“ Mama, molim te, da li možemo da dobijemo LOL lutkice?! Mila i Nađa ih imaju, i Jelisaveta ih ima, svaki put kada odem kod njih one se igraju sa LOL lutkicama, a ja sa nekom bezveze.”
Umorno gledam svoje dete, shvatajući da je jako teško objasniti zašto LOL lutkica jeste proizvod koji ni po čemu nije bolji od lutkice koju ona ima. Tu su uši, i kosa na glavi i oči, usta i nos. Ima ruke, trup i noge, sve prste, pa čak i pupak. Zatim, baka šila od starih stvari haljinice za lutkicu koja je u naš dom stigla kao nasleđe starije sestre. Tu je i kartonska kućica, jedno vreme aktuelna, a zatim je neko seo na nju. No, nema veze, napravićemo drugu, bar otpadnog kartona ima koliko hoćeš.
“Šta fali tvojoj lutkici?” , pitam je.
“ Pa kako mama šta?! Ona nije lepa kao LOL lutkica i nema haljinu sa šljokicama!!”
Pitam: “Odakle lepota dolazi?” , i dete na kraju popušta, jer još uvek nije u pubertetu i još uvek mogu da je zaustavim u nameri da sprovede svoja dečija dela.
Posle takvih razgovora sa decom, desi se jednom pomenuta pirueta, i zapitam se zašto sam JA ponekad podložna da kupim nešto što mi se iz nekog razloga dopada, a znam da nije funkcionalno?
Stvar prestiža? Zavisnost? Ili jednostavno, kupovna moć koja je u tom momentu aktuelna?
Četiri znaka pitanja, samo jedan odgovor.
Kupovna moć.
Da li ste se ikad zapitali zašto kupujete stvari koje vam nisu preko potrebne?
Ja jesam. I zaključila sam da jedini način da ne kupim jer mogu, već da kupim ako mi je neophodno.
Nismo nikakve face ako ne živimo ono o čemu pričamo svojoj deci. I nismo face ako nas baš briga što je neki proizvod malo greenwashing. Ali jesmo face ako učimo iz sopstvenih grešaka, i umemo da ih ispravljamo u hodu. Jednu po jednu.
Slabo ljudi veruju kada im kažem da živimo u jako teškim vremenima. Odmah se zatvore.
Kad kažem teško vreme, to znači da danas, više nego ikad, moramo da se bavimo, akcijamo i radimo, kako bi zaštitili ono što ostaje posle nas.
Da čistimo vazduh. Reke. Šume. Plodnu zemlju..
Jedini način da uspemo je da shvatimo da se svi borimo:
Sopstvenim zalaganjem na mikro nivou,
Povezivanjem i učestvovanjem u akcijama i inicijativama koje za cilj imaju opšte dobro,
Odabirom kvalitetnog i korisnog sadržaja na mrežama koji bi delili,
Koračanjem ka tome da bude više aktivnih no pasivnih,
Odgovornim ponašanjem prema sebi i drugima,
Jačanjem pritiska da se stvari menjaju i sistemski.
Ja bih to nazvala odsustvo glorifikacije i time bih završila tezu o determinaciji iste.
Marija Crna,
Hodanje po Zemlji
Determinacija glorifikacije
Podelite
