Udruženje reciklera Srbije i NALED priredili su završni okrugli sto podnazivom “Izazovi u sakupljanju posebnih tokova otpada” na kojem su predstavljeni rezultati pilot projekta vezanog za sakupljanje baterija i sijalica u Srbiji.
Jedan od razloga za pokretanje Projekta, kako je rekao Lazar Krnjeta Lazar iz konsultantskog preduzeća TTI Group, je i to što dosadašnji rezultati u bilo kom vidu primarne separacije u našoj zemlji previše ne ohrabruju.
– Veći deo reciklabila, umesto da bude usmeren na reciklažu, završava bez ikakvog tretmana kao mešani komunalni otpad. Slična sudbina je i kod pojedinih frakcija komunalnog otpada koje u sebi sadrže opasne sastojke i koje se Zakonom o upravljanju otpadom svrstavaju i karakterišu kao opasan otpad. Otpadne baterije i sijalice u sebi nesporno sadrže opasne sastojke, tako da ih makar za toliko treba odgovornije i brižljivije tretirati i zbrinjavati – kazao je Krnjeta.
Međutim, za razliku od nekih drugih posebnih tokova otpada poput akumulatora, električnog ili elektronskog otpada, baterije i sijalice su definitivno manje vidljive i teže je organizovati sistem za njihovo odvojeno odlaganje i sakupljanje.
– To je prvi veći izazov koji je prepoznao i sa kojim se suočio i ovaj Projekat, tako da je glavni cilj bio da se u praksi testiraju modaliteti koji mogu dovesti do ishoda koji će rezultirati napretkom – naglasio je Krnjeta.
Svojevrsni sakupljački punktovi, odnosno lokacije na kojima su bile postavljene posuda za odlaganje otpadnih sijalica i baterija nalazile su se u zgradama javne uprave i pojedinim komunalnim preduzećima u Kragujevcu i beogradskoj opštini Star grad, kao i na više fakulteta Univerziteta u Begradu.
Tokom trajanja akcije, sakupljeno je 190 kg baterija i 230 kg sijalica, ali to nije konačan rezultat. Prema rečima Krnjete, to je dobar rezultata, ali je važno napomenuti da je najviše efekata bilo na onim mestima gde je bilo najviše entuzijazma – bez entuzijazma nema rezultata, a bez državnih stimulacija sistem ne može biti održiv. Kod sakupljanja sijalica ostvaren je solidan rezultat, naročito u Kragujevcu, dok akcija sakupljanja baterija ni u Kragujevcu, a ni u beogradskoj opštini Stari grad nije uspela da dopre do dobrog dela građana koji bi objektivno bili zainteresovani da daju svoj doprinos.
– Kada zamislimo da je na sličan način kao u Kragujevcu i Beogradu sprovedena akcija na teritoriji svih naših lokalnih samouprava, vidimo da smo trenutno daleko od cilja da do 2026. godine na godišnjem nivou sakupimo 200 tona sijalica ili 400 tona baterija, ali vidimo da do tog cilja nedostaje isto što je falilo pilot Projektu – istakao je Krnjeta.
Kraća anketa sprovedena među akterima koji su neposredno sprovodili projektne aktivnosti, pored osnovnih informacija o strukturi sakupljačkih punktova i količinama sakupljenih sijalica i baterija, ostavila je prostor i za subjektivne stavove i utiske.
– U tom delu, nedvosmisleno je da učesnici veruju da bi rezultati bili bolji ukoliko bi građani bili u znatnijoj meri edukovani i informisani o koristima po životnu sredinu i društvo u celini koje se postižu aktivnijim odnosom u postupanju sa otpadnim sijalicama i baterijama. Uz to, primećeno je da su u okviru pilot Projekta bolji rezultati postignuti tamo gde su ljudi zaposleni u institucijama u kojima su postavljeni sakupljački punktovi, pristupili akciji sa više entuzijazma – istakao je Krnjeta.
Kod sakupljanja baterija i sijalica, jedna od prepreka institucionalne prirode, je previše usko definisanje i shvatanje pojma privremenog skladištenje, tako da bi moglo da se tumači da svaki subjekt, uključujući i učesnike u ovom pilot Projektu, ima pravo da drži sakupljene baterije i sijalice u posudama, samo ako poseduje dozvolu za to.
– Ukoliko bi tumačenja bila fleksibilnija, onda bi po Zakonu o upravljanju otpadom učesnici u ovom projektu mogli da imaju ulogu držaoca, a u tom slučaju imali bi pravo da privremeno skladište baterije i sijalice na lokaciji držaoca u periodu do 12 meseci. Najveći deo nadležnosti kod bilo kog vida primarne separacije uključujući i posebne tokove, je ipak na lokalnoj samoupravi koja bi kroz obavezne planove upravljanja otpadom, kroz lokalnu regulativu i preko lokalnog komunalnog preduzeća mogla dosta da doprinese napretku. Međutim do sada, osim nekoliko izuzetaka, naše lokalne samouprave nisu pokazivale preveliki interes za posebne tokove otpada – istakao je Krnjeta.
Na kraju ostaje poruka da je od ogromnog značaj da što veći
broj građana zna da je štetno i opasno bacati baterije i sijalice u đubre, kao i da što veći broj građana na jasan način bude pozvan da svoje baterije i sijalice donese i odloži gde treba.
Efikasno upravljanje otpadom podrazumeva da su osnovni interesi svih učesnika zadovoljeni. To znači da već na početku, sledeći EU načela „potrošač i zagađivač plaća“, treba izdvojiti dovoljno novca iz koga se finansiraju svi procesi – od sakupljanja, transporta, separacije, MBO tretmana, pa do sanitarnog deponovanja.
Niska cena koju plaćaju korisnici usluga automatski smanjuje motivisanost učesnika da se tretman radi onako kako bi trebalo. Tome u prilog govori i činjenica da izdvajanje prosečne porodice za upravljanje otpadom po svim osnovama (cene usluga + PDV i lokalne takse) u Austriji iznosi 350 evra, u Sloveniji 178, Hrvatskoj 87, a u Mađarskoj 75 evra, dok je u Srbiji to tek 31 evro, štojemanje nego u Federacija BiH, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Makedoniji. U Austriji i Sloveniji jedan kilogram otpada „vredi“ i do 0,35 evra, a njegova vrednost u Srbiji je samo 0,04 evra. To nam je ujedno i limit u situaciji kada je potrebno da platimo stvarne troškove trajnog zbrinjavanja ili da „nagradimo“ građane za napor što su izdvojili reciklabile, a kada se radi o baterijama i sijalicama to nam je ozbiljna smetnja.
Okrugli sto podnazivom “Izazovi u sakupljanju posebnih tokova otpada” održan je u okviru projekta “Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji” koji je finansiran od strane Saveznog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke kroz program razvojne saradnje sa privatnim sektorom, a čiji su nosioci Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED, Udruženje reciklera Srbije i kompanije E-Reciklaža i Reciklažni centar Božić i sinovi.
