Dan depozitnog mrmota

Kako dobar film može da se pretvori u loš san... Već treću godinu za redom započinjemo istom scenom - najavljuje se ono što je najavljeno, pa je najavljeno da će o tome da se razmišlja, da bi se najavilo da bi moglo da se razmatra ono što je najavljeno. Da, reč je o depozitnom sistemu.

Da se odmah razumemo - niko ko je iole upućen u ovu problematiku, neće uperiti prst u ministarstvo zaštite životne sredine kao krivca za to što ploča preskače i vraća melodiju na početak. Uticaj ovog ministarstva na donošenje operativnih strateških odluka iz oblasti upravljanja otpadom, na našu žalost, jednak je uticaju ekološke sekcije neke osnovne škole. Kada uzmemo u obzir da odluka o uvođenju depozitnog sistema podrazumeva i čitav niz ozbiljnih zakonodavnih promena, kao i uvođenje još nedosanjanog finansiranja zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, ironija polako nestaje, a zamenjuje je istinska tuga. Sva iskustva drugih zemalja koje su uvele depozitni sistem, govore da se radi o ozbiljnom višegodišnjem poduhvatu sa nesumnjivim pozitivnim ishodom. Zašto se, onda, toliko odugovlači?
Možda se odgovor krije u jednoj naizgled običnoj rečenici Filipa Radovića, direktora Agencije za zaštitu životne sredine i najave najava: "Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vođena nacionalnim interesima zaštite životne sredine". Zar zaštita životne sredine nije, sama po sebi, najviši nacionalni interes??? Koji je to interes, koji je viši od uređene, zaštićene i zdrave životne sredine u kojoj će se rađati i odrastati nova pokoljenja?
Pokušajte u citiranoj rečenici da reč "nacionalni" zamenite istinitom, a neizrečenom rečju - "državni". Onda će vam sve biti jasno. Čak će vam i ovo odugovlačenje izgledati dobro, jer, možda se neko čudo u međuvremenu i dogodi.
Velimir Cvejanov

VIDEO




NAJAVA DEŠAVANJA

NOVO

  • 1