Ne čisti lep činovnik, nego uporan aktivista

Ne čisti lep činovnik, nego uporan aktivista
Piše: Velimir Cvejanov

Po jednoj od brojnih definicija, aktivizam je ponašanje pojedinaca i grupa, planirano i organizovano zarad ostvarivanja nekog cilja – socijalnog ili političkog. To se čini kroz aktivnosti kao što su podizanje svesti, vođenje kampanja, distribucija štampanog, audio-vizuelnog ili digitalnog materijala, stvaranje publiciteta, a kroz samoorganizovanje pojedinaca ili grupa. Aktivizam je uspešan kada se dođe do boljitka u uslovima života, naročito kod ugroženih marginalizovanih pojedinaca ili grupa.
U oblasti životne sredine, u našoj zemlji aktivizam je veoma prisutan, a posebno kada se obeležavaju godišnjice ili praznici, kao što je nedavno bio slučaj sa Svetskim danom čišćenja. Organizovane su brojne akcije, sa masovnim učešćem aktivista.
Po samoj prirodi stvari, u oblasti ekologije, ta marginalizovana ugrožena grupa smo – svi mi. Svi smo ugroženi, svi smo zagađeni, svi smo neorganizovani, neupućeni, svima nama, a posebno našim potomcima, crno se piše. Paradoksalno je to, što na svim manifestacijama, ili bar onim „viđenijim“, vrlo rado učestvuju i predstavnici vlasti, slažući se sa aktivistima, podržavajući njihove zahteve, dok simbolično skupljaju smeće. Dakle, i ministar, i brojni državni činovnici nižeg ranga, pridružuju se apelima upućenima njima samima. Država, preko svojih istaknutih predstavnika, apeluje na državu da konačno uvede neki red, da uspostavi efikasan sistem upravljanja otpadom, da spreči trovanje naše lepe zemlje, da ne gura planinske reke u cevi, da uloži neke namenski skupljene pare baš u tu namenu, za koju su ubirane. Pa onda, koliko već sutradan, predstavnici te iste države koji su zahtevali od sebe samih da se dozovu pameti, obaveštavaju aktiviste i ostalu javnost, kako jako žele, ali nisu u mogućnosti da urade ono što im je posao.
A šta je sa aktivistima? Po Jungu i njegovim učenicima i sledbenicima, aktivisti, drugačije nazvani učesnici kampanja (ENFP tip ličnosti), su entuzijasti, kreativni i druželljubivi slobodni duhovi, srdačne i tople, empatične osobe koje vole druge ljude. Ti i takvi ljudi, već par dana po okončanju akcije, u prilici su da se osete – glupo. Ti dobrohotni Sizifi u pohodu na vetrenjače otpada vrlo brzo, na poprištu svog delanja, ponovo vide smeće. Vide prljav park, vide novoizniklu divlju deponiju koju su upravo očistili, vide tragove primitivaca, neotesanih i nesvesnih džibera, pa i ponekog javnog komunalnog preduzeća. O, da, bilo je  slučajeva da i oni iskipuju smeće iz svojih kamiona na divljoj deponiji, uz neki nesuvisli izgovor. I sve to – bez posledica, bez reperkusija.
Desi se da ponekom aktivisti prosto dozlogrdi. Ne može više da dozvoli sebi da ga oni, po svim kriterijumima ljudskosti niži od njega, prave budalom. I to po ko zna koji put. I nema smisla zameriti im zato što su odustali.
Svetlo na kraju tunela predstavljaju aktivisti, koji se na to ne obaziru. Znaju oni da je nemar prema prirodi ukorenjen u ljudima, i da se to može prevladati jedino upornošću. Zato će i dalje čistiti, znajući da će već sutra biti prljavo, svojim akcijama će praviti scenografiju za slikanje korporativnim peračima savesti i državnim aparatčicima. Ali, neće odustati. Čistiće i dalje, prenosiće to na svoje potomke i na svoje okruženje, poslužiće se i drugim metodama, kako bi se izašlo na čisto. Jer, naposletku, uporan aktivista očisti lepog činovnika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *