Klimatske promene – izađi i bori se!

Klimatske promene – izađi i bori se!
Piše: Dušan Jafok Jakovljević

Da bi razumeli neophodnu i nužnu promenu ponašanja savremenog čoveka, odnosno zajednice, moramo pogledati dublje u istoriju uzroka koji su doveli do potrebe da revidiramo svoje navike. Zašto je i kako prvi među primatima narušio harmoniju prirodnih ciklusa? Odgovore ćemo svakako naći u prvoj industrijskoj revoluciji (i svim naknadnim, naravno) koja je donela intenzivnu eksploataciju resursa. Kao i u svim drugim društvenim i kulturološkim promenama koje su evoluirale zajedno sa tehničkim i tehnološkim napretkom čovečanstva. Bez želje da polemišem o uzrocima i intervalima klimatskih promena, naučnim stavovima od Milankovića do današnjih dana, nesporno je da su ljudske ambicije i konformizam ubrzali neminovne prirodne procese. Ne mogu se prenebreći uticaji korišćenja fosilnih goriva, kao ni intenzivna poljoprivreda i deforestacija – manijakalna seča šuma na celoj planeti. Kao ni suludi ratni pohodi.

Kao što u braku iz računa često biva, napredak nije pratila adekvatna procena posledica. Kada se stiglo do spoznaje o učinjenom, već je bilo kasno – ludilo je uzelo zamah, a moderna nauka nije imala odgovore. Rezultati doprinosa čoveka zdravlju jedinog staništa su porazni: nivoi ugljen dioksida i metana u atmosferi su najviši u poslednjih osamsto hiljada godina, produkcija otpada u najrazvijenijim zemljama dostigla je preko 2,5 kg dnevno, istrebljeno je mnoštvo flore i faune… Za svega četrdeset godina u naše živote su ušli kompjuteri, mobilni telefoni, klima uređaji, nekoliko generacija televizora, brojni kućni aparati, moderni automobili, trgovinski lanci, brza hrana, PET boce, limenke, modni detalji, sintetički materijali, palmino ulje, jeftini turistički aranžmani… Naglo su skočile potrošnja energenata, zagađenje voda, zemljišta i vazduha. Rast standarda i ulazak u svakodnevni život čuda tehnike, doneli su čovečanstvu, osim definitivnih benefita i komfora, mnogo briga i glavobolja. Dame i gospodo, napravili smo ozbiljno sranje! Postali smo kancer Planete.

Čini se kao da su dva ključna momenta više od drugih doprinela globalnom trežnjenju: akcije Grinpisa i veliko javno prikazivanje posledica i kataklizmične prognoze Ala Gora. Iako mnogi ekološki aktivizam još uvek porede s teorijama zavere, činjenice o ozonskim rupama, gasovima staklene bašte, štetnosti mnogih široko korišćenih hemikalija poput freona ugnezdile su se u ljudske mozgove. Slike kataklizmičkih seča i paljenja šuma u Amazoniji, Indiji, Indokini… šokirale su ljude, a pojavili su se termini „ekološka katastrofa“, „ekološki rat“ i „ekološke migracije“. Porast temperature je postao evidentan. Ekologija je postala više od pokreta. Postala je preventivna medicina.

Kada je obznanjeno da mora da se vodi borba da temperatura do 2050. godine ne pređe 1,5 stepen, delovalo je i ovako i onako. Nije mnogo, a nije ni malo. Treba, a da li može? A o kakvom problemu se radi, neka posluži primer: ukoliko bi temperatura porasla za tih dodatnih pola stepena (do 2), kompletno topljenje leda na Arktiku bi se dešavalo jednom u deset godina, a ako ostane u planiranim granicama, interval topljenja bio bi sto godina. Jednostavnim rečima rečeno, samo pola stepena više bi donelo desetostruko brže hlađenje toplih struja (Golfske) sa svim daljim posledicama, uz značajno povećanje nivoa svetskih mora i okeana. Svet, već uveliko suočen sa ekstremnim padavinama i sušama, ekstremnim temperaturama, ekstremnim šumskim požarima… ekstremnim ljudima (hmm, ljudima?) gledao bi smrti u oči.

A dok se borimo protiv tehnološke narkomanije, u nekim priobalnim područjima rast nivoa mora je postao vidjiv, došlo je do erozije obala – u nekim delovima Portugalije more odnese 9 m obale godišnje. Oluje koje nastaju iznad Atlantika zahvataju sve širi pojas – od Evrope do središnjih delova Severne Amerike, njihov intenzitet je sve jači, a trajanje duže. I sve su češće. Itd, itd….

Veoma je zanimljiv ekonomski pogled na posledice klimatskih promena. Statistike govore da su ekonomski gubici u Evropi povećani za 60% u odnosu na sredinu 80-tih godina prošlog veka. U Severnoj Americi taj gubitak je čak 350%. Zanimljiv je i raspored štete: u severnim delovima Evrope štete su većim delom od poplava, u južnim od suša. Gledano u ciframa, u 30-godišnjem intervalu (1980-2010) gubitak iznosi 415 milijardi evra.

Najveća šteta je, međutim, u tome da se u datom periodu gubitak ljudskih života uzrokovan klimatskim promenama u Evropi kreće oko cifre od 140.000.

Sva ova i nova saznanja do kojih dolazimo svakodnevno pokreću niz akcija u cilju smanjenja uzroka promena klime i adaptacije ljudi na promene. Naš novi alat, cirkularna ekonomija, je i naše novo oružje na sto nivoa: od edukacije do konkretnih akcija. Ona je tehnološki i socijalni izazov, alat za dizanje svesti, pokretač inovacija. A naš stari dobri ekološki aktivizam, nekada zvani moba ili radna akcija, ne popušta. Naprotiv, sve je jači. Čuje se i pesma. U toku je Trashchalenge. Izazovite se.

A neki ambiciozni, moćni i bogati, a nerazumni bi na Mars?! Pa, palite, majstori! U ovom svetu nema mesta za neke od nas…

Autor je rođen 1958. god. u Beogradu. Osnivač i direktor firme ENVI TECH d.o.o. ,osnivač i izvršni direktor NVO za popularizaciju ekologije „Ekosfera“ i izdavač istoimenog časopisa. Tokom 35-godišnje karijere učestvovao u izradi preko 1000 studija i projekata iz oblasti vodosnabdevanja, zaštite voda, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanja otpadom i reciklaže. Suosnivač Centra za hazard i ekološki menadžment „Green LIMES“, Pokreta za ekološko delovanje „Hrast“, Unije ekologa „UNECO“ i NVO „UnBeSo“, nacionalni tim lider svetskog pokreta Let’s do it! i suorganizator Svetskog dana čišćenja. Autor i saradnik na izradi više stručnih publikacija. Autor slikovnica za decu „Čistanka – Hajde da pričamo o otpadu“ i „Vila Dunavka i Ekosferci“. Autor publikacije „Ekološki izazovi Srbije“. Projekt menadžer fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *