Ono što sada zemlje rade na smanjenju emisija gasova nije dovoljno, poruka je sa konferencije UN o promeni klime u Katovicama u Poljskoj, na kojoj učestvuje i Srbija. Jedan od najvećih izazova je i kako se izboriti sa otpadom od plastike.

Proizvodi od plastike za jednokratnu uptrebu, poput tanjira, escajga, slamki ili štapića za uši, biće zabranjeni u EU, sudeći prema planovima koje su velikom većinom usvojili evroposlanici.

Mi smo ono što jedemo, a ono što jedemo zauzvrat otkriva nešto o tome. Dakle, ne bi trebalo da bude toliko iznenađujuće što ljudi sada očigledno jedu plastiku, sa obzirom na to što smo bili dovoljno bezobzirni pa smo planetu zatrpali otpadom.

Multinacionalne kompanije Koka-Kola, Danone, Nestle i Pepsiko više su zainteresovane za unapređenje postojećih reciklažnih sistema nego za investiranje u novi dizajn boca sa pričvršćenim zapušačima, što je način kome EU daje prednost u borbi za smanjenje plastičnog otpada.

Nemci su prvaci sveta u recikliranju otpada. Iako se u Nemačkoj na tom planu postupa uglavnom ispravno, ne reciklira se ni izdaleko onoliko plastike koliko se to može zaključiti na osnovu zvaničnih statistika.

Proizvođači pića Coca-Cola, PepsiCo i Nestle najveći su proizvođači plastičnog otpada u svijetu, navodi se u izvještaju Greenpeacea.

Potreba za rešenjem koje bi uticalo na smanjenje količine otpada na čitavom svetu nikada nije predstavljala veći pritisak, budući da se svakog minuta, na primer, proda milion plastičnih boca, pa se procenjuje da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe. 

Količina otpada u svetu mogla bi se povećati za 70 odsto u narednih tri decenije, procene su Svetske banke (WB).

Sva plastična ambalaža u EU-u moći će se reciklirati do 2030. godine, planira Europska unija.

Od početka 21. veka proizvedeno je plastike koliko u prethodnih 100 godina, a prema nekim procenama, do sredine veka tražnja plastike u svetu biće utrostručena.

Страна 1 од 6

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1