Održana konferencija „Zelena ekonomija: kooperativno društvo”

Na konferenciji „Zelena ekonomija: kooperativno društvo”, održanoj nedavno u beogradskom EU info-centru, posetioci su mogli da čuju šta je to zelena ekonomija i gde leže njeni potencijali.

Tom prilikom su predstavljeni rezultati istraživanja iz oblasti zelene ekonomije koje je sprovedeno 2017. godine u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji, kao deo projekta „Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”.
Konferenciju je organizovala Evropska zelena fondacija (Green European Foundation) uz podršku Grupe za analizu i kreiranje javnih politika iz Srbije, Udruženja „Sanrajz" iz Makedonije, Udruženja „U mreži" i organizacije „Polekol", kao i beogradskog EU info-centra; Evropski parlament za Evropsku zelenu fondaciju pružio je finansijsku podršku.
Aleksandar Đorđijevski iz Udruženja „Sanrajz" rekao je da su istraživanjem u sve tri zemlje obuhvaćeni specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak bio je na novim zelenim poslovnim modelima.
„Ove oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa aktuelnim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta", kazao je Đorđijevski.
Miloš Stančić iz Grupe za analizu javnih politika (GAJP), jedan od istraživača u ovom projektu, predstavio je nalaze istraživanja javnih politika u kontekstu zelenih ekonomija, a glavni zaključak je da su zakoni neusklađeni i nedovršeni.
„Istraživanje o zelenoj ekonomiji pokazuje da je potrebno raditi na zelenoj energiji; upravljanju otpadom i održivoj poljoprivredi. Potrebno je investirati više sredstava u naučnoistraživački rad, neophodna je bolja međusektorska saradnja u kreiranju javnih politika", izjavio je Stančić.
Istraživanje je pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije, a među mogućim rešenjima za dalji razvoj istraživači predlažu ekonomske inicijative koje kreću „odozdo na gore", lokalnu ekonomiju u formi malih i srednjih preduzeća i kooperativu sa ciljem udruživanja rada i usluga.
Na prvom od dva panela konferencije diskutovalo se o tome kako započeti zeleni biznis u regionu, s posebnim osvrtom na Srbiju i Beograd. Panel je moderirala Violeta Jovanov Peštanac iz Udruženja „U mreži".

Prema rečima Jelene Plavanski, koja je rukovodilac Centra za razvoj tehnologije i ekologiju iz Privredne komore Beograd, privreda je svesna da mora početi da razmišlja na zeleni način, ali da još uvek postoji veliki broj ljudi koji gleda tu promenu isključivo kao trošak.
Ivana Marković iz fondacije „Trag" predstavila je program „Zelene ideje" i naglasila pristup „odozdo na gore", kao i korišćenje lokalnih resursa, lokalnih znanja i iskustava, i istovremeno razvijanje svesti o zaštiti životne sredine.
Na drugom panelu govorilo se o zadrugama i o zelenim kooperativama kao inovativnim ekonomskim formama. Moderatorka tog panela bila je Iva Marković iz organizacije „Polekol".
Na ovom panelu govorili su Zoran Kordić iz „Zelene energetske zadruge" iz Hrvatske, Ana Svilar iz pančevačkog preduzeća „Grin majnd konsalting" i Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.
Ana Svilar je rekla da je Zakon o zadrugama ograničavajući i da ne prepoznaje sve oblike udruživanja proizvoda, rada i usluga koji postoje na nivou EU. „Zadrugarstvo bi trebalo da se motiviše kroz finansijsku podršku a ubeđena sam da je udruživanje jedini put za razvoj održive poljoprivrede", istakla je.
Zoran Kordić iz „Zelene energetske zadruge" iz Hrvatske predstavio je inspirativan model građanske energije pri kome građani imaju aktivnu ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije.

Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada govorila je o zadrugama u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji, dosadašnjim iskustvima i problemima prisutnim u toj oblasti. „Predstoji nam veliki posao na edukaciji da bi se zadruge shvatile kao nešto svoje i da bi se vratilo poverenje u taj oblik ekonomije", rekla je.
U okviru istraživačkog izveštaja za projekat „Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime", na kojem su, uz podršku Evropske zelene fondacije, radile organizacije iz Bugarske, Makedonije i Srbije, napisano je i poglavlje koje se odnosi na Srbiju, a koje je dostupno i na srpskom jeziku.

Ovo poglavlje daje analitički pregled srpske ekonomije, njen nivo razvoja i nacionalne javne politike. Takođe se bavi nekim od faktora za „ozelenjavanje" privrede Republike Srbije. Poglavlje ima za cilj da doprinese regionalnoj studiji Evropske zelene fondacije i inspiriše dalje istraživanje potencijala za napredovanje ekonomije u oblasti zelene ekonomije.
Konkretno, istraživanje je sprovedeno analizom zakona, strategija i akcionih planova, postojećih studija, putem fokus grupe organizovane u Beogradu, internet upitnika i pojedinačnih intervjua sa različitim zainteresovanim stranama. Obuhvaćeni su specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima. Navedene oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa tekućim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou Unije i sveta.
izvor: www.rts.rs

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1

NOVO

  • 1