Cirkularna ekonomija – novi izazov

Cirkularna ekonomija – novi izazov
Piše: Dušan Jafok Jakovljević
Piše: Dušan Jafok Jakovljević

Evidentno je da se nalazimo usred najveće krize u istoriji čovečanstva. Ili je svaka globalna kriza veća od prethodne? Tek, prvi put u istoriji, jedan Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, je u novogodišnjoj poslanici za 2018. godinu objavio „crveni alarm za ceo svet“. On je upozorio da se klimatske promene odvijaju brže nego što mislimo i pozvao na jedinstvo u borbi za bezbedniji I sigurniji svet.

Nesumnjivo je da su društvene promene krajem XX i početkom XXI veka intenzivirale sve pošasti, kao da se iz ranijih ratova ništa nije naučilo: nacionalizmi, ksenofobija, neokolonijalizam pod plaštom agresivnog liberalizma, sve veće razlike između bogatih i siromašnih, nepoštovanje ljudskih prava, otimanje I nekontrolisana eksploatacija resursa, sumanuta potrošnja, ratovi neviđenih razmera, razvoj nuklearnog naoružanja, talasi izbeglica … koje su, sa stanovišta napretka, dovele čovečanstvo na ivicu propasti. Poslednja industrijska – elektronska revolucija, razvoj elektronskih medija i monetarne manipulacije drastično su povećale životni standard, donoseći neslućeno bogatstvo i moć pojedincima i grupama, u gotovo svim delovima sveta, uz sve moguće negativne pojave koje kroz istoriju prate efekat brzog bogaćenja: bahatost, nemarnost za okruženje, nerealne ambicije, nebriga za posledice svojih dela. Cena slave plaća se resursima koji se nemilosrdno uzimaju od Planete, ekstremnim zagađivanjem, hiperprodukcijom otpada, sečom šuma i posledicama oličenim u ozonskim rupama, povećanim emisijama ugljen-dioksida, odnosno klimatskim promenama. Na taj način linearna ekonomija je postala otrovna smeša svih ovih I mnogih drugih, negativnih posledica, poput enormne urbanizacije, drastičnih socijalnih razlika, brzog rasta populacije… A svako, na svakom delu Planete voli da ima nov mobilni telefon, lep stan, nov automobil, hranu, vodu, odelo, komfor… što nas vraća eksploataciji resursa, zagađenju, hiperprodukciji otpada… klimatskim promenama. Crno kolo, korak napred, dva koraka nazad, pretvorilo se u začarani pakleni krug i pokazalo je da je upravo linearna ekonomija ta sila koja vuče u prošlost. Zaigrala mečka pred vratima čovečanstva.

Istorijski trenutak se može nazvati raskrsnicom. Ne samo ekonomskom, već i kulturološkom, političkom, sociološkom, mentalnom. Izbor je kritično sužen: nastavimo li ovako, neko će jednog dana odgovarati pred Majkom Prirodom. Možda i pred ljudima. Džaba pokajanje, ako se učini nepopravljiva šteta. Niko nikada i nikakvim tehnološkim procesom neće zamrznuti ni Arktik ni Antarktik. Neće vratiti desetine hiljada uništenih biljnih i životinjskih vrsta. Ne može to novac da plati. Jer – novac nije vrednost, nije kapital. Odštampano parče papira sa brojkom na prednjoj i zadnjoj strani ionako vredi samo onoliko koliko ljudi proglase da vredi. Priroda to prepoznaje samo kao komad isečenog i prerađenog drveta. Koje jeste vrednost i jeste kapital. Kao i zemlja na kojoj je raslo, voda kojom se hranilo i vazduh koji je disalo. Jedini kapital koji čovečanstvo ima uistinu jeste Priroda i sve ono što prirodu čini. Uključujući i čoveka, iako je dokazano najveća štetočina od vajkada. Nastavimo li da se kunemo i varamo sa propalim linearnim modelom, brzo ćemo se upoznati sa posledicama i tražiti odgovornost – od koga? Zato je izbor sužen, samo jedan put vodi boljem. Ako je ekonomija neminovnost, ona se mora transformisati ka cirkularnom (kružnom) modelu. A taj model traži nove misli, novi alate, nove zakonitosti. Nove ljude. Koji o Prirodi misle kao o roditelju, učitelju, prijatelju. To je jedini put koji vodi napred.

Činjenica koje moramo biti svesni je da je u 4,5 milijardi godina dugoj istoriji Planete Zemlje čovečanstvo došlo u trenutku kada je Planeta već funkcionisala na potpuno zaokruženim principima. Svako dete još u nižim razredima uči o kruženju vode u prirodi. Analogno tome, u funkcionisanju ekosistema ne postoji ništa što bi se karakterisalo kao „otpad“. Ima li boje inspiracije i podsticaja da se problemi rešavaju na bazi prirodnog dizajna, sledeći filosofski pristup kakav je biomimikrija? Industrijska revolucija (ili industrijske revolucije) koja traje više od 200 godina, praćena intenzivnom eksploatacijom geoloških resursa, vađenjem i spaljivanjem fosilnih goriva, sa svim posledicama koje su nastale kao rezultat boljeg života, dovela je civilizaciju do rizika uništenja (što je na neki način opet kružni ciklus!). Šta je onda ultimativni cilj cirkularne ekonomije, ako ne fundamentalno preumljenje, redefinicija ekonomskih normi, shvatanja, pa čak i jezika?  Ekonomija ne može više biti hladnokrvni jezik profita, meren brojem novčanica, već sasvim nova matrica vrednovanja odnosa unutar dominantnog ekonomskog područja koja prioritetno uvažava sfere interesa društvene većine i prirode.

Istina je da već postoji mnoštvo primera promene ekonomskih modela, uvođenja novih strategija, promene načina mišljenja I ponašanja, ne samo u kompanijama, uključujući i one najveće, već i u političkim krugovima. Dobro su poznate orijentacije ka cirkularnoj ekonomiji u tehnološki visokorazvijenim zemljama u Evropi (zemlje EU, Švedska, Švajcarska…). Principi održivog razvoja prihvaćeni su u celom svetu. Različite zemlje, razumljivo, imaju različite prioritete, pa prema njima dizajniraju svoje politike, aktivnosti, budžete. Jedinstveni interes definitivno je definisan u Parizu 2015. godine i obnarodovan kroz Pariski sporazum kojim je izražena potreba ublažavanja klimatskih promena. Zajednički problem je dokazao da ekološke brige mogu uticati ne samo na kolektivnu svest, već i na pojedinačne lokalne politike ma koliko države bile velike I jake ili male I slabe.

Centralna mesta vizije i misije promene sistema svakako su globalni ciljevi održivog razvoja. Među njima i dve glavne negativne posledice linearnog modela: otpad i prekomerna eksploatacija resursa. Posebno je pitanje da li je i koliko održivi razvoj zaista održiv? Do sada definisani resursni kapaciteti pokazuju da se u mnogim poljima razvoj mora usporiti, kratkoročno ili dugoročno, a težište promena pomeriti ka alternativi. Prevelika produkcija otpada, neadekvatno postupanje i odlaganje, enormne emisije gasova staklene bašte u energetici I industriji, nejednak pristup resursima i njihova kataklizmična eksploatacija ugrožavaju realnost ciljeva održivog razvoja. Zbog toga ni cirkularna ekonomija nije nikakav čarobni štapić, niti postoji čarobnjak koji može garantovati ostvarenje svih ciljeva. Nužna transformacija jeste kreativna prilika za nauku, kulturu, pozitivan društveni pokret. U svim zemljama, bez izuzetka, mora da se menja ekološka, sociološka I ekonomska praksa. Ključna tačka za uspeh je promena načina razmišljanja. Kako razumevamo naše bitisanje I naš opstanak na Zemlji? Više nisu u pitanju generacije koje dolaze – u pitanju smo MI! Kao što stjuardesa u avionu naglašava da u slučaju neprilike prvo stavimo sebi masku, a zatim da pomažemo deci i slabijima od nas, tako I sadašnji trenutak zahteva da odmah I neodložno počnemo da razmišljamo o sebi. Ako to ne učinimo, ako taj zadatak ostavimo deci, i najoptimističnije prognoze govore da bi sutra moglo biti kasno i za njih i za nas. Zašto? Zato što su postojeći energetski sistemi bazirani na neobnovljivim resursima, linearnoj ekonomiji i sintagmi „energetske nezavisnosti“, a zapravo su jedan od glavnih parametara pogoršanja metabolizma Planete. Čak 67% globalne emisije gasova staklene bašte odnosi se na korišćenje energetskih resursa, odnosno materijala sadržanih u zemljinoj kori. Međunarodna komisija za resurse procenila je da se upotreba prirodnih resursa može smanjiti za jednu trećinu (ne računajući vodu), uz povećanje emisije gasova staklene bašte za 72%, a da se ipak održi ekonomski rast. Što je takođe pod znakom pitanja ako se zna da su gotovo sve zemlje razvijene sveta (izuzev Nemačke, Švajcarske i Južne Koreje) u nekoj vrsti duga. (nastaviće se…)

*Autor je rođen 1958. god. u Beogradu. Osnivač i direktor firme ENVI TECH d.o.o. ,osnivač i izvršni direktor NVO za popularizaciju ekologije „Ekosfera“ i izdavač istoimenog časopisa. Tokom 35-godišnje karijere učestvovao u izradi preko 1000 studija i projekata iz oblasti vodosnabdevanja, zaštite voda, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanja otpadom i reciklaže. Suosnivač Centra za hazard i ekološki menadžment „Green LIMES“, Pokreta za ekološko delovanje „Hrast“, Unije ekologa „UNECO“ i NVO „UnBeSo“, nacionalni tim lider svetskog pokreta Let’s do it! i suorganizator Svetskog dana čišćenja. Autor i saradnik na izradi više stručnih publikacija. Autor slikovnica za decu „Čistanka – Hajde da pričamo o otpadu“ i „Vila Dunavka i Ekosferci“. Autor publikacije „Ekološki izazovi Srbije“. Projekt menadžer fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.

4 Comments

  1. Fenomenalan tekst! Svako bi trebao da ga pročita, ali ključno je:
    – Kada ste poslednji put bili u second-hand shop-u?
    – Kada ste poslednji put pojeli celu jabuku tako da ostane samo peteljka?
    – Kada ste poslednji put bili kod obućara ili krojača?
    – Kada ste poslednji put pomislili da vam je dovoljan telefon/računar/tv koji imate?
    – Da li imate tzv. „Reusable“ posudu za kafu i vodu?

    …………..

    Jer sve počinje od JA ne od MI, koji utiče na VI ali ne i na ONI!

  2. Захваљујем на неколико добрих чинјеница, чланак као и многи други.Опширан концизан, али свеобухватан и заустављен на констатацијама.Пробат чуи на овом месту да кажем шта ме мући.
    Кажу рециклажа, мора се , штедња ваља се, А кад сам представлјао своје радове и решења везана за индивидуално рециклиранје које може да донесе осим зараде још и здравији живот и однос према природи са свим побољшљњима околине и побољшањем развоја свести глобално,….кажу ми да им то не треба.
    Знате ту нема IT технологије у довољној мјери а и немам никог свог на посебном мјесту у врху и слично.
    Ово је везано за 4 такмиченја у иновацијама, иако су сва наштимана.Немам могучности да то исфинансирам али бит че и то. Покушат ћу то да урадим овде на овом месту.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *