Trivan: Oko 2.500 preduzeća ne plaća redovno ekološku taksu

Trivan: Oko 2.500 preduzeća ne plaća redovno ekološku taksu foto. screenshot N1

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas da oko 2.500 preduzeća nisu redovna plaćali ekološke takse, što je obaveza za sve zagađivače koji emituju štetne supstance, opasan i ambalažni otpad, zbog čega najavljuje sistemsko uređenje te oblasti.


"Ministarstvo je nabavilo softver koji će nam pomoći da utvrdimo tačan broj firmi koje moraju da plaćaju ekološke takse i iznos njihovih dugovanja. Sada možemo samo da spekulišemo o njima, ali kolika god da su ona su velika", kazao je Trivan agenciji Beta i naglasio da je neplaćanje te takse neprihvatljivo.
On očekuje da taj softver počne da radi krajem ove ili početkom naredne godine.
"Nema opraštanja dugova. Ne možemo sebi da dozvolimo taj luksuz. Zaštita životne sredine je pitanje kulture, a neplaćanje za njenu zaštitu je nekultura", rekao je on.
Trivan je kazao i da je doar primer Beograda, koji je ažurirao spiskove obveznika koji plaćaju ekološku taksu i promenio načina obaveštavanja o obavezama, pto je dalo rezultate, pa je tako za poslednjih pet-šest godina naplata povećana sa 600 miliona na 2,5 milijardi dinara.
Ministarstvo poljoprivrede, u čijem resoru je donedavno bilo sektor ekologije, pokrenulo je upravni postupak protiv 100 domaćih i stranih preduzeća jer ne plaćaju ili duguju ekološku taksu.

Mediji su objavili da je među njima i Naftna undustrija Srbije (NIS) koja taj namet ne plaća od njenog uvođenja 2010. godine, što joj navodno omogućava sporazum Srbije i Rusije, zbog čega je državna kasa oštećena za ukupno devet miliona evra.
Trivan je rekao da još nema uvid u dugovanje NIS-a, ali naglašava da će sve biti rešeno u skladu sa zakonom.
On je dodao da njegovo iskustvo sa NIS-om dok je bio u upravi Beograda, pokazuje da je ta kompanija spremna na saradnju i da "nema razlog da očekuje nešto drugo".

Ugovor o JPP za deponiju Vinča do kraja godine

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas da očekuje da ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom "Suez – Itochu", koji je jedini dostavio obavezujuću ponudu za javno-privatno partnerstvo za uređenje beogradske deponije Vinča, bude potpisan do kraja godine.

"Kada to bude urađeno, realizacija projekta za tretman i odlaganje komunalnog otpada mogla bi da krene krajem naredne godine", rekao je Trivan agenciji Beta.
On očekuje da bude ugovorena koncesija na najmanje 20 godina, kako bi se deponija stara 40 godina, koja se prostire na 68 hektara i dnevno prima 2.700 tona smeća, uredila na najsavremeniji i po životnu sredinu najbezbedniji način.
"Resurs koji predstavlja otpad sačuvaćemo u svojim rukama, jer će ga grad i dalje prikupljati", rekao je Trivan, ali je naveo da je rano govoriti o drugim detaljima koji će tek biti precizirani ugovorom.

Projekat, procenjen na 300 miliona evra trebalo bi pored ostalog da omogući zatvaranje postojeće deponije, iskorišćavanje deponijskog gasa za proizvodnju energije, tretman procednih voda, izgradnju postrojenja za tretman komunalnog otpada i proizvodnju toplotne i električne energije, izgradnju postrojenja za reciklažu građevinskog otpada.

"Neće se spaljivati sav otpad, već samo ono što neće moći da se reciklira, a životnu sredinu ćemo zaštititi po svetskim standardima. Oko tehnologije nema dileme, i u meri u kojoj postoji rizik na primer u Nemačkoj, u toj meri će postojati i u Beogradu – neće ga biti", rekao je Trivan.
Prema njegovim rečima, Beograđanima koji će biti u obavezi da razvrstavaju otpad po kućama, kako bi se olakšala reciklaža, cena usluge zbrinjavanja smeća biće povećana kada projekat javno-privatnog partnerstva bude dostigao pun kapacitet.

"Povećanje cena usluge će se postepeno povećavati i biće u meri koja je prihvatljiva za građene", naveo je Trivan.

Ministar zaštite životne sredine je ocenio da je posao oko javno-privatnog partnerstva za uređenje deponije Vinča odlično urađen, a primer Beograda poslužiće, kakao je rekao, kao model i za druge lokalne samouprave u zemlji.

autor: SA
izvor: Beta
preuzeto sa: www.novimagazin.rs

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)