Izazov za inovativna rešenja u upravljanju bio otpadom

Izazov za inovativna rešenja u upravljanju bio otpadom

Prema procenama godišnje se u Srbiji proizvede ukupno 900.000 tona biorazgradivog otpada, odnosno 319kg otpada po stanovniku, navela je Đurđija Petrović, saradnica za regulatornu reformu NALED-a.  Najveći deo bio otpada odlazi na deponiju i u ukupnoj strukturi dostiže 60% ovako odloženog komunalnog otpada.

Sa ciljem da podrži inovativna rešenja, UNDP uz podršku Ambasade Republike Švedske i Ministarstva zaštite životne sredine početkom marta raspisuje poziv za sufinansiranje i podršku za implementaciju projekata u upravljanju bio otpadom.

U saradnji sa NALED-om, UNDP je 20. februara održao radionicu na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu gde su učesnici zajedno radili na razvijanju inovativnih ideja za bolje sakupljanje i tretman biorazgradivog otpada. Radionica je okupila učesnike iz različitih sektora: privredu, lokalne samouprave, javno-komunalna preduzeća, organizacije civilnog društva i predstavnike akademske zajednice, koji su iz različitih perspektiva sagledali trenutnu situaciju i probleme u ovoj oblasti i predlagali moguća rešenja.

Na početku radionice, predstavnici NALED-a predstavili su zakonodavni okvir, i potencijalne mere za unapređenje propisa i sistema upravljanja bio otpadom. Zakon o upravljanju otpadom ne predviđa obavezu odvojenog sakupljanja bio otpada osim otpadnih jestivih ulja i masti za velike generatore hrane. Na osnovu toga, NALED predlaže usvajanje Pravilnika o upravljanju kuhinjskim otpadom za objekte koji proizvode velike količine hrane, koji bi propisivao obavezu odvajanja ove vrste otpada i njegovu predaju ovlašćenom operateru.

Pored zakonodavnog okvira, skrenuta je pažnja na važnost prevencije stvaranja otpada, tako da se na prvom mestu spreči nastanak viškova hrane, a da se višak koji ipak nastane dalje donira, ukoliko je hrana upotrebljiva, a zatim koristiti za ishranu životinja. U slučaju da ipak dođe do stvaranja otpada, najbolje po životnu sredinu bi bilo da se organski otpad kompostira i dobijeni humus koristi kao organsko đubrivo ili tretira procesom anaerobne digestije i drugim termičkim tretmanima za dobijanje energije. Potrebno je prvo iskoristiti sve mogućnosti pre nego što se bio otpad odloži na deponiju.