Primarna selekcija otpada – put ka gubitku?

Primarna selekcija otpada – put ka gubitku?

Primarna selekcija otpada je aktivnost kojoj se organizovano pristupilo u nevelikom broju opština i gradova u Srbiji. Opština Bečej je septembra prošle godine, preko komunalnog preduzeća Potisje d.o.o. pokrenula ovu akciju. O ostvarenim rezultatima u prethodnih godinu dana za naš portal govori Zoltan Feješ, direktor Potisja:

– Važno je znati da smo akciju započeli u fazama, po mesnim zajednicama u Bečeju, a zatim i u naseljenim mestima. Iz tog razloga je i trajanje akcije različito, a od februara ove godine cela opština Bečej je obuhvaćena primarnom selekcijom otpada. Zajednički je trend da se naši sugrađani, polako, ali sigurno, odazivaju na naše apele i pozive da kućno smeće tretiramo kao sekundarnu sirovinu.

O pripremama za početak ove akcije, Feješ kaže: – Morali smo mnoge stvari da uradimo, kako bismo uopšte bili spremni za realizaciju ove akcije. Uradili smo kompletnu infrastrukturu, obezbedili i prilagodili prostor za prihvat, selekciju i skladištenje reciklabilnog otpada, obučili smo i zaposlili radnike, kontinuirano sprovodili kampanju među stanovništvom Bečeja. Trudimo se, koliko je u našoj mogućnosti, da na sve raspoložive i nama dostupne načine utičemo na svest naših sugrađana, kako bi se što veće količine kućnog smeća pretvorile u sekundarne sirovine. Pomoć smo imali od strane nemačke organizacije za pomoć i saradnju GIZ, kao i od Stalne konferencije gradova i opština, što nam je puno značilo, posebno u infrastrukturnim pripremama. Takođe, i naš operater Ekostar Pak nam je, kroz određenu količinu džakova za reciklabilni otpad, pomogao u realizaciji akcije.

Pored ekološkog aspekta, cela priča ima i drugu stranu – ekonomsku. O poslovnim i finansijskim elementima primarne selekcije otada u Bečeju, Feješ je rekao: – Kada na akciju gledam kao društveno odgovorna osoba, moram biti zadovoljan. Međutim, kao direktor firme koja teži pozitivnom poslovanju, moram reći da smo u problemu. Tačne ekonomsko – finansijske pokazatelje imaćemo u februaru, a sada, na šestomesečnom preseku koji smo uradili, jasno je da smo u minusu. Kada uzmemo u obzir sve troškove prikupljanja, razvrstavanja, obrade i skladištenja reciklabilnog otpada, pa ih uporedimo sa prihodom od njegove prodaje, zaključujemo da, realizacijom primarne selekcije, idemo ka gubitku.

Dok se ne svedu svi konkretni računi, biće aktuelno pitanje – ko će snositi troškove primarne selekcije otpada. Šta se radi na tom planu i šta se može očekivati kao rezultat, Feješ kaže: – Jedno je sigurno – građanstvo sigurno ne može plaćati ekonomsku cenu odnošenja, obrade, selekcije i deponovanja otpada. Stoga se oslanjamo na pomoć sa druge strane. Aktivno radimo na pronalaženju izvora održivog finansiranja, od lokalne samouprave, preko pokrajinskih organa, pa do ministarstva zaštite životne sredine. Konkurisaćemo i kod stranih fondova i fondacija, tako da verujem da ćemo uspeti da ostvarimo ono što želimo – najbolju moguću brigu o životnoj sredini, kroz održivo poslovanje.

Zanimala su nas i iskustva iz drugih sredina i drugih komunalnih preduzeća. Uočljiva je tendencija da se mnoge opštine ne upuštaju u ovakve poduhvate, jer nisu spremne ni organizaciono, ni finansijski.

– Naravno da imamo komunikaciju sa drugim komunalnim preduzećima, kaže Zoltan Feješ. – Oni znaju šta zakoni propisuju i nalažu, ali svesno ne kreću u akciju primarne selekcije otpada, znajući da će biti u gubitku. S druge strane, ne postoje sankcije za takav pristup, a svi se deklarativno zalažemo za odgovorno upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Imamo i primere da su u nekim sredinama krenuli sa primarnom selekcijom, pa se trude da aktivnosti drže na što nižem nivou, kako bi bili na manjem gubitku.

Rešenje ovog problema sigurno postoji, i sigurno je – sistemsko. Jasno je da država mora do kraja artikulisati i osposobiti sistem u kome će onaj, ko radi u korist zaštite životne sredine biti nagrađen, a ne kažnjen.

1 Comment

  1. Sufinanciranje od strane javnih tijela vlasti je opet uzimanje novca poreznih obveznika, građana. Izvor finansiranja primarne selekcije i reciklaže mogu biti samo proizvođači proizvoda kroz sustav proširene odgovornosti proizvođača. To bi pak dovelo do poskupljenja proizvoda što opet plaćaju građani, ali barem pravednije jer oni veće platežne moći su i veći potrošači.

Comments are closed.