Analizom uspešnosti država članica EU utvrđeni su opšti trendovi u upravljanju otpadom i verovatnoća postizanja ciljeva za pripremu za ponovnu upotrebu i recikliranje otpada do 2025.
Većina država članica EU nedavno je sprovela ili trenutno sprovodi reforme u području otpada koje će dovesti do povećanja stopa recikliranja do 2025. i nakon toga. Primena paketa o otpadu iz 2018. i preporuka iz izveštaja za rano upozoravanje iz 2018. znatno je pridonela postizanju napretka. Međutim, u nekim slučajevima kašnjenja u primeni utiču na uspešnost recikliranja na nacionalnom nivou.
Među državama članicama EU i dalje postoje znatne razlike u uspešnosti upravljanja otpadom. Neke su zemlje još vrlo daleko od ciljeva pa će trebati više raditi na primeni reformi na terenu (npr. kad je reč o obradi biootpada, odvojenom skupljanju, kvalitetu podataka itd.). Neki podaci ukazuju na to da su na uspešnost uticali i spolnji činjenice; na primer, tokom pandemije bolesti COVID-19 u nekim državama članicama odvojeno skupljanje otpada je smanjeno ili zaustavljeno. Postoje i naznake da nedavni porast cena energije negativno utiče na aktivnosti recikliranja.
Uopšteno, prema proceni Evropska agencije za ćivotnu sredinu, postoji rizik da većina država članica neće ostvariti ciljeve za pripremu za ponovnu upotrebu i recikliranje komunalnog otpada za 2025. godinu.
Konkretnije, kad je reč o cilju da se do 2025. priprema za ponovnu upotrebu i reciklira 55 % komunalnog otpada i da se reciklira 65 % ukupne količine ambalažnog otpada:
- devet država članica na dobrom je putu da ostvari oba cilja: Austrija, Belgija, Češka, Danska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Holandija i Slovenija,
- za osam država članica postoji rizik da neće ostvariti cilj za komunalni otpad, ali nema rizika da neće ostvariti cilj za ukupnu količinu ambalažnog otpada: Estoniju, Finsku, Francusku, Irsku, Letonijau, Portugal, Španiju i Švedsku,
- za deset država članica postoji rizik da neće ispuniti ni cilj za komunalni otpad ni cilj za ukupnu količinu ambalažnog otpada za 2025.: Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Grčku, Mađarsku, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Rumuniju i Slovačku.
Ovom izvštaju za rano upozoravanje priloženi su radni dokumenti službi za države članice za koje se smatra da postoji rizik da neće ostvariti barem jedan od dva glavna cilja (priprema za ponovnu upotrebu i recikliranje 55 % komunalnog otpada i recikliranje 65 % ukupne količine ambalažnog otpada do 2025.); ti se dokumenti odnose na prethodno opisane drugu i treću skupinu država članica .Za sve države članice za koje postoji rizik da neće ostvariti cilj za ambalažni otpad postoji i rizik da neće ostvariti cilj za komunalni otpad.
Treba napomenuti da je za postizanje dobrih rezultata u pogledu ponovne upotrebe, pripreme za ponovnu upotrebu i recikliranja otpada potrebno neprestano raditi i u državama članicama za koje je utvrđeno da postoji rizik da neće ostvariti ciljeve za 2025. i u državama članicama za koje je procena pokazala da će ih verovatno ostvariti, iako još nisu blizu. Budući da se u procesu osiguravanja pravilnog upravljanja otpadom u skladu s hijerarhijom otpada često javljaju nove poteškoće, i zemlje koje su 2019. i 2020. postigle stope pripreme za ponovnu upotrebu i recikliranje koje premašuju ciljeve za 2025. trebaju sprovoditi politike za održavanje i daljnje povećanje uspešnosti, među ostalim u kontekstu primene novih pravila proračuna za recikliranje. Potrebno je više raditi na postizanju ciljeva recikliranja za pojedine ambalažne materijale, posebno za plastičnu ambalažu.
Kompletan Izveštaj možete pogledati na portalu Evropske komisije
