Sedam metara vožnje na koru od banane

Norvežani, u Srbiji poznati kao bogati, zbog svojih prirodnih bogatstava, u suštini su štedljivi, racionalni i vredni ljudi, koji cene i čuvaju svoje prirodne resurse i životnu sredinu.

Ostaci hrane predstavljaju gorivo na koje se kreću kamioni komunalnih preduzeća i javni prevoz. Ne, nije naučna fantastika,ni scena iz čuvenog filma „Povratak u budućnost 3“. To je realnost i svakodnevica Norvežanina koji svoje ostatke od hrane stavi u plastičnu zelenu kesu (nije biorazgradiva), koju zatim veže u čvor i baci zajedno sa ostalim otpadom u jednu kantu. Ta kesa, napunjena samo ostacima hrane, kreće dalje u svoje putovanje kamionom za komunalni otpad, koji je u vlasništvu lokalne zajednice, jer monopol nad upravljanjem komunalnim otpadom zakonski pripada lokalnim zajednicama. Lokalne zajednice (iliti po srpski opštine i gradovi) mogu po slobodnoj volji da se udružuju i učestvuju u regionima za upravljanje otpadom, ali moraju njime da upravljaju u skladu sa principima hijerarhije otpada i vraćanja odbačene materije u sistem proizvodnje (fensi naziv cikularna ekonomija).
Zelena kesa, vezana u čvor, zajedno sa ostalim otpadom dolazi u pogon za separaciju otpada u kome se automatski na osnovu boje, zelene kese odvajaju od ostalog otpada i šalju u fabriku biogasa, gde počinje nešto što bi većina naših lokalnih čelnika nazvala „magijom“.
Od ostataka hrane tehnološkim procesom koji kontroliše 11 radnika, od kore banane, ostataka krompira i ostalih prehrambenih namirnica dobija se biogas – 98% metan (kod nas poznatiji kao CNG) i đubrivo za poljoprivredu, prepuno hranjivih sastojaka neophodnih za useve. (veliku većinu đubriva za poljoprivredu, posle uspeših privatizacija, Srbija uvozi).
U želji da približe vrednost ostataka hrane kao goriva, komunalno produzeće zaduženo za uravljanje otadom u Oslu, kreiralo je igricu na društvenim mrežama, gde „kačenjem“ slike svoje hrane dajete gorivo autobusu koji vozite po gradu, a inženjeri školovani i stručni za proračune, dali su parametre da se preradom jedne kore banane u njihovoj fabrici za biogas, dobije dovoljno goriva da autobus pređe 7 metara.

Norveška, zemlja bogata fosilnim gorivima, naftom i gasom, pokreće svoj javni prevoz na biogas dobijen od ostataka hrane. Srbija koja uvozi najveći deo nafte i gasa, svoj otpad baca na „gradske“ deponije po kojima čeprkaju ljudi i životinje; koje sve češće gore i ispuštaju štetne i opasne materije u vazduh, zagađuju podzemne vode, trajno uništavaju poljoprivredno zemljište, direktno ugrožavaju zdravlje ljudi...
Stvarno su Norvežani prosvećena i bogata nacija, ne samo u prirodnim resursima nego i u vrednosnom i duhovnom smislu.

MSc Igor Jezdimirović

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1