„Zeleni otpad“ čuva poljoprivredno zemljište

„Zeleni otpad“ čuva poljoprivredno zemljište

Sekundarna zelena materija i prehrambeni otpad u bioelektrani u Botošu koristi se za proizvodnju električne energije koju kroz svoju mrežu preuzima EPS, ali i domaćinstva u selu

Koliko su cirkularna ekonomija i poljoprivreda međusobno povezane i održive? O ovoj temi u Holandiji, drugoj zemlji na svetu po vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda, već odavno se razgovara i preduzimaju konkretna rešenja za unapređenje životne sredine i prerade otpada prehrambene industrije i lanaca snabdevanja hranom. Holanđani su dijalog poslednjih godina proširili i na sve zainteresovane zemlje, posebno Zapadnog Balkana. Inicirali su i tematske skupove na tu temu, a posebno je bio zanimljiv dijalog vođen nedavno na Novosadskom sajmu u okviru programa 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

-Smatramo da je cirkularna ekonomija, u korelaciji sa poljoprivredom, značajna za sve države u Evropi zbog dugoročne održivosti proizvodnje i očuvanja resursa, pre svega poljoprivrednog zemljišta, rekao je na tematskom skupu Geert Kits Nieuwenkamp, ataše za poljoprivredu ambasade Holandije, dodajući da se u njegovoj zemlji, u cilju zaštite poljoprivrednih površina, već uveliko radi na ukidanju upotrebe veštačkih đubriva i prelazi na prerađeno stajsko đubrivo.

Korišćenje prirode i prirodnih resursa za Holandiju nameće se kao prioritet jer se omogućava zdravija životna sredina i doprinosi očuvanju biodiverziteta.

-Nastojimo da kroz cirkularnu ekonomiju, sa međusobno povezanim sektorima stočarstva, ratarstva i hortikulture, umrežimo mnoštvo kompanija kao i poljoprivrednih proizvođača. Tako, na primer, uzgajivači stoke mogu da sarađuju sa ratarima kada se radi o obezbeđenju hrane koja se proizvodi po organskim principima i koriste kvalitetno đubrivo bez štetnih uticaja po zemljište, naveo je Nieuwenkamp.

Holandija je dosta napredovala u promociji cirkularne ekonomije, ali, kako je rekao holandski ataše za poljoprivredu, znanja nikad nije dosta. U njegovoj zemlji, naglasio je, želi da uči i od drugih i čuje njihova iskustva.

-Cirkularna ekonomija da bi bila uspešna mora da se širi na međunarodnom, ali i regionalnom i lokalnom nivou. Svako iskustvo je dragoceno, jer sve zemlje i regioni imaju svoje specifičnosti, ali i zajednički cilj – proizvodnju zdrave hrane, održanje i očuvanje prirodnih resursa i životne sredine, istakao je Nieuwenkamp uz napomenu da je promena načina proizvodnje u poljoprivredi neminovnost kao i pametno upravljanje otpadom.

Kao dobar primer cirkularne ekonomije i pametnog upravljanja zelenim otpadom u Srbiji na skupu je navedena bioelektrana u Botošu kod Zrenjanina. Sekundarna zelena materija i prehrambeni otpad u ovoj bioelektrani koristi se za proizvodnju električne energije koju kroz svoju mrežu preuzima EPS, ali i deo lokalnog stanovništva.

-Važan proizvod elektrane je organsko đubrivo koje ostaje posle iskorišćenog silažnog komposta. To je velika dobit jer se njime obezbeđuje optimalno dugoročno prihranjivanje zemljišta kao i uzgajanje povrća u plastenicima u selu, rekao je Zoran Pomoriški, projekt menadžer u bioelektrani “Bioelektra”.

Pomoriški je istakao da je bioelektrana, kroz kooperativne ugovore, vezala za sebe nemali broj poljoprivrednika iz ovog dela Banata.

-Naša potreba za biomasom, žetvenim i drugim ostacima sa njiva, u toku cele godine je velika. Povezani smo takođe sa prehrambenom industrijom iz Zrenjanina koja nas snabdeva sekundarnim prehrambenim otpadom od kojeg tehnološkim postupkom proizvodimo električnu energiju, rekao je Pomoriški i dodao da je “Bioelektru” izgradila holandska firma “Host”, koja je lider u Evropi u proizvodnji biogasnih postrojenja.

izvor: www.agrofin.rs