Dugovanja prema reciklažnoj industriji iznose 2,8 milijardi dinara Da li opasan otpad treba da završi u prirodi?

Dugovanja prema reciklažnoj industriji iznose 2,8 milijardi dinara Da li opasan otpad treba da završi u prirodi?

Udruženje reciklera Srbije stoji iza činjenice da država za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017. godinu duguje 1,7 milijardu dinara, a oglašava se povodom izjave ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana „da država ne duguje reciklerima i da mu smeta kada se isporučuju računi koji nisu dogovoreni“.

– Reciklažna industrija pokušava i želi da se dogovori sa resornim ministarstvom. Dogovor je kada se zainteresovane strane dogovore unapred, a ne jednostrano i to unazad. Podsećamo da za tretiran otpad tokom 2018. godine recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava. Zakonom o budžetu za 2019. godinu, kojim je opredeljen novac za tretman otpada tokom 2018. godine, predviđeno je za trećinu manje novca od iznosa potraživanja operatera. Potraživanja za 83.000 tona zbrinutog otpada tokom prošle godine su u skladu sa zapisnicima republičke inspekcije i važećih zakonskih i podzakonskih akata. Ovo znači da je Ministarstvo zaštite životne sredine znalo koje količine opasnog otpada su tretirane u 2018. godini i uprkos tome u budžetu, koji je formiran krajem 2018, opredeljeno je manje podsticajnih sredstava, odnosno ostaće neplaćen tretman više od 27 miliona kilograma opasnog otpada – izjavila je Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Udruženje podseća da je reciklažna industrija godinama dobijala uveravanja od resornog ministarstva da će biti plaćen prerađeni otpad i ministar Trivan je u javnosti iznosio informacije da će u ovom budžetu biti opredeljeno više novca nego ranijih godina za reciklere odnosno iznos koji će pokriti sav zbrinut opasan otpad.

S obzirom na to da je za tretiran otpad u 2018. opredeljeno manje novca nego što je urađeno, dugovanje za podsticajna sredstva za prošlu godinu će biti oko 1,1 milijardu dinara. Time će ukupna dugovanja prema reciklažnoj industriji iznositi 2,8 milijardi dinara za 2016, 2017. i 2018. godinu.

– Kada firme ili sakupljači donesu otpad u reciklažni centar ili kada građani zovu reciklažni centar da preuzme neki kućni uređaj, da li reciklažni centar treba da odbije da preuzme otpad? Da li da kaže tim ljudima da ne može da prihvati otpad jer ne zna da li će država na kraju godine obezbediti podsticajna sredstva da bi taj otpad mogao da se adekvatno zbrine? Da li opasne materije treba da završe na deponijama ili u prirodi?

– Umesto da dalje razvijamo ovu perspektivnu privrednu granu, da ulažemo u nova postrojenja, da zapošljavamo još hiljade radnika, reciklažni centri su dovedeni do toga da će biti zatvoreni ako se ne postigne dogovor sa Ministarstvom zaštite životne sredine u vezi sa daljom isplatom podsticajnih sredstava, kao i dugovanjima – ističe Obradović.

U Udruženju napominju da namenskog novca za životnu sredinu u budžetu ima – naplata eko takse, po principu “zagađivač plaća”, raste iz godine u godinu, pa je tako u 2018. godine u budžet na ime eko takse stiglo više od 11 milijardi dinara.

Reciklažna industrija, kao i godinama unazad, želi da bude partner državi i da zajednički napravimo značajne korake ka zdravijoj životnoj sredini. U prilog tome govori podatak da je od 2010. do 2018. godine reciklažna industrija zbrinula 500.000 tona opasnog otpada.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *