Odgovorno upravljanje otpadom: Panel o rešavanju istorijskog zagađenja

Zakonska definicija istorijskog zagađenja je zagađenje životne sredine usled dejstva prirodnih procesa i/ili ljudskih aktivnosti koje je nastalo u dužem vremenskom periodu usled proizvodnih i drugih aktivnosti, kao i udesa u zoni uticaja postrojenja.Ustavom zagarantovano pravo građana Republike Srbije je pravo da žive u zdravoj životnoj sredini.

Da li se jedno od osnovnih ljudskih prava krši ignorisanjem problema rešavanja istorijskog zagađenja, koji bi u mnogome mogao da poboljša stanje životne sredine, unapredi društveni razvoj (novim investicijama), smanji zagađenje vode, vazduha i zemljišta, unese sigurnost da građani Republike Srbije žive u zdravoj životnoj sredini?

 

Dijalogom organizovanim sa panelistima u okviru konferencije “Odgovorno upravljanje otpadom” Udruženje industrije „Hrabri čistač“ je želelo da skrene pažnju javnosti na gorući problem i važnost rešavanja istorijskog zagađenja, u kontekstu trajnog i pravilnog zbrinjavanja istorijskog opasnog otpada i dekontaminacije i sanacije zemljišta iz preduzeća koja danas nisu aktivna, odnosno preduzeća u procesu restrukturiranja. Panel je moderirala generalna sekretarka „Hrabrog čistača“ Sandra Kamberović, a na ovu temu su govorili: Željko Pantelić, pomоćnik ministra Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco, prof dr Miroslav Vrvić, direktor i suvlasnik „BREM GROUP“ i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Prema “Izveštaju o opasnom otpadu u preduzećima u restrukturiranju i stečaju” iz 2014. godine inspekcija je iscrpela sve instrumente koji su joj dati zakonskim propisima i intervencija države u oblasti rešavanja problema istorijskog zagađenja je neophodna. Navedenim izveštajem inspekcija je uradila popis kontaminiranih lokacija u skladu sa kapacitetima i mogućnostima i došla do zaključka da preduzeća u restrukturiranju i stečaju nisu sposobna da ispoštuju obaveze iz oblasti upravljanja otpadom, a da u vreme obavljanja delatnosti, nisu uračunati troškovi zaštite životne sredine u okviru proizvodnih troškova, Rezultat toga su zaostale velike količine istorijskog opasnog otpada za čiji tretman je sada neophodno obezbediti novčana sredstva. Izveštaj navodi da je potrebno je da RS prioritetno pomogne određenim preduzećima u restrukturiranju i stečaju kod kojih opasan otpad u ovom trenutku predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

ist zag 3

Panelisti su upozorili da se problem istorijskog zagađenja mora sinhronizovano rešavati između svih ključnih aktera, odnosno da je neophodan holistički i kontinuirani pristup. Primeri čišćenja industrijski zagađenih lokacija iz prethodnog perioda nisu u potpunosti revitalizovani zbog ograničenih finansijskih sredstava, neadekvatne procene količina i sastava otpada čime su u nezavidan položaj bili dovedeni svi akteri koji su učestvovali u takvim projektima. Republika Srbija, Zakonom o privatizaciji na sebe je preuzela obavezu rešavanja pitanja istorijskog zagađenja do ulaska u članstvo Evropske unije. Međutim, iz godine u godinu ovo pitanje se sistemski odlaže i primenjuju se samo ad hoc mere čišćenja istorijskog otpada zanemarujući potrebu sanacije upravo tih očišćenih lokacija.

Zakonodavni okvir, kao pravni osnov za sistemsko planiranje i regulisanje ovog problema ima pravnih praznina koji ostavljaju mnoga implementaciona pitanja bez odgovora. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je da se kroz Zeleni Fond, u skladu sa prioritetima rešavaju problemi istorijskog zagađenja. Prvi prioritet Zelenog fonda morao bi biti rešavanje ovog zaostalog problema, imajući u vidu njegov direktan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prof. dr Vrvić je iz stručnog ugla pozvao na rešavanje ovog velikog problema i naglasio da “u Srbiji postoje stručnjaci i kompanije koje poseduju znanje i iskustvo, i njih treba angažovati na sanaciji i remedijaciji.”

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Željko Pantelić naglasio je da nema izgovora za neodgovorno upravljanje opasnim otpadom. “Država, privreda i građani moraju raditi zajedno na ovom problemu”, rekao je on.

“Zalažem se za potpunu transparentnost, građani moraju da znaju u kakvoj životnoj sredini žive pa će i svest o ovim problemima biti veća.” rekao je Miodrag Mitrović predsednik kompanije Miteco, i dodao “da ćemo istorijski otpad ćemo rešiti, a rešavanje istorijskog zagađenja je proces koji treba da bude prioritet."

"U Srbiji operateri opasnog otpada dobiju dozvolu na deset godina, i nikada se više ne pojave na radaru." ukazao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i predložio nekoliko mera za odgovorno upravljanje otpadom kao što su “uvođenje garancija i osiguranja, korišćenja zelenih javnih nabavki, kao i uvođenje digitalizacije.

Najvažniji korak ka rešavanju ovog problema, istakli su svi panelisti, jeste transparentan odnos između države i njenih građana. Država mora u skladu sa važećim propisima Republike Srbije da redovno obaveštava svoje građane o stanju životne sredine i posledicama na njihovo zdravlje. Toksične materije istorijskog opasnog otpada iz industrije svakodnevno zagađuju zemljište i podzemne vode, što utiče na ceo ekosistem a posebno na kvalitet vode i hrane, što se sve u krajnjem odražava na zdravlje građana.

izvor: Hrabri čistač

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1