Ofanziva protiv plastike, da li je ambalaža sledeća na udaru?

Kako bi doprineli smanjenju zagađenja životne sredine, neki trgovinski lanci počeli su da naplaćuju plastične kese. Međutim, mnogo veći problem od kesa je zagađenje plastičnom ambalažom. Jedno od rešenja je kaucija za staklene i plastične boce i limenke.

Desetine hiljada tona komunalnog otpada svakog meseca odvozi se na deponiju "Vinča". Tu se iz smeća sakupljaju flaše i nose na reciklažu. Fabrike za reciklažu boca rade sa polovinom kapaciteta.
"Primorani smo da uvozimo otpad iz okruženja da bi mogle fabrike da rade sa iole isplativim kapacitetima. Poražavajući podatak iz naše mreže sakupljanja je da samo oko 20 odsto boca stiže iz komunalnih preduzeća. Osamdeset posto nam dolazi preko neformalnih sakupljača", rekao je Mihail Mateski, direktor preduzeća za reciklažu boca "Grintek".
U većini zemalja EU kupci mogu da vrate ambalažu u prodavnice i za to dobiju naknadu.
"U Skandinaviji svaki put kad odemo u prodavnicu, plaćamo kauciju. Taj iznos nam se vraća kad vratimo ambalažu od proizvoda. To je depozitni sistem koji obezbeđuje sakupljanje i veliki procenat reciklaže uz minimalne troškove", objašnjava direktor Projekta za razvoj cirkularne ekonomije Švedske Ana Larson.
Posle naplate kesa, otkup ambalaže bi bio sledeći korak kojim bi trgovinski lanci u Srbiji mogli da doprinesu smanjenju zagađenja životne sredine, ali i obezbeđenju sirovina fabrikama za reciklažu.
"Možemo da budemo optimisti da bi građani Srbije bili zainteresovani i motivisani finansijskim podsticajem da prazne boce i limenke vraćaju u prodavnice, čime bismo sigurno mogli višestruko da unapredimo postojeći sistem", istakla je Kristina Cvejanov, direktorka operatera sistema "Ekostar pak".
Za sada ni u Beogradu nema dovoljno namenskih kontejnera za otpad, a veliki deo otpada završava u rekama.
"Životinje koje se nađu u dodiru sa plastikom mogu da je progutaju, utiče na staništa, stvaraju brane i izazivaju poplave u zavisnosti od količine. Ono što ostaje u samoj plastici može biti opasno ili dovesti do zagađenja životne sredine i smanjiti mogućnost živog sveta da opstane", ukazuje inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
Osam miliona tona plastike svake godine pronađe put do mora i okeana, a ukoliko se to ne zaustavi do 2050. godine, u okeanima će biti više plastike nego ribe.
izvor: www.rts.rs

 

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1