Otpad na berzi – ipak se (p)okreće!

Otpad na berzi – ipak se (p)okreće!

Intervju sa Milošem Janjićem, direktorom Produktne berze u Novom Sadu


Vest koja je proteklih dana privukla najviše pažnje jeste potpisivanje Memoranduma o saradnji između Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) i Produktne berze u Novom Sadu.
Našeg sagovornika, Miloša Janjića, direktora Produktne berze u Novom Sadu, pitali smo čija je ideja da otpad postane berzanska roba?

Inicijativa je potekla od nas. Namera nam je da proširimo tržište, i to tako što ćemo uvesti i novu robu kao predmet trgovanja na našoj berzi, a i proširiti naše polje delovanja na region. Na naše prijatno iznenađenje, reakcija Agencije za zaštitu životne sredine je bila izuzetno brza i konkretna. Izneli smo im svoju ideju, razmenili smo podatke kojima u startu raspolažemo, i za veoma kratko vreme smo došli i do potpisivanja Memoranduma o saradnji. Zaista smo impresionirani ažurnošću Agencije, u potpunosti su demantovali uvreženo mišljenje o tromosti državnih organa i organizacija. Već juče smo imali sastanak i sa predsednikom Privredne komore Srbije, što je donelo još jednu dobru vest, da i u komori imamo zainteresovanog sagovornika i saradnika za sprovođenje u delo ove naše inicijative.

U kojoj meri je Produktna berza spremna za ovakvu inovaciju?

Pre svega, naša berza ima iza sebe višedecenijsku istoriju pozitivnog berzanskog poslovanja. Osim toga, nije nam prvi put da uvodimo novu robu.
Berzanski principi robnog trgovanja su, u globalu, svuda u svetu isti. Roba je roba, mehanizmi funkcionisanja berzi se razlikuju samo u nekim nijansama. Tu situaciju smo imali i kada smo uvodili u trgovanje, pored žitarica, i naftu, ulje, tako da nam je u praksi poznat mehanizam uvođenja novih roba u trgovanje. Svakako ćemo se osloniti na iskustva nekih zemalja članica Evropske unije,od njih ćemo saznati nešto više o specifičnostima otpada kao robe kojom se trguje na berzi. Upravo smo u fazi dogovaranja te razmene iskustava. Na drugoj strani, od ranije imamo saradnju sa nekim zemljama, npr. Mađarskom i Rumunijom, na koje i računamo za eventualno širenje tržišta.

Da li ste razgovarali sa potencijalnim članovima berze, kako prodavcima, tako i kupcima otpada?

Nismo još. Prvi kontakt sa kompanijama koje se bave otpadom, a povodom naše inicijative, imali su predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine. Mi smo u ovom trenutku posvećeni trenutno najbitnijem zadatku – da sklopimo prvu konkretnu sliku funkcionisanja berzanske trgovine otpadom. Sa tim možemo stupiti u dijalog sa kompanijama koje su naši potencijalni klijenti, da im predstavimo mogućnosti koje naša inicijativa pruža, a istovremeno da saslušamo i njihove sugestije, kako bismo oformili optimalan model. Imamo na umu da se radi o privatnim kompanijama koje moraju imati konkretan interes u poslovanju sa nama. Berzansko poslovanje je u potpunosti okrenuto tržištu, direktni učesnici u tome moraju jasno videti svoj dinar kao interes.

Kako ćete uvesti standardizaciju otpada, kao berzanske robe? Kako će se precizirati o kakvoj se robi tačno radi?

Kao i kod ostalih roba, kojima se trguje na produktnoj berzi, osnovni preduslov jeste upravo standardizacija. Postoje standardi koje je propisala država i koji su obavezujući za sve učesnike. Sa druge strane, i berza može propisati sopstvene dodatne kriterijume, kojima kvalifikuje robu po kvalitetu. Mi ćemo, svakako, morati sve to primeniti i na sekundarne sirovine kao berzansku robu. Upravo na ovom polju će se pokazati kao dragoceni svi podaci koje dobijemo od evropskih kolega. Takođe, izuzetno bitna će biti i sva iskustva naših budućih klijenata, a sadašnjih aktera u direktnoj trgovini otpadom, kako bismo što preciznije standardizovali pojedine robe koje će biti predmet trgovine. Što veći broj validnih parametara uključimo, imaćemo ne samo olakšanu trgovinu, nego i jasno definisanu robu, gde će se tačno znati šta se po kojoj ceni dobija.

Prva asocijacija na berzansko poslovanje svodi se na sliku gomile ljudi koji mašu rukama i viču, dok se oko njih ispisuju neke brojke i slova. Koliko će biti teško, ili lako, da naši privrednici ovladaju berzanskim poslovanjem?

Da, čak i novija filmska produkcija nam servira takvu sliku berzanskog trgovanja. Istini za volju, već decenijama ta slika je sasvim drugačija, „dosadna“, nema gužve i vike, sve se svodi na ljude koji sede i uz pomoć računara i softvera praktično rade ceo posao.
U sklopu cele inicijative, svakako nam predstoji i edukacija, kao obavezan deo uključivanja privrednih subjekata u berzansko poslovanje. Mi to i inače radimo, to nam je i do sada bio sastavni deo posla. Nema nikakve sumnje da ćemo, u saradnji sa SEPA i sa Privrednom komorom, na optimalan način sprovesti tu edukaciju. Ne treba praviti nikakvu famu oko trgovanja preko berze, time se ovlada brzo i uspešno.

1 Comment

  1. Vrlo zanimljiv projekta koji svakako zaslužuje pažnju. Što se standardizacije i kvaliteta robe tiče tu je bar u domenu sekundarnih sirovina stvar prilično jasna i propisana, koliko domaćom praksom ali u velikoj meri i EU standardima. Što se ostalih otpada tiče tu je stvar za nijansu kompleksnija, a trebalo bi se pozabaviti i tzv. nuzproizvodima koje je naše zakonodavstvo od skora definisalo. Nisam upućen u konkretno funkcionisanje produktne berze, ali što se otpada tiče vrlo često je neophodno imati i fotografije konkretnog otpada koji se nudi kako bi kupac imao i bolji uvid u ponudu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *