POTREBAN JE RADIKALAN ZAOKRET

Početkom godine preduzeće za reciklažu stakla SFR a.d. Grejač je doživelo promene u vlasničkoj strukturi, kako će se one odraziti na vaše poslovanje?

SFR a.d. Grejač je do januara 2017. bila u sastavu Yioula Group, sa sedištem u Atini, koja je bila lider u proizvodnji i reciklaži staklene ambalaže na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Yioula Group u svom sastavu ima fabrike za proizvodnju staklene ambalaže u Grčkoj , Bugarskoj, Rumuniji i Ukrajini. U januaru ove godine Yioula Group se pripaja BA Vidros grupi sa sedištem u Portugalu, a samim tim i SFR a.d.  Grejač.
BA Vidros sa osam fabrika u Portugalu, Španiji, Nemačkoj i Poljskoj, tržištem u jugozapadnoj i centralnoj Evropi i dnevnom proizvodnjom od više od 14 miliona komada boca i tegli pripajanjem s Yioula Group svoje poslovanje proširuje i na jugoistočnu Evropu.
Fokus grupacije u 2017. godini će biti reciklaža i ulaganja u modernizaciju opreme, između ostalih i u fabriku u Srbiji. U jednoj ovakvoj inicijativi već smo naišli na razumevanje i podršku svih državnih organa u zemljama u kojima je početo sa realizacijom projekta, tako da isto raspoloženje očekujemo i u Srbiji.

Kako funkcioniše sakupljanje otpadnog ambalažnog stakla u vašem sistemu?

Kao sirovinu za proizvodnju cullet-a (usitnjeno staklo od kojeg se u daljem procesu proizvodnje dobija nova staklena ambalaža) koristimo otpadnu staklenu ambalažu koju nabavljamo kroz sopstveno sakupljanje i mrežu svojih dobavljača. Još uvek najveće količine, oko 50%, dolaze direktno iz industrije – punioca staklene ambalaže, ostatak iz komercijalnog sektora, preduzeća koja se bave sakupljanjem otpada, kao i komunalnih preduzeća. Imamo preko 50 specijalizovanih abroll kontejnera postavljenih kod generatora otpada (fabrike punionice), komunalnih preduzeća i privatnih firmi ovlašćenih za sakupljanje otpadnog stakla. Lagerovanje i transport otpadnog stakla bez abroll kontejnera je izuzetno komplikovano, a njegova cena je značajna tako da ne možemo uvek da izađemo u susret svim preduzećima koja imaju potrebe za njima. Nažalost, naknada za sakupljanje ambalažnog otpada u Srbiji je izuzetno niska, i iznosi od 1,4 do 1,8 dinara. Sredstava koje operateri sistema naplate od svojih članica kompanija koje na tržište Srbije plasiraju ambalažno staklo, na osnovu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, namenjena su ulaganjima u razvoj sakupljačke infrastrukture kako bi se stvorili uslovi za rast sakupljanja i reciklaže. Međutim, naknade su toliko niske da ova ulaganja ne mogu da pokriju realne potrebe tržišta. Kao ilustracija, vrednost samo jednog abroll kontejnera ekvivalentna je vrednosti naknade za čak 300 tona sakupljenog stakla. Kad bi sabrali i ostale troškove sakupljanja - ulaganja u namenske posude za odvajanje stakla, odgovarajuća vozila, troškove prevoza i radne snage došli bi i do cifre od 50 eura po toni, a naknada za sakupljanje u Srbiji se kreće u okviru od 11,4 do 14,6 eura po toni.
Pored specijalizovanih kamiona, gde god je to moguće maksimalno koristimo i železnicu. Imamo industrijski kolosek sa koga se direktno otpadno ambalažno staklo istovara u magacine i specijalizovane betonske bokseve sa kojih dalje ide u pogon za reciklažu. Taj vid transporta nam znatno umanjuje transportne troškove, ali ga na žalost nije moguće svugde primeniti.

Da li u ovim uslovima možete da obezbedite dovoljne količine otpadnog stakla  za reciklažu?

Nasa fabrika posluje od 1986. godine i projektovani kapaciteti proizvodnje su 30.000 tona na godišnjem nivou, a mi i nakon 13 godina od kada je privatizovana, nismo uspeli da popunimo proizvodne kapacitete, već radimo sa popunjenošću od oko 32%. Ukupno smo u 2016. godini reciklirali 8.345 tona otpadnog ambalažnog stakla, što je za samo 200 t više nego u 2015. godini. Prema našim procenama ovo čini negde između 60 - 70% ukupnih količina sakupljenog otpadnog ambalažnog stakla na teritoriji Srbije. Ostatak koji se sakupi uglavnom iz industrijskoj sektora se nerecikliran izvozi u druge fabrike van Srbije na reciklažu, dok mi stakleni otpad uvozimo radi reciklaže. Analize u sistemu sakupljanja našeg preduzeća pokazuju da smo u 2016. godini u odnosu na 2015. imali pad količina koje dolaze iz industrije za 9,89%, ali je zabeležen neznatan rast sakupljanja u ostalim sektorima, što nam daje neku nadu da će i pored trenutne teške situacije sakupljači ipak preživeti. Međutim, čvrsto verujemo da je jedini način da podignemo kapacitete inicijativa države da donese neophodne mere koje će masovno uključiti i stimulisati građane i privredne subjekte da se okrenu sakupljanju i odvajanju staklene ambalaže u svim sektorima.

Sledeće godine nas čeka otvaranje Poglavlja 27 o životnoj sredini u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Od države Srbije se očekuje da predstavi plan povećanja stope reciklaže i dostizanja propisanih ciljeva EU. Koji nas izazovi čekaju kada su ciljevi za reciklažu ambalažnog stakla u pitanju?

Naša procena je da rast sakupljanja ambalažnog stakla na tržištu Srbije u ovim uslovima ne može da prati planiran rast stope raciklaže, neophodan da bi se dostigli ciljevi Evropske unije. Ove godine uredbom propisan cilj za ponovno korišćenje i reciklažu stakla je 31%, a 2018. godine 37%.
Da bi dostizanje EU ciljeva bilo moguće potrebno je napraviti radikalan zaokret u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, kako bi se obezbedila značajna ulaganja u infrastrukturu i pružila logistička podrška sakupljačima i reciklerima. Zajedno sa kolegama iz industrije reciklaže ambalažnog otpada već duže vreme od resornog ministarstva tražimo da se izvrše izmene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i donese Uredba kojom bi se propisali strožiji kriterijumi za rad operatera sistema. Ideja ovog zakona je bila da se podstakne sakupljanje u komunalnom sektoru i razvoj primarne selekcije otpada, ali je rezultat njegove primene ispod očekivanog. Grafikoni udela sirovine po izvoru sakupljanja u ukupnim količinama koje SFR preradi pokazuju da je neophodno omasoviti sakupljačku mrežu i stvoriti bolje i stabilnije uslove za sakupljanje i reciklažu otpadnog stakla.

 PITA STAKLO

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1
  • 2
  • 3

NOVO

  • 1