Radović o trendovima u otpadu u Srbiji

Radović o trendovima u otpadu u Srbiji foto: Balkan Green Energy News

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, govori za portal Balkan Green Energy News o trendovima u Srbiji u oblasti otpada i usklađivanju sa standardima EU na tom planu.

 Prema njegovim rečima, Okvirna direktiva o otpadu EU bi trebalo da u potpunosti bude preneta u srpsko zakonodavstvo 2018. godine, a u toku je izrada podzakonskih akata koji regulišu prekogranični transport otpada. Radović govori i o potrebi korišćenja otpada iz termoelektrana, kao i efektima mera preduzetih u praćenju opasnog otpada u Srbiji. Kao jedan od zadataka izdvaja i identifikovanje problema i prepreka u procesu korišćenja otpada kao alternativnog goriva, posebno biomase.

Kakav je opšti trend u Srbiji kada je reč o otpadu, da li se smanjuju količine otpada i šta je uzrok tome? Kakav je trend u poređenju sa Evropskom unijom i da li generišemo više otpada od proseka u Uniji?

Godišnje se u Srbiji generiše 9 miliona tona otpada, odnosno 1,3 tona po stanovniku. Količina generisanog otpada varira iz godine u godinu, tako da se sa sigurnošću ne može reći kakav je budući trend. Ukoliko se privredni ambijent u Srbiji u bližoj budućnosti dodatno popravi, doći će do rasta i ukupne količine otpada. Svaka promena u tehnološkim procesima dovodi do promene i generisane količine otpada.

Količina generisanog otpada u Srbiji u odnosu na zemlje EU je manja. Međutim, količina otpada u celoj EU je, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, u periodu 2004-2012. pala za oko 25 odsto. Razlog za to je prvenstveno efikasna implementacija odredbi Okvirne direktive o otpadu i drugih direktiva iz ove oblasti, kao i pažljiva primena principa hijerarhije otpada. Kod nas, ova direktiva još uvek nije u potpunosti implementirana u zakonodavstvo, što se očekuje u 2018. godini.

Pored toga, u većini zemalja EU se radi na što većem ponovnom iskorišćenju otpada, što uključuje pre svega reciklažu otpada, kao i njegovu insineraciju na odgovarajući način. Prema dostupnim informacijama, u Nemačkoj praktično nema odlaganja otpada na deponije, već se celokupna količina otpada ili reciklira ili spaljuje.

Najviše otpada u Srbiji, 70 odsto, potiče iz termičkih procesa, odnosno najveći proizvođači otpada su termoenergetski objekti. Koji su najčešći načini odlaganja tog otpada, poput letećeg pepela od uglja, da li se odlaže na odgovarajući načina i šta će morati da se menja na tom planu?

Otpad iz termoenergetskih objekata se odlaže najčešće na deponije samih termoenergetskih objekata, kao što su deponije termoelektrana Nikola Tesla A i B u Obrenovcu. Pepeo se na deponijama odlaže u vlažnom stanju, pokriven tankim slojem vode, što umanjuje mogućnost rasipanja pod uticajem vetra. To je sada trenutno najbolji mogući način odlaganja ove vrste otpada.

Ono na čemu je potrebno raditi jeste mogućnost ponovnog iskorišćenja ove vrste otpada. Najčešće se ova vrsta otpada koristi u putogradnji, cementarama, kao i u proizvodnji građevinskog materijala.

Količine odvojenih prikupljenih količina frakcija komunalnog otpada smanjuju se, prema izveštaju koji ste nedavno objavili, sa 2,65 miliona tona u 2010. na 1,89 miliona tona u 2016? Koji su razlozi za to? Koliko javno-komunalnih preduzeća obavlja primarnu selekciju otpada?

Nastavlja se pad vrednosti količina generisanog i sakupljenog komunalnog otpada uz blago povećanje obuhvata njegovog prikupljanja. To pokazuje, pre svega, uspešnost sistema prikupljanja pojedinih frakcija komunalnog otpada u lokalnim zajednicama, kao što je otpadni papir i karton, ambalažni otpad, kao i druge vrste otpada koje su obično završavale u kontejnerima.

Drugi razlog je smanjenje kupovne moći stanovništva kao posledice ekonomske krize. A treći je veliko odvajanje pojedinih frakcija komunalnog otpada iz kontejnera koje imaju finansijsku vrednost od strane fizičkih lica. Prema dostupnim informacijama, u nekim opštinama u Srbiji je ovo odvajanje toliko značajan faktor da javno-komunalna preduzeća nemaju mogućnost da sakupe vrednije frakcije otpada koje su najčešće predmet primarne selekcije otpada.

U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju otpadom u period 2011-2016. navodi se da se izvoze velike količine otpada za koje postoje prerađivački kapaciteti u zemlji. Kakvi su dalji planovi u vezi sa berzom otpada?

Razvoj berze otpada u Srbiji je jedna od aktivnosti Agencije, ali završnu reč oko daljeg uspostavljanja berze, njenom načinu funkcionisanja i njenoj primeni treba da kaže novi minister (zaštite životne sredine). Očekuje se vrlo značajan pozitivan efekat berze na postojeću reciklažnu industriju u Srbiji, kao i mogućnost razvoja dodatnih kapaciteta.

Trenutno se radi na podzakonskim aktima koji regulišu prekogranični transport otpada, a kasnije će se raditi i na Uredbi o berzi otpada. Agencija je započela aktivnosti uspostavljanja informacionog sistema za prekogranični transport otpada, koji će omogućiti jednostavnije dostavljanje potrebnih podataka i dokumenata Ministarstvu zaštite životne sredine, a Agenciji efikasnije praćenje uvoza i izvoza otpada.

Prošle godine nije izgrađena nijedna sanitarna deponija, ali su tri u izgradnji. Kada očekujete da one budu završene i kakvi su planovi u vezi sa izgradnjom novih sanitarnih deponija u skladu sa standardima EU?

Ispunjenje zahteva i zadovoljenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom je jedan od prioriteta naše zemlje, jer spada u važne uslove u procesu pristupanja EU. Kroz proces pristupanja i članstva u EU Srbija će morati da realizuje velike infrastrukturnih projekte u oblasti upravljanja otpadom, prema zahtevima Direktive o deponijama i odgovarajućim domaćim zakonodavstvom. U Strategiji upravlјanja otpadom za period 2010-2019. predviđena je izgradnja 26 regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenjem za kompostiranje/MBT i transfer stanicama, uz zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta kojih prema evidenciji Agencije ima oko 160.

U izgradnji su tri regionalna centra sa sanitarnim deponijama: Subotica i Inđija, gde je oko 65 procenata izgrađeno, a stalo se zbog finansijskih i tehničkih problema; i Nova Varoš gde je izgrađeno oko 20 odsto, i stalo se iz istih razloga.

Procena je da je za ispunjenje zahteva Direktive o deponijama u Srbiji potrebno samo za investicije u infrastrukturne projekte u ovoj oblasti obezbediti oko 920 miliona evra. Radi realizacije projekata u oblasti upravlјanja otpadom, Srbija planira da koristi međunarodnu pomoći koja obuhvata bespovratna sredstva, bilateralne donacije, međunarodne organizacije (Svetski fond za životnu sredinu – GEF, UNDP, UNEP), Investitioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), kao i zajmove odobrene od strane međunarodnih finansijskih institucija.

Pored toga, velika investiciona ulaganja se očekuju i iz javnog sektora (sredstva iz nacionalnog i pokrajinskog budžeta i budžeta lokalnih samouprava), kao u budućnosti od strane Zelenog fonda.

Među bespovratnim sredstvima dominira svakako finansiranje koje obezbeđuje EU, pre svega kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA). Iz ovih fondova za Srbiju je ukupno planirano oko 1,5 milijardi evra (za period 2014-2020). Za sektor životne sredine i klimatske promene je planirano oko 160 miliona evra, od čega bi najveći deo trebalo da se utroši u oblasti upravlјanja otpadom i otpadnim vodama.

Kakvi su planovi u vezi sa korišćenjem otpada kao energenata u industriji, pre svega cementne industrije koja ima ambiciozne planove u tom smislu?

Strategijom upravlјanja otpadom definisani su strateški ciljevi Srbije u oblasti upravljanja otpadom, a jedan od njih je i podsticanje korišćenje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, železarama i termoelektranama-toplanama, u skladu sa principom hijerarhije otpada.

Jedan od zadataka je jasno identifikovanje problema i prepreka u procesu korišćenja otpada kao alternativnog goriva, a naročito biomase koja predstavlja najveći i najznačajniji obnovljivi energetski resurs, kao i predlaganje konkretnih akcija za njihovo prevazilaženje u okviru raspoloživih potencijala, strategije i u skladu sa direktivama EU.

Nedostatak koji se javlja u upravlјanju otpadom u Srbiji je nerazvijen sistem za organizovano sakuplјanje otpadne biomase u cilјu dobijanja obnovlјive energije ili proizvoda koji imaju upotrebnu vrednost, odnosno kompostiranje. Ne treba zaboraviti da je biomasa najveći obnovlјivi energetski resurs.

Takođe, potrebno je raditi na podizanju nivoa svesti kod privrednih subjekata o potrebi i značaju iskorišćavanja otpadne biomase u cilјu dobijanja obnovlјivih izvora energije, tj. povećanju energetske efikasnosti i smanjenju količine generisanog otpada u Srbiji.

Potrebno je raditi i na uspostavljanju adekvatnog i prihvatljivog modela koji bi omogućio uvođenje sistema za prikupljanje, pripremu i pretvaranje otpadne biomase u obnovljivu energiju (toplotnu/električnu), pogonska goriva ili proizvode koji imaju upotrebnu vrednost, kao što su briketi, pelet i slično. Preduslov za uspostavljanje modela obuhvatao bi detaljno analiziranje postojećeg stanja, što podrazumeva snimak trenutnih količina i načine postupanja sa ovom vrstom otpada.

Da li ste zadovoljni efektima Dokumenta o kretanju opasnog otpada koji je uveden polovinom marta?

Dokument o kretanju opasnog otpada je vrlo značajan izvor informacija o upravljanju otpadom u Srbiji, ali i značajan mehanizam kontrole drugih izveštavanja. Njegov značaja će se tek ispoljiti u 2018. godini, kada će Agencija imati i vrlo detaljnu evidenciju o generatorima opasnog otpada. Tu će se sigurno naći i oni koji sada izbegavaju dostavljanje podataka o generisanju, što će značajno doprineti i povećanju kvaliteta podataka koje Agencija objavljuje.

Dokument je počeo da se dostavlja elektronski u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja od 15. marta ove godine i do danas je, prema dostavljenim podacima, realizovano 14.350 kretanja opasnog otpada u Srbiji. Treba naglasiti da je obaveza dostavljanja ovog dokumenta naročito dobro primljena kod generatora medicinskog otpada, jer više od jedne trećine dokumenata je dostavljeno od strane medicinskih ustanova, što je značajan pomak u izveštavanju.

izvor: www.balkangreenenergynews.com

 

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1
  • 2

NOVO

  • 1