Šta možemo da uradimo da zaštitimo sredinu u kojoj živimo?

Šta možemo da uradimo da zaštitimo sredinu u kojoj živimo?

U tekstu objavljenom na internet platformi N1 navodi se da je u proteklih 19 godina Evropska unija donirala  402 miliona evra za zaštitu životne sredine u Srbiji. Kampanja „Pogledaj oko sebe“ je ozbiljan korak u podizanju svesti građana Srbije o važnosti zaštite životne sredine.

Evropska unija najveći je partner i podrška Srbiji, kada je o zaštiti životne sredine reč. Standardi EU u zaštiti životne sredine najviši su u svetu, a ova oblast svakako je jedna od ključnih stvari za pristupanje Srbije ovoj organizacji. Poglavlje 27 se upravo time bavi – kvalitetom vode, vazduha i tla.

No, za uspeh u ovom poglavlju potreban je kolektivni napor kako bi se ispunili svi ciljevi koji su definisani u njemu, te je pokrenuta kampanja „Pogledaj oko sebe“, kao jedan korak u podizanju svesti građana Srbije o važnosti ove teme.

Prvu zajedničku ekološku kampanju „Pogledaj oko sebe“, osmislili su Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Srbiji, sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Pokrenuta sa ciljem da se promoviše značaj zaštite životne sredine i podigne svest o važnosti ove teme, kroz kampanju je ukazano da čista voda, čistiji vazduh i zemljište nemaju alternativu, te da je angažovanje svih građana, lokalnih zajednica i institucija u Srbiji neophodno kako bi se zaštitilo životno okruženje.

Kampanja je počela debatom o stanju životne sredine u našoj zemlji 12. juna, da bi zatim bio organizovan Trash challenge, dok su u Užicu, Šapcu i Subotici organizovane manifestacije „EU zeleni dan“, jednodnevni obilasci ekoloških postrojenja izgrađenih uz podršku EU. U sklopu kampanje organizovan je i nacionalni konkurs karikatura i kratkog stripa „Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu“, ali i postavljen mural beloglavog supa od recikliranog materijala, na zgradu Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu.

Građani su svesni da situacija u ovoj oblasti nije idealna. Kada je o ugrožavanju životne sredine reč odlaganje otpada (49%), zagađenu vodu (42%), kvalitet pijaće vode (35%), zagađenje vazduha (34%) i poplave (25%), vide kao najveći problem.

„Da bi se, pak, stanje popravilo, svi zajedno moramo kontinuirano da radimo na tome. Pokrenemo se na akciju, jer je doprinos svakoga od nas više nego dobrodošao. Ne postoji gest koji je previše mali. Na primer, ono što za početak možemo da uradimo jeste da izbegavamo plastiku, izaberemo staklo, nerđajući čelik, papir, keramiku, drvo umesto nje. Možemo i da smanjimo koriščenje predmeta koji sadrže previše plastične ambalaže i delova i da recikliramo ono što ne možemo ponovo da koristimo. S druge strane, zajednica u kojoj živimo takođe može dati svoj doprinos kroz veća ulaganja u reciklažu, poreske podsticaje proizvođačima da koriste manje plastike ili poreske podsticaje za smanjenje korišćenja ambalaže za jednokratnu upotrebu“, navodi se.

Donacije EU u oblast zaštite životne sredine u Srbiji

Najviše je investirano u izgradnju pogona za preradu otpadnih voda, regionalnih deponija, izgradnju i obnavljanje sistema vodosnabdevanja, sisteme za zaštitu vazduha, sisteme za upravljanje medicinskim otpadom. Sve ove investicije imale su za cilj da građani Srbije dobiju bolji kvalitet života – čistu vodu za piće, čistije zemljište, čistiji vazduh koji udišemo.

Evropska unija je do sada, sa Vladom Srbije, u zaštitu vode i vodosnabdevanja uložila 210 miliona evra. Donacijama je investirano u pogone za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Vrbasu, Leskovcu i Кuli, kao i u regionalne sisteme za snabdevanje vodom, dok su obnovljeni u Požarevcu, Inđiju i Petrovcu na Mlavi, a potpuno nov izgrađen u Velikom Gradištu. Evropska unija pružila je finansijsku podršku u iznosu od 53 miliona evra za sisteme zaštite vazduha i prevenciju industrijskog zagađenja.

Ovim novcem TENT i Кolubara su obnovljeni i bezbedniji za okolinu, a izgrađena je i mreža od 28 kontrolnih stanica za automatsko merenje kvaliteta vazduha. Dalje, 33 miliona je uloženo u izgradnju četiri regionalne deponije, u Pirotu, Užicu, Subotici i Sremskoj Mitrovici/Šapcu i razvijen je sistem za upravljanje zdravstvenim otpadom.

Evropska unija planira da ovo dugoročno i snažno partnerstvo sa Srbijom nastavi tokom narednih godina, kroz brojne projekte iz oblasti životne sredine u gradovima i opštinama širom naše zemlje.

izvor: www.rs.n1info.com