Svetska inovacija iz Zrenjanina – eko stubovi od recikliranih materijala

Svetska inovacija iz Zrenjanina – eko stubovi od recikliranih materijala foto: www.ilovezrenjanin.com

Industrijalizacija je tokom vremena dovela do ogromnog zagađenja, zbog čega se danas sve više govori o zaštiti životne sredine. Na putu ka Evropskoj uniji Srbija će morati da prilagodi svoje zakonodavstvo i u ovoj oblasti. Očekuju nas ozbiljni pregovori u poglavlju koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Zrenjaninska firma Dogama, koja se već dve decenije bavi reciklažom, prva na svetu napravila je materijal koji može da zameni drvo, metal i beton. I to od smeća koje do skoro nije moglo da se reciklira. Ukoliko se eko stubovi budu proizvodili po njihovoj tehnologiji, Srbija bi mogla da sačuva hiljade i hiljade hektara šuma u narednim decenijama.
Tokom dvadesetogodišnjeg poslovanja, Miroslav Filep je kao recikler pokušavao da iskoristi smeće na najbolji način. Pre nekoliko meseci, njegov trud se isplatio. Pronašao je proizvod koji je jedinstven u svetu. Reč je o eko stubovima.

“Pretežna delatnost firme je reciklaža. Ideja da krenemo s novim proizvodima, novim materijalima potekla je od toga što smo i sami kao recikleri nailazili na problem materijala koji se ne da reciklirati. Koji je neopasan, koji je šteta baciti ili zatrpati na deponiji”, počinje priču Miroslav Filep iz firme Dogama.

U ovoj zrenjaninskoj firmi u toku je proces patentiranja proizvoda koji za sada nije nigde poznat u svetu. A od kojeg se trenutno proizvode eko stubovi.

“Nisu bitne samo krakteristike ovog materijala. Prvo je bitno da smo osmislili jedinstveni materijal koji se dobija iz 6 faza. Materijal se sada zove punjeni plastični profil. U prve tri faze dobijamo šuplji plastični profil koji je sam po sebi inovativan jer je sastavljen od 6 materijala, recikliranih koji do sada nisu bili kompatibilni. Nisu mogli da se slože jer nije postojao način da se oni sjedine i da se od njih nešto dobije. U druge tri faze se dobija ispun koji je inovativan i koji smo zasad nazvali “eko beton”. On je takodje dobijen isključivo od recikliranih materijala i to od onih koji se do sada nisu reciklirali. U posebnoj fazi se to sjedinjuje i dobija se jedan, jedinsten nov materijal –eko stubovi. I plastični šuplji profil i masa kojom se puni mogu biti posebni proizvodi. Od njih može da se pravi različita galanterija”, objašnjava Filep.
Proizvod koji je dobijen pokazao se kao izuzetan hidro i termoizolacioni materijal, a ima i svojstva zvučne izolacije.
“Materijal se dobija reciklažom svih vrsta kompozitnih plastika. Nekoliko vrsta se sjedinjuje u jednu. Za to do sada nije bila poznata tehnologija ili nije bila isplativa tehnologija. Tu ide i staklo svih vrsta, bez obzira da li je armirano, bojeno, providno… I druge plastike u kojima ima i drugih materijala. Recimo sa malo metala, gume, silikona… U proizvodnji koristimo standardne mašine za reciklažu koje postoje na tržištu, ali smo ih prilagodili ovoj vrsti proizvodnje. Bilo je potrebno uraditi male promene. Radili smo neke specifične alate koje smo tu nadograđivali i dodavali. Jer, kažem, koriste se materijali koji se ranije nisu koristili u reciklaži”, kaže naš sagovornik.

EKO STUBOVI ZAMENJUJU DRVO, METAL, BETON

Eko stubovi mogu da pariraju tradicionalnim materijalima.

zr2
“Materijal se lako dorađuje i prerađuje. Ovaj mterijal je čvrst poput betona, elastičan poput čelika i obrađuje se lako kao tvrdo drvo, kao hrastovina. Može se odseći brusilicom, testerom, motornom testerom, može se bušiti bušilicom. U ovaj materijal može da se zavije šraf bez prethodnog bušenja, sa dobrom šrafilicom. I to drži bolje nego da je zašrafljeno drvo. Bukvalno kao da ste kupili letvu na drvari, s tim što je ona već obrađena, ofarbna. Vi samo treba da je isečete na mere i da napravite ono što želite –policu za igračke, stolicu, hoklicu… Materijal može da bude 3 do 10 puta lakši od betona. Ne treba mu nikakva dodatna zaštita u vidu premaza, zaštitnih farbi, antikorozivnih sredstava… Ovaj materijal ne truli, otporan je na vlagu, na so, na vremenske prilike”, objašnjava Filep.

PRIMENA NOVIH MATERIJALA U KUĆI I U POLJOPRIVREDI

Ako se ima na umu zaštita životne sredine, ovaj proizvod može da nosi oznaku da je sto odsto neškodljiv.
“Sama njegova proizvodnja je 100 odsto čista, 100 odsto zelena – ekološka. Proizvod je sam ekološki i nebrojeno puta može da se pretvori u isto, a da za sobom ne ostavi ni gram otpada. Apsolutno je zdrav. Ne može da se koristi za pravljenje čaša, flaša i da bude u dodiru sa hranom, jer postoje različiti zakoni… Nastao je od neopasnog otpada. Imamo prve ateste dobijene za sve tri vrste materijala. Za spoljni omotač, ispun i za eko stubove u celini. Za sada pravimo eko stubove za ograde, voćnjake, malinjake, električne čobane. Pretežna je upotreba u poljoprivredi. Dobili smo zahteve da radimo i prve komade nameštaja. Imamo porudžbine za industriju nameštaja za onaj deo koji bi zamenjivao drvo ispod tapacirunga. Trenutno pravimo okrugle, kvadratne, pravougaone delove”, kaže naš sagovornik.
“Od ovog materijala mogu da se prave recimo baštenske garniture, klupe, stolice, stolovi… Ne samo nosači sunđera i tkanine. Čak je izuzetan za zimske uslove, s obzirom na to da je odličan termoizolator. Lepo podnosi so. Može, recimo, da se uveče baci so, da se ujutru ne bi zaledilo. Čovek će, kada sedne, svojom teperaturom tela ugrejati stolicu i ona ostaje topla. Neće se hladiti kao, recimo metal ili drvo, pa da je neprijatno sedeti na njoj. U poljoprivredi se može koristiti svuda gde se koriste drvo, metal ili beton. Da li je to stub za ogradu, nosač sistema za navodnjavanje, potpora za biljke u vinogradu… I za eko stubove važe podsticaji resornog ministarstva. Radimo na tome da napavimo rešetkaste podove jer je ovaj materijal otporan na amonijak. Pogodan je i za organsku proizvodnju jer nema nikavih štetnih efekata”, dodaje Filep.

LAKO ODRŽAVANJE NOVOG MATERIJALA

Kada je reč o roku trajanja i tu eko stubovi imaju prednost nad postojećim materijalima.
“Za sada ateste koje imamo i koji se rade, pokazuju da bi naš materijal trebao da bude dugotrajniji od svih postojećih. Naravno, opet uz napomenu da im ne treba nikakvo dodatno ulaganje. Nema farbanja, antikorozivne zaštite, ne može da truli i da korodira. Lako se pere, lako se dezinfikuje. Samim tim je, kada se dugoročno gleda, izuzetno isplativ. Ako gledamo kratkoročno, ako nisu baš najjeftiniji, onda su isplativi. Cena je u rangu sa ostalim materijalima”, kaže pronalazač eko stubova.

STRANCI SE VIŠE INTERESUJU ZA NOVU TEHNOLOGIJU IZ ZRENJANINA

Iako se eko stubovi proizvode tek od pre nekoliko meseci, već su privukli interesovanje ne samo domaćih, već i stranih institucija.
“Za sada su nam se obraćali iz Švedske. Naš atest i rezultati ispitivanja Građevinskog fakulteta, kao i deo uzoraka, završio je na Švedskoj kraljevskoj akademiji kako bi ih tamo detaljno ispitali. Da utvrde da li su naši atesti ispravni, jer naravno, oni ne veruju nama. Rumuni i Bugari su zainteresovani, firma iz Češke je dala ponudu da radimo delove za nameštaj. Interesovanje je mnogo veće van Srbije, nego u zemlji. Ali, mi bismo ipak voleli prvo ovde da pokušamo nešto da uradimo s ovom tehnologijom, ako je moguće. Nigde u svetu ne postoji ništa ni slično ovome. Ostalo nam je još da registrujemo patent. Razmišljamo da se po našoj licenci radi širom zemlje, ali ne želimo da žurimo, čekamo da se čitav proces završi. Proces registracije patenta je u završnoj fazi”, objašnjava Filep.
“Kada je reč o našoj zemlji, imamo podršku Ministarstva ekologije. Dobili smo zlatnu medalju na međunardnom Tesla festu za inovaciju, znanje i stvaralaštvo. Do sada gde god da smo išli po lokalnim samoupravama, u firmama, proizvod je prepoznat kao dobar i koristan. Naročito sa aspekta zaštite životne sredine i očuvanja resursa”, dodaje naš sagovornik.

UPOTREBOM SMEĆA KOJE SE DO SADA NIJE RECIKLIRALO ZAŠTITILE BI SE STOTINE HEKTARA ŠUMA GODIŠNJE

Srbija mnogo toga mora da uradi po pitanju zaštite životne sredine. Od usklađivanja pravila i zakona sa evropskim propisima, do njihove pune primene, što je i važnije od samog donošenja neophodnih akata. Bolja iskorišćenost smeća i te kako je značajna sa aspekta zaštite sredine u kojoj živimo.
“Zvanični statistički podatak koji smo dobili glasi da u Srbiji ima toliko stubova, da bi, ako bi se menjalo samo 5 odsto njih, to bilo preko milion komada godišnje. Ako bismo samo 10 odsto od tih milion zamenili našim eko stubovima, sigurno bismo uštedeli nekoliko stotina hektara šuma. Ne bismo bacili nekoliko desetina ili stotina prerađenog ulja u zemlju kojim se najčešće premazuju drveni stubovi. Uštedeli bismo i na desetine i desetine tona antirosta i ostalih zaštitnih sredstava. Ponavljam, ako je reč samo o stubovima”, kaže Filep.

zr3

“S druge strane došao sam do podatka da se u odnosu na pre 25-30 godina smeće po glavi stanovnika povećalo za nekoliko hiljada puta. U tom smeću ima materijala koji su se i do sada reciklirali, ali ima i onih koji nisu. Svaki grad tipa Zrenjanina mesečno baci, spali, zatrpa na deponiji nekoliko tona materijala od kojeg možemo da napravimo određene proizvode. Na taj način bismo opet zaštitili prirodu”, dodaje naš sagovornik.

ŠANSA ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

U Dogami imaju ozbiljne planove kada je reč o proizvodnji eko stubova, ali i drugih proizvoda.
“Kako je masa kojom ispunjavamo stubove izuzetno termo izolaciono sredstvo, u narednom periodu ćemo i imati materijale samo od tog ispuna. Da li u vidu behaton kocki, ploča za fasade, možda i za unutrašnje zidove. U firmi nas je trenutno 12-oro zaposlenih. U proizvodnji direktno desetoro, a dvoje u administraciji. Smatramo da bismo razvojem ove naše proizvodnje i novih proizvoda, samo u našem preduzeću mogli da zaposlimo bar još desetoro ljudi u narednih godinu – godinu i po dana. Na regionalnom nivou mislim da bi svaki grad mogao da napravi mali reciklažni centar sa bar desetoro zaposlenih. Svaki grad bi mogao da otvori ne samo reciklažni centar, nego još po dve-tri firme. Jednu koja bi se bavila sakupljanjem otpada za primarnu preradu. Drugu za preradu i doradu poluproizvoda, i treću koja bi radila gotove proizvode. Od ovoga može da se napravi revolucija u reciklaži i prava industrija”, kaže Filep.

EKO STUBOVI NISU INTERESANTNI ZA KRAĐU

Ono što još celom ovom procesu ide na ruku jeste da eko stubovi, ali i ostali proizvodi od materijala od kojih se oni proizvode, nisu interesantni lopovima.
“Ovaj materijal nije interesantan za krađu. Može neko da ukrade eko stub i da ga koristi za istu namenu, kao stub. Ne može da ga upotrebi za, na primer, loženje, zbog čega se najčešće kradu drveni stubovi. Metalni stubovi se kradu da bi ih dalje prodali ili iskoristili za nešto drugo. Ovaj materijal može jedino da se reciklira u isti materijal iz kog je nastao. I njega bi mogli da otkupljuju isključivo recikleri koji bi radili ovom tehnologijom”, kaže na kraju Miroslav Filep.
U procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbiju čekaju ozbiljni pregovori kada je reč o zaštiti životne sredine. Pronalazak za sada jedinstvenog materijala u svetu koji bi sprečio seču šuma i zagađenje zemlje, mogao bi da bude pozitivan signal Uniji da naša zemlja i te kako vodi računa o prirodi i životnoj sredini.
izvor: www.ilovezrenjanin.com

 

VIDEO

 

NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1