetnost polivinil hlorida je utvrđena još krajem prošlog veka, kada se uvidelo da su radnici u toj industriji češće oboljevali od jedne vrste retkog raka jetre. Tehnologija je do danas unapređena i procenat oslobađanja štetnih hemijskih jedinjenja u hranu je smanjen i do 300, 400 puta, ali nije potpuno uklonjen.

Međutim, ostaje problem polistirena, plastike u koju se obično pakuje brza hrana ili plastične čaše od polivinil hlorida u kojima se prodaje kafa na benzinskim pumpama. To je plastika broj 6, kao i plastika tipa 7 u kojoj ima bisfenola A.

Šta nas čeka za 25 godina

Plastika se sporo i dugo otapa, a svi ti hemijski produkti koji se oslobađaju završavaju u vodenim tokovima i dospevaju do ostalog živog sveta. To nam se na kraju opet vraća kroz ishranu, na primer, ribom.

„Za 25 godina ono što ste bacili na deponiju ćete pojesti u ribi. Hemikalije dospevaju i do vode za piće, posebno bunarske vode. Na kraju krajeva, i u vodi sa česme se nalazi plastika“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

„Bisfenol A izaziva ozbiljan hormonski disbalans kod dece. Zato se na flašicama za bebe naglašava da su bez bisfenola A. Pošto je kod dece, s obzirom na malu telesnu masu, taj disbalans mnogo uočljiviji, a za nas odrasle, izgleda, nije bitno“, kaže dr Svetlana Stanišić.

Ako i nemamo dovoljno znanja o štetnosti plastike, moramo imati na umu da 90 odsto ljudi na svetu ima bisfenol A u krvi. U kolikoj je to meri štetno, još uvek je nemoguće tvrditi sa sigurnošću. Izgleda da su veće posledice po životnu sredinu.

Moramo biti svesni da upotreba plastične ambalaže ostavlja posledice kako na zdravlje, tako i na životnu sredinu. Na nama je da pokušamo da smanjimo upotrebu plastike i da je što više zamenjujemo proizvodima od drugih materijala, dok se i zakonski ne reguliše zabrana proizvodnje i upotrebe određene vrste plastike, zaključuje na kraju gostovanja u Jutarnjem programu de Svetlana Stanišić.

izvor: www.rts.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *