Milioni plastičnih čaša u amanet deci

Milioni plastičnih čaša u amanet deci

„Moja šolja za prirodu bolja“ naziv je peticije koju je pokrenula grupa roditelja, vaspitača i aktivista sa ciljem da se smanji ili ukine korišćenje jedokratnih plastičnih čaša u vrtićima.

Svi se sećamo metalnih šolja iz predškolskih dana. Koriste ih i danas naša deca, ali uglavnom samo za vreme obroka, kada iz njih piju mleko ili čaj. U većini obdaništa u toku dana deca piju vodu iz jednokratnih čaša koje se posle svake upotrebe bacaju. Na taj način jedan vrtić, u kome boravi 350 dece, dnevno baci više od 1.700 čaša, dok godišnje ta brojka dobaci čak do pola miliona! Planina plastičnih čaša ostavljena je za budućnost istoj toj deci.

Ovakva praksa nije u svim vrtićima. U nekima se metalne šolje koriste i za vodu i to tako što postoji kutija sa čistim i kutija sa prljavim šoljama koje stoje kod vaspitača. Postoje i ona obdaništa u kojima deca vodu piju iz višekratnih flaša koji im pakuju roditelji, a koji ujedno i brinu o njihovoj higijeni.

Sve su ovo moguća rešenja koja se mogu preneti i na ostalepredškolske ustanove, a okupljeni oko peticije ostaju otvoreni i za druga rešenja koja bi podrazumevala korišćenje višekratnih opcija.

Često se kao razlog za korišćenje jednokratnih čaša koristi izgovor da tako nešto zahteva sanitarna inspekcija ili neka viša instanca. Međutim, upravo je Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu grada Beograd jednoj od majki odgovorio da je ustanovama čiji je osnivač grad preporučio da smanje upotrebu plastičnih čaša na najmanju moguću meru.

Sa druge strane, plastične čaše u najvećem broju slučajeva ne obezbeđuje ni grad ni predškolska ustanova već upravo roditelji koji ih samostalno kupuju. Isto tako, roditelji uglavnom kupuju i vlažne maramice koje se koriste u obdaništu. Sve to iako uslugu vrtića, koja podrazumeva i korišćenje kuhinjskog pribora, uredno plaćaju.

Takođe, u vidu treba imati i da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da su neki od osnovih ciljeva upravo „razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike, zaštite i dobrobiti životinja“. Upotrebom jednokratnih čaša koje postaju otpad nakon samo par minuta korišćenja svakako ne razvijamo svest svoje dece o tome šta znači čuvati, voleti i biti odgovoran prema svojoj planeti.

Katarina Baletić