Poplava smeća – gorući problem

Deponija Jeremijino polje kod Požarevca godinama je pretrpana smećem, a kako nije ni uređena prema propisima, ona predstavlja ekološku pretnju po okolne kuće i obradivo zemljište.

Ovde se skoro tri decenije lageruje smeće sa područja Požarevca, a novog rešenja nema. Iako prema zvaničnim procenama Instituta „Kirilo Savić”, na ovoj deponiji ima još mesta za odlaganje smeća, u praksi je to sve manje izvodljivo. Zato je u Požarevcu ovo jedan od gorućih problema aktuelne vlasti. Prema rečima Dragana Ćurčije, pomoćnika gradonačelnika za zaštitu životne sredine, grad je pre tri godine sklopio ugovor sa privatnom firmom o sanaciji, rekultivaciji i zatvaranju deponije, a okončanje tog procesa očekuje se tokom iduće godine.
„Radi se na tome da se taj potez dovede u stanje kakvo je bilo pre deponije. Sredstva su obezbeđena, radni plan je napravljen, a trenutno se čiste ivice deponije”, kaže Ćurčija za „Politiku”.

I dok se radi rekultivacija deponije sa ciljem da se ona potpuno sanira, istovremeno, požarevačko smeće i dalje se odlaže na ovoj lokaciji jer pitanje regionalne deponije trinaest godina stoji otvoreno. Od 2005. planira se zajednička deponija za Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac i Kovin, a lokacija Segda – Jelen Do kod Smedereva predviđena je strategijom za upravljanje otpadom od 2010. do 2019. godine. Ta ideja do danas nije odbačena, ali realizacija tapka u mestu jer je, tvrde nadležni, zapelo kod imovinskopravnih problema oko zemljišta. I u Smederevu i u Požarevcu tvrde da se radi na rešavanju situacije, te da je i jednima i drugima ovo pitanje među prioritetima.

„Reč je o kompleksnom projektu za čiju realizaciju je potrebno od tri do pet godina. Ako se u dogledno vreme okončaju problemi oko imovine, nastavićemo sa tim projektom jer imamo hitnu potrebu da rešimo pitanje deponovanja smeća”, kaže Dragan Ćurčija.
Dok se čeka rešenje, godine prolaze, a zakoni se menjaju. U međuvremenu, stigla su i nova pravila koja dodatno komplikuju udruživanje gradova i opština u izgradnji regionalnih deponija. Zakon i dalje predviđa da dve ili više lokalnih samouprava mogu da formiraju region za upravljanje otpadom i taj sporazum je osnov za pravljenje regionalne deponije, ali je zato cenzus koji predviđa broj stanovnika, sa 200.000 povećan na 250.000.

„Sada postoji i mogućnost da dve jedinice lokalne samouprave naprave regionalnu deponiju uz prethodnu studiju opravdanosti na koju saglasnost daje resorno ministarstvo. Svakako, Požarevac do iduće godine mora da nađe rešenje. Ili će to biti deponija u Smederevu ili ćemo sa nekom od susednih opština, poput Velikog Gradišta ili Malog Crnića, napraviti zajedničku deponiju na osnovu studije opravdanosti”, objašnjava Ćurčija.
Do tada, međutim, nije jasno kako će biti okončana rekultivacija koja podrazumeva i zatvaranje deponije Jeremijino polje, ako se smeće i dalje odlaže na toj lokaciji.
Gradska uprava je za potrebe odlaganja otpada ne neku deponiju van Požarevca raspisala javnu nabavku za prikupljanje i odvoženje smeća van grada, izgradnju transfer-stanica i reciklažnih dvorišta i čišćenje nelegalnih deponija, ali nije pristigla nijedna prihvatljiva ponuda. U ove svrhe grad je opredelio 78 miliona dinara, ali problem nije rešen.
Istovremeno, pitanje uticaja postojeće deponije na okolne obradive površine, po svemu sudeći, u drugom je planu. Poljoprivrednicima je skupo da sami plaćaju analize zemljišta, a u Požarevcu ne postoji radno mesto inspektora za zemljište. Praćenje uticaja deponije na okolne oranice nije u nadležnosti ni Ministarstva poljoprivrede, a ni Ministarstva za zaštitu životne sredine.
„Dva puta godišnje se kontroliše kvalitet biogasa na deponiji i kvalitet otpadnih voda, to smo dužni po zakonu. Do sada nije bilo enormnih odskakanja od dozvoljenih vrednosti”, tvrdi Ćurčija.

Sela puna divljih deponija

I u 26 požarevačkih sela situacija sa smećem je alarmantna. Organizovanog odvoženja smeća iz seoskih sredina nema, pa se sav otpad lageruje na divljim deponijama. Grad planira da se „uhvati u koštac” i sa ovim komunalnim problemom.
„Moramo da krenemo u čišćenje i sanaciju tih divljih deponija. Za mesec dana kreće upravljanje katastra divljih deponija što podrazumeva utvrđivanje katastarskih parcela na kojima se one nalaze, njihove veličine, procenu količine smeća, potrebnu mehanizaciju, cenu koštanja i drugih parametara”, kaže pomoćnik gradonačelnika Požarevca zadužen za zaštitu životne sredine.

izvor: www.politika.rs

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1