Po propisima o upravljanju otpadnim uljima, Srbija je već zakoračila u Evropsku uniju, ali ulje ipak i dalje često završava u potocima, kao premaz stabala drveća, ograda i drvenih krovova radi "zaštite" od štetočina i truljenja, ili kao ogrev za automehaničarske radnje, piše magazin Biznis i finansije.

Ekološki centar Stanište i Centar za evropske politike su u okviru šireg istraživanja na temu finansiranja životne sredine na lokalnom nivou objavili izveštaj (siže) koji pokazuje da se lokalne samouprave već duže vreme suočavaju sa značajnim problemima u oblasti finansiranja zaštite životne sredine. Opštine i gradovi preko svojih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine rashoduju manje novca nego što kroz (ionako niske) naknade za zaštitu životne sredine prihoduju od zagađivača i građana. Ovakvo stanje ponavljalo se svake godine u periodu od 2010-2015. godine.

Pitanje napretka Srbije je usko vezanu za životnu sredinu, možemo da obezbedimo mnogo radnih mesta, iskoristićemo ekonomske i političke argumente. Svaka opština moraće da izdvoji sredstva za projekte o životnoj sredini, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Agencija za zaštitu životne sredine objavila je izveštaj "Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2016. godina.
Izveštaj možete preuzeti u pdf formatu na ovom LINKU

Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila Izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji za 2015. godinu.

CRH je vodeća internacionalna grupa u oblasti građevinskih materijala, koja zapošljava 87.000 ljudi na blizu 3.800 operativnih lokacija u 31 zemlji širom sveta. 

Svake se minute u svijetu proda milion plastičnih boca, a taj će broj do 2021. porasti za još 20 posto i stvoriti ekološku krizu za koju mnogi predviđaju da će biti jednako ozbiljna kao i klimatska, piše britanski Guardian.

Autor: Danilo Ćurčić

Prošle nedelje nas je iznenadila vest da Gradska čistoća u Novom Sadu namerava da uvede čuvare kontejnera i da su ovaj posao vredan skoro 6 miliona dinara dobile dve privatne firme. Razlog za uvođenje ovog fizičko-tehničkog obezbeđenja su nesavesni građani koji nanose štetu kontejnerima i kradu đubre koje Novosađani odlažu u za to predviđene kontejnere.

Prema nezvaničnim procenama u Srbiji 30.000 ljudi živi od sakupljanja sekundarnih sirovina. Dospeli su, reklo bi se prvi put, u žižu javnosti nedavno kada je javno komunalno preduzeće “Čistoća” Novi Sad objavilo da će 6 miliona dinara plaćati privatne firme za poslove fizičkog obezbeđenja da čuvaju novosadske kontejnere i brane ih od sakupljača otpada (link). 

Poslovno udruženje komunalnih preduzeća “KOMDEL”, koje okuplja preko 100 članica iz redova komunalnih preduzeća i prateće privrede, izvršilo je analizu uslova poslovanja komunalnih preduzeća, tražeći odgovor na pitanje u kojoj meri primena relativno novih zakonskih rešenja u oblasti finansijskog poslovanja utiče na likvidnost komunalaca.

Страна 1 од 2

VIDEO

NAJAVA DEŠAVANJA

  • 1
  • 2
  • 3

NOVO

  • 1