Ne može se pristojno živeti ukoliko se ne uspostavi održivo upravljanje otpadom

Intervju sa prof. dr Anđelka Mihajlov, počasnom predsednicom Srpske asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom - SeSWA

Prvi put je medjunarodni ISWA kongres organizovan u Jugoistočnoj Evropi. Čemu možemo da zahvalimo da je baš Srbija i Srpska asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom, čija ste počasna predsednica, dobila priliku da bude domaćin ovako značajnog skupa?

Stručnjaci iz naše zemlje i regiona već dugi niz godina na konferencijama izlažu i objavljuju radove koji su nam u međunarodnom kontekstu stvorili reputaciju ozbiljnog partnera za organizovanje svetske konferencije o upravljanju otpadom. Istovremeno, rekla bih i podjednako zaslužne su kompanije iz Srbije i regiona, koje su svojim uspesima u poslednjim godinama pokazale da se upravljanje otpadom u regionu dešava kroz istraživanja praktičnih rešenja, što mislim da je ohrabrilo Medjunarodnu asocijaciju za upravljanje čvrstim otpadom da podrži kandidaturu Srpske asocijacije da organizuje svetsku konferenciju.

Da li ste zadovoljni rezultatima kongresa? U kojoj meri je kongres ispunio očekivanja gostiju, ali i domaćina ?

Uspešnost se ceni kroz različite pokazatelje. Za kongres koji je imao 1302 učesnika iz  72 zemlje, 320 prezentacija, 24 panel diskusije i 148 poster prezentacija ne može se reći ništa drugo nego da je bio izuzetno uspešan. Kada to prevedete u broj noćenja, mislim da je grad Novi Sad posebno dodatno zadovoljan. 

Rekla bih da su podjednako važni  i ostvareni kontakti i stvorene osnove za nove poslove, kao I dobra prezentacija kompanija. Medijsku pažnju je privukao moderator otvaranja kongresa nemački glumac Tomas Vlašiha, jedna od zvezda serijala „Igra prestola“.

Ja lično bih volela da smo pokušali da kongres organizujemo na “način prijateljski po životnu sredinu” (što u našoj zemlji i region nije praksa i bilo je teško realizovati), da nije bilo plastičnih čaša za kafu i voda u PET ambalaži. Učesnici sa kojima sam ja razgovarala imali su jedino zamerku što je prvo veče kongresa padala jaka kiša pa je ceremonija svečanog otvaranja u Srpskom narodnom pozorištu bila sa dosta improvizacija.

 Da li će kongres doprineti bržem i konkretnijem sistemskom regulisanju oblasti upravljanja otpadom? Koliko nam u procesu otvaranja Poglavlja 27 mogu pomoći iskustva drugih zemalja?

Dobro je što su učesnici iz regiona čuli odlične primere istraživanja I rešenja iz zemalja EU, SAD, zemalja Južne Amerike, Malezije... Čuli smo dobre primere kako fakulteti i instituti mogu bolje da sarađuju sa kompanijama i javnim preduzećima. Komunikacija je stavljena u fokus svakog uspešnog rešenja u oblasti upravljanja otpadom, ukljućujući I stremljenja ka cirkularnoj ekonomiji. Za upravljanje otpadom pokazano je da je osetljivo na klimatske promene, a predstavljena inovativna rešenja se sagledavaju da će biti oslonac u sektoru reciklaže, kao I u održivom upravljanju otpadom.

Podvukla bih da je glavna poruka kongresa usmerenje  na socijalnu komponentu i ciljeve održivog razvoja – ne može se pristojno živeti ukoliko se ne uspostavi održivo upravljanje otpadom.

U procesu pristupanja EU, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo, treba da obezbedi uslove za primenu propisa EU I u ovoj oblasti. Na samom kongresu smo čuli neka iskustva kako se infrastruktura za upravljanje otpadom može izgrađivati efikasnije – pitanje pravinog I usmerenog budućeg funkcionisanja “Zelenog fonda” (koji je zakonom osnovan) biće jedan od faktora koji će određivati brzinu uspostavljanja sistema upravljanja otpadom I prelazne rokove, koje ćemo formulisati u momentu kada nas Evropska komisija bude pozvala da utvrdimo pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 (životna sredina I klimatske promene). Čekamo sada i nadamo se da ćemo do kraja 2016. godine dobiti,  od Evropske komisije „Izveštaj o skriningu“, koji će sadržati preporuke o otvaranju pregovora u poglavlju, sa ili bez uslova/merila za otvaranje pregovora.


Koji su ključni izazovi u oblasti upravljanja otpadom koji stoje pred državnom administracijom? U kojoj meri su domaći stručnjaci okupljeni u SeSWA uključeni u kreiranje regulatornog okvira? Ima li Srbija dovoljno eksperata u oblasti upravljanja otpadom?

Postavili ste pitanja na koje je teško dati kratke odgovore. Pokušaću. Za regulatorni okvir nema mnogo stepena slobode – zakonski okvir nam je određen direktivama EU.

Ali, nije dovoljno da napravimo zakon o otpadu usaglašen sa direktivama EU, već treba da obezbedimo uslove primene: institucije, infrastrukturu (sistem sakupljanja, tretiranja, reciklaže i odlaganja otpada u praksi), monitoring i inspekciju, što sve kao zajednički sadržalac ima i obezbeđenje velikih finansijskih sredstava. Kao osnovni problem vidim stalni diskontinuitet u institucijama i broju posvećenih ljudi - kadrova, kao i još uvek nesistematičan model finansiranja. 

Pitanje eksperata, stručnjaka u oblastima upravljanja otpadom isto zaslužuje pažnju. Treba biti svestan da ne postoji univerzalni stručnjak za otpad – neko ima iskustva u strateškoj politici, neko u ekonomskim instrumentima, neko za inženjering postrojenja, isgradnju skladišta I deponija, reciklažu….Srpska asocijacija za upravljanje čvstim otpadom, kao I druga strukovna udruženja I institucije, ima potencijala da pomogne u praktičnom izboru rešenja, sa ciljem da u našoj zemlji upravljanje otpadom bude održivo.

 

 

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1