Hoće da uvoze smeće od suseda

Kako se navodi u tekstu koji su objavile Novosti, srpske cementare koje kao energent koriste otpad žale se da nemaju dovoljno sirovina, pa smišljaju kako da do njih što lakše dođu.Cementare lože otpadna ulja, gume, naftni mulj, komunalni otpad, a s nabavkom gotovo svakog potencijalnog energenta imaju poteškoća. Koriste komunalno smeće iz Novog Sada i Beograda, a donedavno im je otpad stizao i iz Užica, koje je udaljeno oko 270 kilometara.
NA deponije u Srbiji svakodnevno stižu tone otpada koje zagađuju životnu sredinu, a u cementarama koje lože smeće i koriste ga kao alternativno gorivo žale se da ga nemaju dovoljno. S obzirom na to da se, kako tvrde, slabo uvodi red u ovu oblast, oni traže da im se omogući uvoz smeća iz Hrvatske i Slovenije!

U Udruženju cementne industrije Srbije kažu da su fabrike iz ovog sektora prethodnih godina uložile ogroman novac u nabavku opreme za preradu otpada, ali da do njih stižu nedovoljne količine sirovine, kao i da je ona najčešće lošeg kvaliteta.
Dimitrije Knjeginić, direktor kompanije "Lafarž" iz Beočina, navodi da problem nastaje zbog toga što se smeće u Srbiji ne sortira, pa se sa papirom, gumom, kartonom i ostalim materijalima nađe i organski otpad poput paprika, lubenica i paradajza, a od njih sirovina postaje mokra i ne može da gori. To predstavlja dodatni trošak za proizvođača, jer mora da ga suši pre loženja.

Milijarde za otpad

- U ovom trenutku imamo ponudu da uzmemo smeće iz Zagreba i Ljubljane, jer tamo imaju obavezu da ga sortiraju na pravi način, i zato ga je moguće iskoristiti bez sušenja - priča Knjeginić. - Nama nije cilj da uvozimo, već želimo da zbrinemo dobar deo našeg otpada umesto što se nekontrolisano deponuje i zagađuje vodu, vazduh i tlo. Ne interesuje nas nešto što može da ima dodatnu vrednost na nekom drugom mestu i što može da se reciklira. Prosečna vlaga otpada koji stiže u cementaru je 45 odsto, a pošto mokro ne gori, mi prvo ulažemo energiju i novac da ga osušimo, da bi mogao u jednom trenutku da se upali.
Roland Fekete, menadžer industrijske ekologije, objašnjava da je energetska vrednost lignita 17 gigadžula, a materijal sa deponije ima svega sedam-devet gigadžula. Velike se rasprave vode o tome da li to cementarama treba, jer im je nekad jeftinije da kupe ugalj u Venecueli nego da dorađuju smeće koje će koristiti kao alternativni energent.
Direktorka Cementne industrije Srbije Dejana Milinković kaže da je cilj ove organizacije, koja okuplja fabrike "Lafarž" Beočin, CRH "Srbija Popovac" i "Titan Kosjerić", da se neobnovljivi izvori potpuno zamene alternativnim.
- U nekim zemljama poput Austrije postoje fabrike koje celu proizvodnju baziraju isključivo na korišćenju energenata koji su nastali preradom otpada - objašnjava Milinkovićeva.
Direktor Knjeginić kaže da su evropske zemlje problem otpada rešile naplaćivanjem taksi za odlaganje smeća na deponijama i drakonskim kaznama za "divlja" smetlišta.
- Ministarstvo ekologije bi trebalo da predloži, a Vlada Srbije da usvoji, da se, na primer, po toni smeća plaća 100 evra za odlaganje na deponiji. U istom trenutku bi svi tražili kante po bojama za staklo, jer za to nećete platiti ništa - tvrdi prvi čovek "Lafarža".
izvor: www.novosti.rs

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)