Otpad ili smeće

Otpad ili smeće
Šta je recikliranje?
Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih stvari ili materijala. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama materijala. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti, ako su odvojeno sakupljene. (izvor: Wikipedia)
Najveći deo komunalnog otpada odlaže se na deponijama, a po logici upravljanja otpadom to bi trebalo da bude poslednji korak u nizu, a čemu prethodi sprečavanje nastajanja otpada. Ovde odgovornost leži kako na krajnjem potrošaču, odnosno nama, tako i na proizvođačima. Ponovna upotreba otpada, reciklaža i na kraju odlaganje na deponiju ili spaljivanje kao iskorišćenje nereciklabilnih materijala u svrhu dobijanja energije iz otpada.
Ciljevi koji su postavljeni u EU, a verovatno će biti slični i kod nas, jer smo i sad približni sa EU su, blago rečeno, nerealni, kako stvari do sada stoje.
Imajući u vidu da je 2016 godine u Srbiji reciklirano oko 3% reciklabilnih materijala iz komunalnog otpada, a da se nalazimo na dnu liste u Evropi po količini generisanog komunlanog otpada, postavlja se pitanje, kako mislimo da ćemo uspeti da dostignemo postavljene ciljeve u postavljenim rokovima?
Šta bi trebalo da uradimo, mi građani?
Svesnost postojanja problema je prvi korak ka rešenju.
Da li smo spremni da osvestimo kako je svako od nas odgovoran za upravljanje svojim otpadom iz domaćinstva, isto koliko je i država odgovorna za upravljanje otpadom na svim nivoima?
Ukoliko je odgovor da, prvi korak ka promeni navika bi bio razmišljanje o tome šta kupujemo i da li je ambalaža tih proizvoda takvog sastava, da se može ponovo upotrebljavati, iskoristiti ili reciklirati.
Ukoliko je odgovor ne, teško ćete vi bilo šta promeniti ako se ne osvestite.
Reciklabilni materijali
Postoje materijali koje je moguće neograničeno reciklirati i pri tom znatno uštedeti energiju koja bi bila potrebna da se proizvede ‘’nevina’’ sirovina. Ambalažu koja je namenjena za reciklažu ne morate ispirati. To se radi u procesu reciklaže.
Staklo
Staklo je moguće neograničeno koristiti i reciklirati.
Kupujte proizvode upakovane u staklenu ambalažu, koristite je ponovo i ponovo ili je poklonite za zimnicu kome fali, a ukoliko je višak, ambalažno staklo možete odložiti u kontejnere namenski postavljene za to. Vodite računa da staklo bude isključivo ambalažno, da bude ispražnjeno od sadržaja i da ga ne razbijate prilikom odlaganja, jer se vrši separacija po boji i lakše je izdvojiti celu teglu ili flašu nego polomljenu.
Aluminijum
Aluminijumske limenke od pića najviše se generišu kod krajnjih potrošača, a to smo mi. Reciklaža aluminijuma je neograničena, i kao i kod stakla, ne gubi se na kvalitetu novog proizvoda, dok se štedi, fascinantnih, 95% energije.
Za proizvode koji u sebi sadrže aluminijum, ali su pomešani sa drugim materijalima poput plastike i papira, kao što je tetrapak, čiji plasman na tržište jeste problematičan, jer je to zaprljan materijal koji u daljem toku reciklaže pravi problem, nije nemoguće pronaći ponovnu upotrebu u smislu ambalaže za sadnice drveća ili povrtarskih kultura kako ne bismo kupovali plastične čaše ili saksije koje obično služe za rasad.
Plastika
Ima je toliko da ne znamo šta bismo sa njom, ali konstatno je kupujemo. 99% proizvoda na tržištu danas upakovano je u ambalažu koja je u određenom procentu od plastike neke vrste.
Kada malo razmilslimo o temi koja se tiče plastike, postaje nam jasno na koliko različitih načina ugrožavamo našu životnu sredinu imajući u vidu da se u Srbiji reciklira jako mali procenat reciklabilnih materijala iz domaćinstva.
Zato je jako važno da se usredsredimo na smanjenje upotrebe jednokratne ambalaže i predmeta. Jer jednokratno nije reciklabilno, osim u izuzetim slučajevima.
Najreciklabilniji jednokratni predmet danas jeste plastični materijal, polyethylene terephthalate ili PET ambalaža. To su sve plastične boce koje na sebi imaju reciklabilni simbol označen brojem 1.
Preporuka, izbacite jednokratne boce iz upotrebe, ponesite svoju višekratnu bocu za vodu svuda sa sobom. Najkvalitetnija zamena za jednokratne PET boce je staklo, ali s obzirom na mogućnost loma i rizika od povređivanja, opredelite se za, na primer bakar ili čvrstu plastiku sa reciklabilnim simbolom 2 (HDPE) ili 5 (PP). To je tvrda plastika koja, po dosadašnjim istraživanjima, nema negativan uticaj na zdravlje. Takođe, nemojte koristiti PET ambalažu višekratno, jer nije preporučljivo za zdravlje. Ispušta toksične supstance, nije higijenski i ujedno, razmislite o tome koliko dugo jedna paleta flaširane vode stoji na direktnom izvoru sunčeve svetlosti i utiče na kvalitet vode koja se nalazi u PET boci.
Takođe, kada kupujete određene proizvode, za koje smo već navikli da se pakuju u jednokratne posude od plastike ili u stiropor (aposlutno nereciklabilan i potpuno nerazgradiv), razmislite o tome da izvršite mali uticaj na svoju lokalnu radnju i tražite da vam spakuju proizvod u vašu višekratnu ambalažu. Isti slučaj važi i za kartonsku ili papirnu ambalažu.
Ostale vrste plastike nisu preporučljive za upotrebu, kao što je PVC- polyvinylchloride, sa oznakom 3, PS – polystirene, sa oznakom 6, koju srećemo kod jednokratnih čaša za kafu iz aparata ili jednokratnih kutija za hranu ili PC sa oznakom 7 koja je najlošija vrsta plastike za prehrambene proizvode, jer može ispustiti bisphenol A, ili poznatiji BPA.
Papir i karton
Papir sve pamti, a reciklažom 1t papira štedimo 4 100 kWh struje, 1438 l nafte, 24 600 l vode, a spašavamo 17 stabala od sečenja.
Reciklirajte papir i karton. Jedini preduslov je da sirovina ne bude zaprljana ili zamašćena. Kutije od kartona mogu da se koriste više puta.
Situacija na tržištu sa kartonom i papirom trenutno je jako loša. Ima ga previše i cena mu drastično pada. Kesice od natron papira, takođe se mogu koristiti više puta ukoliko nisu zaprljane, a vrlo su preporučljive da se ubacuju i u kompost, ukoliko ga pravite od kućnog organskog otpada.
Komunalni otpad
Veliki procenat, čak 60%, otpada iz domaćinstva, ili komunalnog otpada, jeste organski otpad. To su zeleni ostaci koji su biorazgradivi i mogu se koristiti za pravljenje komposta. Svi ostaci od voća i povrća, kao i ljuske od jaja ili ostaci organski pripremljene hrane koja nije zamašćena mogu se odložiti u kompost, koji zajedno sa smeđom materijom (lišće i grančice, piljevina, natron papir) stvaraju plodnu zemlju sa kojom kasnije možete nahraniti biljke u vašem domu, bašti ili parku ispred zgrade.
Ono što ostaje u vašoj kanti za odlaganje komunalnog otpada jeste smeće koje završava na spaljivanju ili deponiji.
Marija Crna