NEOPHODNO JE POVEĆATI NAKNADE ZA AMBALAŽU

Početkom avgusta operater upravljanja ambalažnim otpadom Ekostar pak, višestruko je povećao naknade za ambalažu koju plaćaju članice operatera, preduzeća koja na tržište Srbije plasiraju proizvode upakovane u ambalažu. Ovakav potez iznenadio je većinu učesnika u lancu reciklaže ambalažnog otpada, a pre svih kompanije koje su u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu dužne da obezbede odgovorno upravljanje ambalažnim otpadom koji nastaje kao posledica njihove tržišne aktivnosti. Šta je dovelo do ovako drastičnog i neočekivanog povećanja visine naknade?
Očekivali smo da će se unapređenjem zakonske regulative otkloniti uočeni nedostaci u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, što je i preduslov za dalji razvoj sistema Operatera i da će se time situacija na tržištu poboljšati. Nažalost, i pored brojnih zahteva koje smo uputili, tadašnje nadležno Ministarstvo promenu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu nije smatralo prioritetom. Prošlo je već sedam godina od početka njegove primene, a iz godine u godinu je bilo sve teže i komplikovanije ispunjavati Uredbom o planu smanjenja ambalažnog otpada propisane ciljeve za ponovno iskorišćenje i reciklažu.

Drago nam je da je ispunjen naš zahtev da se otvori Ministarstvo za zaštitu životne sredine, i verujemo da će biti posvećeniji ovoj problematici. Takodje, ako govorimo o institucijama, uočavamo i dosta aktivniju, konstruktivniju, i mnogo veću zainteresovanost Privredne komore Srbije, što nam čini veliko zadovoljstvo.
Od uvođenja sistema upravljanja ambalažnim otpadom, cene naknada se gotovo nisu povećavale, a nacionalni ciljevi su rasli u proseku 5% godišnje , da bi u 2017. godinu dostigli zavidnih 50%.To znači da je, za razduženje količina prijavljenih od strane naših klijenata, Ekostar Pak-u svake godine trebalo više sakupljenih količina ambalažnog otpada, a time i veći iznos novca u razvoj sistema. Imajući u vidu probleme sa kojima se suočava privreda u Srbiji, trudili smo se da izbegnemo povećanje cena naknade, a da razduživanje obezbedimo kroz dobru saradnju sa našim partnerima, komunalnim preduzećima i sakupljačima ambalažnog otpada koji su zaista pokazali ogromno razumevanje za sve probleme privrede. Uspeli smo i u 2016. godini da ostvarimo propisane nacionalne ciljeve i time ispunimo sve zakonske obaveze koje su naši klijenti ugovorom preneli na nas. Međutim, detaljne analize koje smo uradili za prvih šest meseci 2017. godine pokazale su da rast sakupljanja ambalažnog otpad (naročito staklo, drvo, metal) na teritoriji Srbije, bez značajnijih investicija, neće moći da prati rast ciljeva, gde su svi izvori jeftinijeg materijala za razduživanje iscrpljeni, samim tim je došlo do toga da, bez podizanja naknada, nećemo biti u mogućnosti da postojeći sistem upravljanja ambalažnim otpadom učinimo održivim u budućnosti.Ono što nam je prioritet jeste da se pokrene sistem primarne selekcije, koji će obezbediti nove količine a da ne zaboravimo da je to ujedno i najkomplikovanija i najskuplja faza u upravljanju ambalažnim otpadom.

Da li je prosečan iznos naknade od 17 EUR po toni dovoljan da dugoročno obezbedi neophodan rast sakupljanja i održivost sistema?
Povećanja naknade i u narednim godinama su neophodna kako bi se pratio rast nacionalnih ciljeva u reciklaži, ali da bismo mogli da govorimo o dugoročno održivom sistemu neophodno je rešiti brojne probleme u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom. Treba imati u vidu da je i ovako uvećana naknada i dalje veoma niska, najniža u regionu. U Hrvatskoj, u kojoj postoji depozitni sistem, naknade su višestruko veće. U Rumuniji i Bugarskoj, u kojima kao i u Srbiji postoji sistem Operatera, slična je situacija. Tabela prikazuje koliko Srbija zaostaje za zemljama u regionu kada je u pitanju primena načela “zagađivač plaća“.

Kakve su reakcije vaših klijenata na povećanje naknada?
Naravno da privreda ne gleda sa odobravanjem na bilo kakvo povećanje svojih troškova, ali u intenzivnom dijalogu sa našim klijentima pokušavamo da im pojasnimo zašto je ovo povećanje naknada bilo neizbežno. I njima je u interesu da održimo postojeći sistem i omogućimo ispunjenje ciljeva propisanih od strane države. Čista životna sredina je u interesu svih građana Srbije, a sistem produžene odgovornosti proizvođača podrazumeva da finansijski trošak upravljanja ambalažnim otpadom snose kompanije koje tu ambalažu plasiraju na tržište. Ekostar Pak kao odgovoran Operater u obavezi je da reaguje ako proceni da je ispunjenje ciljeva za reciklažu ugroženo. Ciljevi su osnovni mehanizam koji je država Srbija uspostavila kako bi podstakla proizvođače da se kroz sistem Operatera organizuju i obezbede ulaganja u razvoj sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada u Srbiji. Njihovo neispunjavanje povlači sa sobom zakonsku odgovornost, ne samo Operatera već i njegovih klijenata. Plaćanje kaznenih penala za neispunjenje ciljeva je daleko skuplje nego izmirivanje obaveza proizvođača prema Operateru kako bi se omogućile investicije u infrastrukturu za sakupljanje ambalažnog otpada.

cene naknada

 

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1
  • 2

NOVO

  • 1