GORUĆI PROBLEMI UPRAVLJANJE OTPADOM I ZAŠTITA VODOTOKA

Intervju sa Nemanjom Ercegom, pomoćnikom pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine

Koji su najvažniji problem u oblasti životne sredine na teritoriji Vojvodine, ali i šire?

Stanje životne sredine u Vojvodini se ne može okarakterisati kao zadovoljavajuće, ali ni kao nepovoljno. Gledano u celini, zanemarivanje pitanja životne sredine u korist ekonomskog razvoja dovelo je do lošeg stanja u mnogim segmentima životne sredine. Iako pritisci poslednjih godina rastu zajedno sa razvojem privrede, sa stanovišta uticaja na životnu sredinu to još nije zabrinjavajuće, pod uslovom da se njihov budući rast uskladi s potrebama zaštite životne sredine, odn. da se planira i sprovodi u skladu sa konceptom održivog razvoja.

Gorući ekološki problemi u AP Vojvodini trenutno su pitanja upravljanja otpadom, hronična zagađenja nekih vodotoka (Veliki bački kanal i Nadela na primer), kao i industrijski kompleksi sa zastarelim tehnologijama (Pančevo, Novi Sad, Kikinda, Beočin, Vrbas, itd). Postoje i specifični problemi kao što su alergijske biljke (ambrozija), kao i drugi štetni organizmi (komarci i krpelji) koji prenose razne zarazne bolesti, koje neretko imaju i kobne ishode.

U odnosu na otpad problem su neuređene deponije smeća uz gotovo sva naseljena mesta, divlje deponije, neadekvatno upravljanje svim vrstama otpada i neadekvatna infrastruktura za njegovo zbrinjavanje. Sporo rešavanje ovih problema dovelo je do kritične situacije u najvećem broju lokalnih samouprava. Gotovo sva količina sakupljenog komunalnog otpada odlaže se na neuređena odlagališta-smetlišta, bez prethodne selekcije i tretmana, sa zanemarljivim stepenom recikliranja. Postoji oko 50 organizovanih opštinskih i preko 500 koncentrisanih divljih odlagališta. Količina amabalažnog otpada je takođe u porastu, posebno udeo od plastike. S obzirom na nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada, najveći deo usmeren je na izvoz ili se privremeno skladišti.

U odnosu na zaštitu vodotoka problem je nedostatak prečistača otpadnih voda u gotovo svim granama industrije, kao i odsustvo kanalizacije u većini naseljenih mesta. Svega 10 % naselja ima kanalizacione sisteme, od kojih samo mali deo ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ostala naselja ispuštaju otpadne vode u septičke jame i upojne bunare.Ove vode zagađuju podzemne i značajan deo površinskih voda nekontrolisanim ispuštanjem sadržaja septičkih jama, najčešće u melioracione kanale.

U kojoj meri je rešavanje ovih problema u nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, a koliko zavise od angažmana drugih nivoa vlasti – lokalne i državne?

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom, nadležan je za razvijanje i predlaganje Strategije upravljanja otpadom Vladi Srbije kao i pojedinačnih nacionalnih planova, davanje saglasnosti na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji, učestvovanje u izradi zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti upravljanja otpadom, izdavanje dozvola, saglasnosti, potvrda i drugih akata u skladu sa zakonom, vršenje nadzora i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji, uspostavljanje informacionog sistema o otpadu na teritoriji AP Vojvodine.
U potpunosti je nadležan za sprovođenje procedure davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za objekte koji se nalaze na teritoriji APV kao i za izdavanje integrisanih dozvola za velike industrijske objekte na teritoriji APV.
Takođe nadležan je za vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite životne sredine i preduzimanje mera za otklanjanje nezakonitosti u toj oblasti upravljanja otpadom.

U okviru svojih nadležnosti u saradnji sa Ministarstvom, PSUZŽS aktivno učestvuje u donošenju svih propisa, planova i strateških dokumenata, a sa lokalnim samoupravama saradnja se odvija na dnevnom nivou u cilju pružanja tehničke i finansijske podrške za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine.

Da li Pokrajinski sekretarijat učestvuje u pripremi predloga za otvaranje Poglavlja 27?

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine aktivno učestvuje u pripremi predloga za otvaranje Poglavlja 27 o životnoj sredini.

Proces EU integracija u oblasti zaštite životne sredine odvija se u tri oblasti:
• harmonizacija propisa
• izgradnja administrativnih kapaciteta i kapaciteta institucija u oblasti zaštite životne sredine i
• obezbeđivanje finansijskih resursa.

U procesu evropskih integracija poljoprivreda i životna sredina predstavljaju najzahtevnije oblasti za pregovaranje, s obzirom na činjenicu da se više od 2/3 propisa EU odnosi na širu oblast poljoprivrede i životnu sredinu.
Republika Srbija je prihvatila Acquis za pregovaračko Poglavlje 27. Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske Unije, naša država se obavezala da ćemo u nacionalno zakonodavstvo preneti kompletnu pravnu tekovinu EU do 2019.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sektor za čistije proizvodnje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine učestvuje u radu svih radnih grupa oformljenih za praćenje stanja i usklađenosti naših propisa sa propisima EU.

Da li smatrate da je Republika Srbija spremna da tokom sledeće godine otvori pregovore o Poglavlju 27?

Pregovori se mogu otvoriti. Potrebno je pripremiti dobru pregovaračku poziciju kako bismo dobili prelazne rokove. Za usklađivanje sa EU u ovoj oblasti potrebno je, prema sadašnjoj proceni, izmeniti ili doneti više od 700 propisa i izdvojiti 10,6 milijardi evra, a aktivnosti su predviđene u narednih 25 godina što znači da će Srbija od EU zatražiti takozvana prelazna merila, odnosno odlaganje početka primene nekih evropskih standarda za godine nakon pristupanja.
Posebna velika finansijska sredstva Srbija treba da uloži u implementaciju takozvanih teških direktiva: Okvirna direktiva o vodama, Okvirna direktiva o otpadu, Direktiva o deponijama i Direktiva o industrijskim emisijama (IPPC Direktiva).
Da bi se dobio prelazni period, pregovaračka pozicija za svako poglavlje iz evropskog acquisa mora biti definisana na osnovu pouzdanih podataka, dokumenata i planova koji su sažeti u dokumentu pod nazivom Plan implementacije Direktive. Svrha ovog plana je da se obezbedi opravdanje za prelazne periode tokom pregovora sa EU, što omogućava operaterima da se rok za postizanje potpunih zahteva Direktive posle pristupanja Evropskoj uniji, produži.
Za pripremu pregovaračke pozicije za zahtevne direktive u ovom momentu se rade Planovi za implementaciju Direktiva iz oblasti voda, otpada, industrijskog zagađenja.

Ima li naša administracija adekvatne kapacitete za otvaranje jednog od najzahtevnijih poglavlja? Imamo li ljudske i institucionalne resurse da sprovedemo efikasnu kontrolu u oblasti životne sredine?

U svakom slučaju nema. Problem je u nedovoljnom kapacitetu na svim nivoima vlasti. U narednom periodu država će morati ojačati administrativne kapacitete kako bi se odgovorilo na zahteve EU.
Potrebno je ojačati kapacitete u inspekciji. Takođe je potrebno sačiniti sveobuhvatan pregled postojećeg kaznenog sistema i predložiti novi sistem kažnjavanja, monitoringa i primene.

Obezbeđivanje finansijskih sredstava za primenu propisa Evropske unije je svakako jedan od glavnih problema sa kojim se suočava Republika Srbija u procesu pregovora. Kada je životna sredina u pitanju govorimo o milijardama evra potrebnih da se ispune zahtevi koje pred Srbiju postavlja Poglavlje 27.

Koji izvori finansiranja su dostupni Pokrajinskoj vladi? Kako planirate da obezbedite finansiranje izgradnje sistema regionalnih deponija?

Očekuje se da će u procesu preuzimanja EU standarda najveći trošak biti u sektoru voda, nakon čega slede sektori otpada i industrijskog zagađenja. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda finansiraće se kroz fondove EU i kroz Zeleni budžetski fond. U skladu sa listom prioritetnih projekata Pokrajinski sekretarijat sprovodi u saradnji sa Ministarstvom projekte koji se finansiraju iz fondova EU, a koji se odvijaju na teritoriji AP Vojvodine. Regionalna deponija Srem - Mačva se najvećim delom izgradila a regionalna deponija Subotica se gradi uz finansijsku podršku EU preko IPA programa.
Deponija u Pančevu (Dolovo) je završena uz pomoć donacije Švedske agencije za tehničku pomoć.

Ima li Srbija finansijske mehanizme da obezbedi efikasnu primenu načela „zagađivač plaća“?

Repiblika Srbija u nekim segmentima ima, dok u većini segmenta trenutno nema finanasijske mehanizme za primenu načela „zagađivač plaća“, ali se očekuje u narednom periodu, izmenom zakonske i podzakonske regulative, da ćemo uspeti da odgovorimo na sve zahteve ovoga načela na taj način, što ćemo u oblastima u kojima nije definisano, definisati ko je stvarni zagađivač koji ima obavezu da snosi troškove zbrinjavanja otpada.

 

 

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1
  • 2

NOVO

  • 1