U Srbiji više od 3.500 divljih deponija

U Srbiji više od 3.500 divljih deponija

U Srbiji se organizovano skuplja oko 80 odsto komunalnog otpada dok ostatak završava na divljim deponijama, kojih u Srbiji ima više od 3.500. Međutim, svega pet odsto komunalnog otpada se preradi, pokazuju podaci Udruženja reciklera Srbije, a stručnjaci ukazuju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou kada je reč o skoro svim vrstama otpada te da je potrebno organizovano sakupljanje.

“U zemljama EU se preradi oko 75 odsto komunalnog otpada, što znači da se deo otpada reciklira, da se kompostira biorazgradiv otpad, kontrolisano se spaljuje deo otpada radi dobijanja energije, a preostali otpad se bezbedno odloži. U nekim zemljama, poput Danske, Belgije, Finske, Švedske, skoro sav otpad se preradi. Kod nas se najveći deo sakupljenog komunalnog otpada odlaže bez ikakve prerade i to na deponije koje nemaju osnovne ekološke standarde, a preradi se do pet odsto komunalnog otpada”, kaže generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.

Ističe da osim problema u sektoru komunalnog otpada, u Srbiji postoji problem sa otpadom iz sektora rudarstva, industrijskim otpadom, istorijskim otpadom koji datira iz bivših državnih i društvenih preduzeća, kao i kod medicinskog, građevinskog i ambalažnog otpada.

Primeri Malte, Nemačke i Slovenije

Kada je reč o primerima u EU, odnosno kako se sa ovim problemima nose druge zemlje, ona ističe da se podaci ipak razlikuju od članice do članice, pa tako Malta reciklira samo osam odsto otpada domaćinstava, a Nemačka čak 66.

Dobar primer u blizini je Slovenija u kojoj je pre samo 15 godina kompletan otpad u Ljubljani odlazio na deponije.

Poslednjih nekoliko godina slovenačke institucije napravile su preokret pa se predviđa da će do 2025. najmanje 75 odsto otpada u glavnom gradu Slovenije biti reciklirano.

Od 2010. godine do danas, reciklažna industrija je zbrinula više od 500.000 tona opasnog otpada, navodi sagovornica Tanjuga.

Neophodno je, kaže, da se uspostavi dugoročno održivi sistem upravljanja otpadom primenjiv u našoj zemlji, kao i da za sve “igrače” u ovoj oblasti pravila budu jasna i da se primenjuje kaznena politika za svako nepoštovanje pravila.

EKOLOŠKA TAKSA

Što se tiče prihoda od ekološke takse, oni iz godine u godinu rastu, ali bi mogli da budu još veći kada bi se povećao obuhvat naplate, odnosno kada bi sve firme, koje su u obavezi da plaćaju tu naknadu to i činile.

Do kraja ove godine Agencija za zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine imaće u funkciji novi softver koji će biti povezan sa APR-om i Upravom carina, a omogućiće ovim institucijama da lakše i brže dostavljaju izveštaje obveznicima plaćanja eko takse.

Navodi podatak da je u 2018. godini na ime eko takse u budžet Srbije uplaćeno 11,6 milijardi dinara, dok je za “Zeleni fond”, koji je sada samo budžetska “linija”, za ovu godinu opredeljeno manje od tri milijarde dinara.

Obradović kaže da je neophodno izdvojiti “Zeleni fond” kao posebnu finansijsku instituciju koja će se baviti finansiranjem troškova iz oblasti životne sredine.

Kada su u pitanju problemi sa kojima se suočava reciklažna industrija, navodi da je najveći problem nepredvidiv sistem poslovanja preduzeća u ovom sektoru.

Država reciklerima za tretman opasnog otpada za 2016, 2017. i 2018. godinu duguje oko 2,8 milijardi dinara, a za tretiran otpad tokom 2019. godine recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava, kaže Obradović.

Mitrović: Važna edukacija građana

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ističe da je važna edukacija građana, odnosno velika javna kampanja.

Kaže da bi 80 odsto građana recikliralo kućni otpad kada bi imali namenske kontejnere za razvrsatavanje.

“U nekim gradovima postoje, ali to ne bi trebalo da budu pojavne fome, već moramo imati, na primer, kontejnere za odlaganje baterija u šoping centrima”, kaže Mitrović.

Dodaje da Srbija godišnje “baci” 50 miliona evra korisnih materijala na smetlišta i deponije.

“Srbija reciklira svega tri odsto komunalnog otpada, a do 2025. to bi trebalo da bude oko 25 procenata. To je zahtevan proces koji traži velike investicije u infrastruktru”, kaže Mitrović.

Upravo je tu, kaže, velika šansa za infrastrukturne projekte, jer bi samo za pet godina Srbija u komunalnu infrastrukturu mogla da uloži blizu milijardu evra.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, važeće dozvole za upravljanje otpadom ima više od 2.000 privrednih subjekata.

Izvor: Tanjug

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *