Novi EU paket zakona o cirkularnoj ekonomiji

Poslanici Evropskog parlamenta su 18. aprila usvojili paket od četiri Zakona vezan za Cirkularnu ekonomiju, kojim se utvrđuju novi pravno obavezujući ciljevi i rokovi za reciklažu otpada i granične količine otpada koji smeju da se odlažu na deponije.

Ove zakone treba još da odobri Savet ministara EU, pre nego što stupe na snagu. Upravljanje otpadom na efikasniji način je prvi korak ka kružnoj ekonomiji, u kojoj je neophodno da se svi proizvodi i materijali recikliraju ili koriste više puta.
Ovaj zakonski okvir postavlja veoma ambiciozne ciljeve recikliranja i deponovanja u EU.

Ponovno iskorišćenje i reciklaža

Novi EU paket zakona Cirkularne ekonomije će pomoći zemljama članicama da poboljšaju svoje napore u oblasti reciklaže. Navedena regulativa uvodi znatno strožija pravila i za obračun stepena reciklaže što će pomoći boljem praćenju stvarnog napretka u sladu sa principima Cirkularne ekonomije.

CiljeviOtpad

Predviđeno je da do 2030 godine, sva proizvedena plastika bude 100% reciklabilna. Do tada će se raditi na uvećanju udela na tržištu plastike sa osobinama biorazgradivosti.
Odvojeno sakupljanje
Pored obaveze odvojenog sakupljanja koja već postoji za papir i karton, staklo, metale i plastiku, odredbe novih direktiva vezanih za odvojeno sakupljanje, uključuju i biološki otpad, a podstiču što viši stepen kvaliteta sekundarnih sirovina i njihovu primenu. Obaveza je da se uspostavi sistem odvojenog sakupljanja opasnih frakcija otpada iz komunalnog do 2022. godine, biološkog otpada do 2023. godine i tekstila do 2025. godine.

Postepeno smanjenje odlaganja na deponije
Odlaganje otpada na deponije u skladu sa principima Cirkularne ekonomije, u suštini, nema smisla. Do 2035. godine količina deponovanog komunalnog otpada mora biti smanjena na 10% ili manje od ukupne količine proizvedenog komunalnog otpada.

Podsticaji
Novo zakonodavstvo EU predviđa viši stepen korišćenja ekonomskih instrumenata i drugih mera u cilju podrške što efikasnijem upravljanju otpadom u skladu sa hijerarhijom otpada. Proizvođači imaju važnu ulogu u ovoj tranziciji kroz proširene programe šema odgovornosti proizvođača - što znači da je odgovornost proizvođača za proizvod proširena na postpotrošačku fazu životnog ciklusa proizvoda. Novi zahtevi o produženim zahtevima proizvođača će dovesti do boljih performansi upravljanja otpadom primenom navedenih šema. Za sve vrste ambalaže do 2025. godine mora biti uspostavljena obavezna proširena šema odgovornosti proizvođača.

Prevencija
Novo zakonodavstvo će se posebno orijen-tisati na prevenciju otpada i uvesti jasne ciljeve za neke tokove otpada, kao što je smanjenje količine otpada od hrane u EU u iznosu od 50% i zaustavljanje zagađivanja mora otpadom, sa ciljem postizanja ciljeva održivog razvoja UN.

Praćenje stanja u oblasti Cirkularne ekonomije
Pri prelazu na Cirkularnu ekonomiju za praćenje osnovnih trendova i obrazaca neophodno je uspostaviti sistem praćenja u cilju:
boljeg razumevanja razvoja različitih elemenata Cirkularne ekonomije tokom vremena,
uspostavljanja jedinstvenog sistema indikatora uspeha u državama članicama,
ocenu adekvatnosti preduzetih mera.
Na osnovu ovog praćenja trebali bi se povremeno određivati novi prioriteti u skladu s dugoročnim ciljevima Cirkularne ekoomije. Ovo praćenje nije relevantno samo za donosioce odluka već treba da posluži svima kao inspiracija za stvaranje novih mera.
Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju
Cirkularni ekonomski paket daje jasan signal privrednicima da EU koristi sve alate koji su na raspolaganju za transformaciju svoje ekonomije, otvarajući put novim poslovnim prilikama i podizanju konkurentnosti. Šire mere za promenu čitavog životnog ciklusa proizvoda prevazilaze usko fokusiranje na fazu završetka života i naglašavaju jasnu ambiciju Komisije da transformiše ekonomiju EU i donese odgovarajuće rezultate. Inovativni i efikasniji načini proizvodnje i potrošnje trebali bi se sve više pojaviti kao rezultat podsticaja koji se uspostavljaju. Primena principa Cirkularne ekonomije ima potencijal da uspostavi značajan broj novih radnih mesta u Evropi, uz očuvanje dragocenih i sve oskudnijih prirodnih resursa, smanjujući uticaj korišćenja resursa na životnu sredinu i dodavanje novih vrednosti, pre svega ekonomskih, društvenih i socijalnih, otpadnim materijalima. Utvrđene su i sektorske mere, kao i ključne aktivnosti koje obuhvataju:
-Finansiranje u iznosu od preko 650 miliona evra u okviru programa Horizon 2020 i 5,5 milijardi evra u okviru strukturnih fondova;
-Razvoj standarda kvaliteta sekundarnih sirovina radi povećanja poverenja operatora na jedinstvenom tržištu;
-Mere u Planu rada za Ekodizajn za promovisanje što veće mogućnosti opravke otpadnih proizvoda, povećanja njihove izdržljivosti i mogućnosti što većeg stepena reciklaže, uz povećanje energetske efikasnosti tih proizvoda;
-Revidirana Uredba o đubrivima, kako bi se olakšalo prepoznavanje organskih đubriva, kao i đubriva na bazi otpada na jedinstvenom EU tržištu i podržala uloga bioloških hraniva;
-Strategija plastike u Cirkularnoj ekonomiji, koja se bavi pitanjima reciklabilnosti, biorazgradljivosti, prisustvom opasnih materija u plastici sa ciljem dostizanja ciljeva održivog razvoja uz značajno smanjenje količine otpada koja završava u morima;
-Niz drugih aktivnosti u ponovnom korišćenju vode uključujući zakonodavni predlog o minimalnim zahtevima za ponovno korišćenje otpadnih voda.

izvor: www.sepa.gov.rs

 

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1