Plastični otpad nanosi veliku štetu okolišu, i na kopnu i u moru. Procjenjuje se da prosječno osam milijuna tona plastike godišnje završi u oceanima i morima gdje ugrožava životinjski svijet, a budući da se plastika akumulira i raspada u manje dijelove u moru i na morskom dnu, onečišćenje plastikom ulazi u prehrambeni lanac.

Članice Evropske unije sa juga više nego nordijske zemlje podržavaju stroža pravila EU o upravljanju otpadom, pokazao je novi izveštaj ekoloških organizacija. Snažniju podršku reciklaži daju zemlje koje zapravo zaostaju po tom pitanju - Grčka, Rumunija i Španija, najviše joj se protive Danska i Finska a brojne članice EU još kriju svoje pozicije.
Ekološke nevladine organizacije Evropski biro za ekologiju (EEB), Prijatelji Zemlje Evropa i Nula otpada Evropa zajedno su obavile istraživanje u kojem su građane EU pitale da li podržavaju predlog da se politika upravljanja otpadom pooštri.
Stručnjaci za upravljanje otpadom srešće se sledeće nedelje u Briselu a do kraja maja treba da budu pokrenute konsultacije između Evropske komisije, Parlamenta i Saveta o novim propisima na tom planu.
Prema podacima za 2014, 55 miliona ljudi ili 9,6% populacije EU ne može da priušti kvalitetan obrok svaki dan. Pored toga, podaci za 2015. ukazuju da je 118,8 miliona ljudli ili 23,7% građana EU u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Istovremeno su podaci o bacanju hrane više nego alarmantni. Procenjuje se da se u EU svake godine baci 88 miliona tona hrane i, ako se smesta nešto ne preduzme, do 2020. će na otpadu završavati 126 miliona tona, navodi se u izveštaju tri nevladine organizacije objavljenom 16. maja. Evropski parlament je sa ciljem da ubrza tranziciju na cirkularnu ekonomiju u martu usvojio povećanje udela otpada koji se reciklira na 70% do 2030. sa 44% danas. Kada je reč o hrani koja se baca, evropski zakonodavci predložili su da se bacanje smanji za 30% do 2025. i za 50% do 2030. u odnosu na 2014. Pored toga, evroposlanici traže da se 80% ambalažnog otpada reciklira i da na deponijama završava samo 5% otpada. Srušen mit o dežurnim krivcima Istraživanje je pokazalo da članice koje se snažnije protive merama za cirkularnu ekonomiju "nisu dežurni krivci", odnosno one sa juga Unije.
"Ambicioznu reformu propisa EU o upravljanju otpadom napadaju brojne zemlje ... Ako u pregovorima prevlada regresivna pozicija, planovi za ubrzanje tranzicije na cirkularnu ekonomiju u narednim godinama biće zaustavljeni", upozoravaju iz ekoloških nevladinih organizacija. Prema izveštaju, među članicama koje se najviše protive predlozima su Danska i Finska na koje se uglavnom gledalo kao na one koje predvode u politici upravljanja otpadom.Primedbe na predloge imaju i Mađarska, Litvanija i Letonija koje takođe kategorički odbacuju ambicioznije ciljeve.
Istovremeno Britanija, Nemačka, Poljska, Irska, Slovenija i Hrvatska nisu otkrile svoje pozicije. Time se samo potvrđuje problem koji već dugo postoji sa transparentnošću a koji se pojavljuje u pregovorima između članica, kao i između članica i institucija. Zbog toga se, kako navodi EEB, podižu barijere između građana EU i njihovih nacionalnih vlada a to je i u suprotnosti sa naprednim i transparentnim stavom usvojenim u Parlamentu.
Očekuje se da zemlje poput Češke, Italije, Švedske, Portugalije, Luksemburga i Slovačke eventualno podrže cilj za reciklažu 65% otpada ali da se usprotive nekim drugim planovima, uključujući za obavezno ponovno korišćenje materijala. S druge strane, zemlje koje zaostaju na planu upravljanja otpadom, poput Grčke, Rumunije i Španije, zalažu se za "snažniju podršku recikliranju, smanjenje otpada, pripremu za ponovno korišćenje i bolje razvrstavanje otpada". U grupi "naprednih zemalja" koje podržavaju reforme su i Francuska, Belgija i Holandija.
Pjotr Barčak (Piotr Barczak), stručnjak za upravljanje otpadom u EEB, odgovorio je na pitanje portala EurActiv.com šta stoji iza stava nordijskih zemalja da se "mnoge nordijske zemlje protive višim ciljevima za recikliranje i smanjenje otpada jer to znači manje otpada koji ostaje a one moraju da pune skupe spalionice koje su izgradile".
Barčak je dodao da cilj cirkularne ekonomije nije da spaljuje vredne sirovine i proizvode. "Cilj je da se smanji količina otpada tako što će se produžiti vek proizvoda njihovom ponovnom upotrebom i vraćanjem sekundarnih sirovina nazad u ekonomiju", rekao je Barčak.

Izvor: EurActiv.rs

Hiljade zaposlenih u grčkim javnim preduzećima gradske čistoće marširalo je u Atini zahtevajući bolji radni status.

Vlada RH je na sjednici u četvrtak, 25. svibnja, prihvatila četiri zakonska i podzakonska akta iz nadležnosti Ministarstva zaštite okoliša i energetike, od kojih su dva za područje gospodarenja otpadom, a dva za zaštitu zraka i ozonskog omotača.

Prema pisanju portala www.balkangreenenergynews.com vlada Federacije Bosne i Hercegovine usvojila je predlog izmena Zakona o upravljanju otpadom kojima se definišu posebne kategorije otpada štetne po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ostrvo Henderson, deo arhipelaga Pitkern, prekriveno je sa gotovo 18 tona plastičnog otpada, što je najgušće nataložen nanos ljudskog đubreta igde nasukan na svetu.

Dok Pregovarački tim Srbije radi na pripremi predloga za pregovore o Poglavlju 27 o životnoj sredini, čije se otvaranje očekuje početkom 2018. godine, iz Brisela stižu vesti koje pokazuju da EU administracija ne toleriše svojim članicama neisupunjavanje obaveza propisanih zakonodavstvom u oblasti životne sredine. Eksperti u oblasti upravljanja otpadom upozoravaju da Država Srbija mora ozbiljnije da shvati izazove koje sa sobom nosi otvaranje Poglavlja 27, da ne bi u budućnosti trpela posledice neblagovremene i neadekvatne primene EU direktiva.

U sklopu reciklažnog centra PRE-KOM-a u utorak 9. svibnja 2017. otvoren je prvi Centar za ponovnu uporabu u Hrvatskoj.

Druga konferencija o komunalnoj infrastrukturi - Adriatic Municipal Days, biće održana u Dubrovniku 10. i 11. maja 2017. u organizaciji Časopisa Komunal, uz pokroviteljstvo Ministarstva zaštite okoliša i energetike Hrvatske, suorganizatorstvo Udruge gradova u Republici Hrvatskoj, razvojne agencije DURA i grada Dubrovnika, kao i podršku Hrvatske zajednice županija.

Požar u centru za reciklažu tvrtke CEZAR, članice C.I.O.S grupe, na zagrebačkom Jankomiru koji je izbio u ponedjeljak navečer, jučer je u popodnevnim satima bio u potpunosti lokaliziran.

Страна 1 од 3

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1

NOVO

  • 1