CRH je vodeća internacionalna grupa u oblasti građevinskih materijala, koja zapošljava 87.000 ljudi na blizu 3.800 operativnih lokacija u 31 zemlji širom sveta. 

Svake se minute u svijetu proda milion plastičnih boca, a taj će broj do 2021. porasti za još 20 posto i stvoriti ekološku krizu za koju mnogi predviđaju da će biti jednako ozbiljna kao i klimatska, piše britanski Guardian.

Autor: Danilo Ćurčić

Prošle nedelje nas je iznenadila vest da Gradska čistoća u Novom Sadu namerava da uvede čuvare kontejnera i da su ovaj posao vredan skoro 6 miliona dinara dobile dve privatne firme. Razlog za uvođenje ovog fizičko-tehničkog obezbeđenja su nesavesni građani koji nanose štetu kontejnerima i kradu đubre koje Novosađani odlažu u za to predviđene kontejnere.

Prema nezvaničnim procenama u Srbiji 30.000 ljudi živi od sakupljanja sekundarnih sirovina. Dospeli su, reklo bi se prvi put, u žižu javnosti nedavno kada je javno komunalno preduzeće “Čistoća” Novi Sad objavilo da će 6 miliona dinara plaćati privatne firme za poslove fizičkog obezbeđenja da čuvaju novosadske kontejnere i brane ih od sakupljača otpada (link). 

Poslovno udruženje komunalnih preduzeća “KOMDEL”, koje okuplja preko 100 članica iz redova komunalnih preduzeća i prateće privrede, izvršilo je analizu uslova poslovanja komunalnih preduzeća, tražeći odgovor na pitanje u kojoj meri primena relativno novih zakonskih rešenja u oblasti finansijskog poslovanja utiče na likvidnost komunalaca.

Stupanjem na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, Srbija je formalizovala sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom 2009. godine. Ovim zakonom je uveden princip „zagađivač plaća“, a sam sistem je organizovan u skladu sa direktivama Evropske unije koje nalažu propisivanje opštih i specifičnih nacionalnih ciljeva o količinama ambalaže koja se nakon upotrebe treba sakupiti i reciklirati. Pokušavajući postepeno da dostigne evropske standarde, Srbija je definisala nacionalne ciljeve u dva navrata i to za periode 2010-2014. i 2015-2019. Prema dostupnim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine za period od 2011. do 2015. godine, Srbija je uspela da ispunisvoje nacionalne ciljeve.

U nastavku ovog teksta predstavljena je značaj implementacionih planova za aproksimaciju u poglavlju 27 za sektor upravljanja otpadom po direktivama. Koje su prednosti holističkog pristupa rešavanju ovog problema, predstavljanje različitih faktora koji utiču na vremenske okvire, investicione odluke, ekonomske instrumente i pravilnog i pravovremeno uključivanja nacionalne industrije otpada teme su ovog teksta.

Pokret Let's do it! nastao je 2008. godine u Estoniji sa ciljem čišćenja divljih deponija, koje su
predstavljale veliki problem, u jednom danu. Akcija je bila izuzetno uspešna i ubrzo je prerasla u
evropski, a zatim i svetski pokret. Kako se pokret širio, tako se i broj aktivista povećavao, tako da sada
postoji u 120 zemalja sveta i okuplja preko 16 miliona volontera.

Da bi ušao u Ministarstvo životne sredine, posetilac mora da okrene leđa zgradi parlamenta, najvećoj i najprepoznatljivijoj građevini u zemlji. Njena veličina gotovo da prevazilazi moći poimanja. Većim delom dana baca veliku senku.   

Unutar ministarstva, kad se popne uz mermerne stepenice i prođe pored velikih lustera, posetilac stiže do kancelarije Raula Popa na prvom spratu. U hodniku stoje tri minijaturne kante za recikliranje otpada - žuta, zelena i plava. 

Prezentacija generalnog direktora Greentecha Mihaila Mateskog na ISWA kongresu 2016:

Međunarodni kongres za upravljanje čvrstim otpadom ISWA, koji je okupio više od 1.300 učesnika iz čak 72 zemlje, održan je u Novom Sadu i Srbiji je pružio priliku da u oblasti zaštite životne sredine napravi jedan od prvih koraka ka približavanju Evropskoj uniji. 

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1

NOVO

  • 1