Zbog subvencija spaljivanje otpada jevtinije od recikliranja

Zbog subvencija spaljivanje otpada jevtinije od recikliranja foto: http://www.fairchild.af.mil

Trend rasta količine otpada koja se spaljuje potkopava napore Evrope usmerene na recikliranje jer otpad odlazi u spalionice umesto da se ponovo koristi ili reciklira.

To je suprotno i evropskoj direktivi o minimiziranju otpada. Prema planovima EU za obnovljivu energiju za period posle 2020, spaljivanje otpada moći će da se subvencioniše. U međuvremenu tržište buja i kontinentom kruže kontejneri sa otpadom a članice, često zaobilazeći propise, nastoje da izvuku što više subvencija.

Evropska komisija je 2015. pokrenula inicijativu za cirkularnu ekonomiju sa ciljem da se otpad svede na najmanju moguću meru i što je moguće više produži vrednost proizvoda i resursa.
Napravljena je "hijerarhija" po kojoj se otpad smanjuje, ponovo koristi i recklira a spaljivanje se smatra poslednjim izborom. Drugim rečima, ništa što može da se reciklira ili kompostira ne ide na spaljivanje.
To je u skladu i sa ciljevima EU u procesu reciklaže dogovorenim 2008. - recikliranje 50% komunalnog otpada do 2020.
Međutim, otpad može i da se spaljuje kako bi se proizvela toplotna ili električna energija, što je proces poznat kao otpad za energiju (WtE). Pošto se otpad smatra obnovljivim izvorom, Komisija je biomasu kao "napredno biogorivo" uključila u energetske planove u obnovljivom sektoru za period posle 2020, čime je postala prihvatljiva za subvencije članicama EU.

Nestašica

Time su ohrabrene investicije u postrojenja za spaljivanje. Prema izveštaju Evropske agencije za prirodnu sredinu (EEA) za 2017, neke članice EU, uključujući Dansku, Estoniju i Švedsku, raspolažu prevelikim kapacitetima za spaljivanje, odnosno nedostaje im otpad.
U idealnim uslovima gde se 65% otpada reciklira, Francuska, Nemačka, Austrija i zemlje Beneluksa proizvode manje otpada nego što im je potrebno.
Preveliki kapaciteti spalionica limitiraju reciklažu i jedno istraživanje pokazuje da je Britanija 2011. mogla da reciklira i 77% svog otpada da nije išao na spaljivanje.

Izgradnja novih kapaciteta dovela je do paradoksalne situacije - ako bi se svi koristili, 2030. bi reciklaža bila ograničena na 63% jer jednostavno ne bi bilo dovoljno otpada. Takav scenario spaljivanja onoga što bi moglo da se reciklira i ponovo koristi predviđa se u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.
Briselski portal Euraktiv piše da to nije samo hipotetički scenario. Naime, podaci Eurostata pokazuju da se u nekim zemljama već pravi kompromis između reciklaže i spaljivanja otpada. Komisija je ranije pozvala članice da postepeno izbace subvencije za WtE kako bi izbegle mogućnost da ne ispune ciljeve za recikliranje.
Uprkos padu WtE u EU, za 3,2% u 2015. u odnosu na 2014, u brojnim istočnim članicama, uključujući Sloveniju, Bugarsku, Litvaniju, Poljsku, Estoniju i Slovačku, ali i u Britaniji, Austriji i Švedskoj, stopa spaljivanja raste.
Kako se navodi, još više zabrinjava to što je u nekim slučajevima trend recikliranja preokrenut, kao u Bugarskoj (pad za 15,4% u 2015. u odnosu na 2014.) i Estoniji (6,4%) ili stagnira, kao u Švedskoj ili Britaniji. Sve četiri zemlje istovremeno su povećale stopu spaljivanja otpada.

Tržište

A gde ima tražnje, ima i ponude. Otpad je postao roba - uvoz otpada je upetostručen od uvođenja subvencija za otpad za energiju 2009.
To tržište ruši vlastiti "princip blizine" Evropske unije - član 16 Direktive o upravljanju otpadom po kojem otpad treba da se odlaže najbliže moguće mestu na kojem se proizvodi.
Najveći uvoznici otpada za gorivo i proizvodnju energije su Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Belgija, Danska i Austrija, zemlje koje su dostigle ili gotovo dostigle maksimum kapaciteta za spaljivanje i moraju da uvoze otpad da bi kapaciteti funkcionisali.
S obzirom da je otpad roba kojom se trguje, ne postoje barijere za tu trgovinu. Tržište određuje cene i otpad ide ka zemljama sa relativno velikim kapacitetima gde se u pogonima koji se suvencionišu spaljuje.

Prevare

Prema direktivi EU o obnovljivoj energiji, samo određeni deo otpada smatra se prihvatljivim za subvencije za obovljivu energiju a to je biomasa. To je kuhinjski i baštenski otpad koji završava u mešanom otpadu jer trenutno ne postoji obavezujuće pravilo EU o prikupljanju organskog otpada, iako neke članice sprovode svoje inicijative na tom planu.
Na članicama je da odluče koji deo njihovog mešanog otpada je od biomase i jedinstveno pravilo ne postoji. Većina zemalja odlučila je da je to 50% (Francuska, Italija, Britanija). Druge, poput Litvanije, ne objavljuju takav podatak i smatraju ga "tajnim".
Nevladina organizacija Evropska mreža za kompostiranje smatra da je taj udeo bliži 40%, iako to zavisi od sezonskih i geografskih faktora.

Bez obzira na to, prema procenama NVO Nula otpada Evropa, brojne spalionice širom Evrope dobijaju subvencije za otpad koji spaljuju a ne samo za obnovljive komponente - plastiku, papir i karton koji mogu da se recikliraju i koji imaju veći negativni efekat na prirodnu sredinu i zdravlje.
Bugarska nije precizirala koji procenat spaljenog otpada se računa ka organski, pa time prihvatljiv za subvencije, ali svejedno potražuje oko 0,20 evra po kilovat satu proizvedenom spaljivanjem mešanog otpada.
Spalionica u Sofiji dobila je 43 miliona evra iz fondova EU. Smanjivanjem investicionih troškova zahvaljujući grantovima EU i subvencionišući spaljivanje mešanog otpada, cena splaljivanja niža je nego cena reciklaže.
Bugarska međutim nije jedina. Spalionica u Bilbau odgovorna je za prevaru sa subvencijama, kaže profesor sa Baskijskog univerziteta Gorka Bueno Mendieta.
"Iako je manje od 20% proizvedene struje iz obnovljivih izvora, svaki megavat iz te spalionice nagrađen je 'fid-in' tarifom kao da sva struja dolazi iz otpada", obrazložio je on i dodao da je "takav slučaj poznat u EU i osuđen".

Izvor: www.euractiv.rs

 

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1
  • 2

NOVO

  • 1