Evropska unija zabranila izvoz plastičnog otpada

Evropska unija zabranila izvoz plastičnog otpada

Nova pravila Evropske unije, koja zabranjuju izvoz nesortiranog plastičnog otpada u strane zemlje, su stupila na snagu 1. januara ove godine. Ovaj potez će povećati pritisak na Evropu da reciklira, mada aktivisti kažu da će najverovatnije povećati količinu deponija i spaljivanja otpada unutar same EU.

Kako je Evropska komisija objavila 22. decembra, biće zabranjen izvoz svog plastičnog otpada osim čistog PET-a koji se šalje na reciklažu, dok će izvoz u zemlje koje nisu članice OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) u koje spada i Srbija biti u potpunosti zabranjen.

“Ova nova pravila šalju jasnu poruku da mi u EU preuzimamo odgovornost za otpad koji proizvodimo” – rekao je Virginijus Sinkevičius, evropski komesar za životnu sredinu. Takođe, je dodao da će kretanje plastičnog otpada u samoj EU biti pod većom kontrolom nego ranije.

Ova novina se poklapa sa odlukom Kine o zabrani uvoza otpada iz inostranstva koja je takođe stupila na snagu na početku ove godine. Kina je bila najveći uvoznik otpada na svetu, ali je počela da postepeno smanjuje uvoz 2018. godine zbog ekoloških i zdravstvenih razloga.

Iz kineskog Ministarstva za ekologiju i životnu sredinu kažu da će zabrana uvoza otpada pomoći Kini da se fokusira na reciklažu otpada sa domaćeg tržišta.

Recikleri u Evropi takođe veruju da će zabrana izvoza ohrabriti reciklažu unutar EU. Reciklirana plastika bi mogla da zadovolji i 55% ukupne potražnje PET-a do 2030. godine.

Sa druge strane, da bi se više recikliralo potrebno je izgraditi nove fabrike, što je proces koji će trajati godinama. Izvoz u Kinu Evropi je omogućavao da se reši otpada lošeg kvaliteta i nesortiranog otpada.

Evropska unija je donela meru zabrane izvoza da se ova praksa ne bi nastavila, ali ovaj put u zemljama jugoistočne Evrope. U Bugarskoj, najsiromašnijoj članici EU, uvezeni plastični otpad često je završavao na ilegalnim deponijama ili je spaljivan u termoelektranama koje nisu imale adekvatnu tehnologiju. U siromašnijim zemljama jugoistočne Evrope, neretko se otpad ilegalno spaljuje od strane pravnih ili fizičkih lica (pogotovo otpadna ulja, gume i plastika) u pećima koja za to nisu namenjena, a ovako spaljivanje dovodi do emisija štetnih gasova.

Evropska unija dozvoljava spaljivanje otpada samo u postrojenjima koje spadaju u najbolje dostupne tehnike (BAT) tehnologije, jer samo takva postrojenja omogućavaju bezbedno korišćenje otpada u energetske svrhe. Mera zabrane izvoza plastičnog otpada usmerena je na zaštitu vazduha, ali će se ona u samoj Evropi odraziti na povećano deponovanje plastičnog otpada. Procena je da je samo 30% plastike moguće reciklirati, dok se ostatak može ili deponovati ili iskoristiti u energetske svrhe.