Šta povezuje vidre, rečne rakove, jazavce i beloglave supove sa Vladom Republike Srbije?

Šta povezuje vidre, rečne rakove, jazavce i beloglave supove sa Vladom Republike Srbije?
Piše: Kristina Cvejanov

Tačan odgovor je – ništa.

Da nekim slučajem gore pomenute i još 424 životinjske vrste koje su u Srbiji na pragu istrebljenja imaju pravo glasa na izborima zaštita životne sredine bi bila u vrhu prioriteta svake političke stranke, pa i one vladajuće. Za razliku od ljudi životinje su svesne da njihov opstanak zavisi od zemljišta iz kog raste hrana koju jedu, vode koju piju, vazduha koji udišu.

Životinje da glasaju, preko noći bi Srbija postala ekološki odgovorna, održivo bi se razvijala, a mi bi imali šansu da i naša deca žive u zdravoj životnoj sredini. Al ne glasaju. Glasaju ljudi, a oni žive na društvenim mrežama, hrane se skandalima i rijaliti programima, piju bensedine ne bi li im pomogli da svare sumornu srpsku stvarnost koja odavno zaudara. Ko i 3.500 divljih deponija u Srbiji. Na njima i na onih stotinak zvaničnih godišnje završi oko 50 miliona eura. Bacili smo, ne treba nam?

Nije da se neko ozbiljno zabrinuo zbog toga. Ni zbog činjenice da malo koja opština u Srbiji ima prečistač za otpadne vode (valjda smo navikli da plivamo u …..). Ni zbog neprikidnog porasta malignih oboljenja. Niko se nije zabrino, osim premijera. On se službeno zabrinuo pre nekih godinu, dve dana što je po oceni Evropske unije u Srbiji najgore stanje u životnoj sredini. Al ga brzo prošlo.

Čekali smo više od dve godine da se u Skupštini Srbije usvoje izmene Zakona o životnoj sredini, Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o zaštiti prirode i vrati nesrećnim slučajem ukinuti zeleni fond. Onih cirka dvadeset poslanika koji su tokom rasprave sedeli u raskošnoj sali parlamenta najbolja su ilustracija koliko nam je stalo do životne sredine. Nama, ne njima. Da mi glasamo kao što bi životinje i skupštinska sala bi bila malo punija. A možda bi imali i posebno ministarstvo za životnu sredinu? Ministarstvo za čist vazduh, čistu vodu, čistu zemlju, za šume i polja,reke i rečice, ministarstvo za ugrožene vrste, zdravu hranu, ministarstvo za čišćenje našeg smeća i reciklažu, ministarstvo za održivi razvoj i zelenu ekonomiju, ministarstvo za zdraviju budućnost naše dece. Jedno ministarstvo za sve ove “nebitne” teme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *