Izazovi i potencijali u upravljanju otpadom u Vojvodini

Izazovi i potencijali u upravljanju otpadom u Vojvodini

U organizaciji Saveta za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Vojvodine i organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, održana je konferencija posvećena izazovima i potencijalima u  upravljanju otpadom u Vojvodini. Posebna pažnja posvećena je komunalnom sektoru, posebno problemima u regionalizaciji u deponovanju smeća. Iz tog razloga predstavnici regionalnih deponija iz Subotice, Pančeva, Kikinde i Srem – Mačva predstavili su svoj dosadašnji rad, kao i probleme i izazove na koje nailaze obavljajući svoju delatnost.

Na početku konferencije državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Robert Jakša naglasio je da se posebna pažnja posvećuje zakonodavnom okviru u ovoj oblasti. Najavio je i osnivanje novih reciklažnih centara  u Somboru, Inđiji i Sremskoj Mitrovici. – Izgradnja reciklažnih centara daje nam neophodan preduslov za dalji razvoj funkcionalnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Ministarstvo je za ovu godinu izdvojilo 75 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija, a njih u ovom trenutku u Srbiji ima 2.50, rekao je Jakša. Najavio je da se usvajanje nove Strategije upravljanja otpadom za period do 2025. očekuje do kraja godine. Procenjuje se da za dostizanje evropskog standarda u oblast upravljanja otpadom treba da uložimo 4 milijarde evra, a najviše novca otići će na adekvatno upravljanje komunalnim otpadom.

Pomoćnih pokrajinskog sekretara za životnu sredinu Nemanja Erceg dao je sadržajnu analizu aktuelne situacije u ovoj oblasti u Vojvodini. Naveo je da se u Vojvodini  organizovano sakuplja preko 82 odsto komunalnog otpada, dok ostatak završi na nekoj od divljih deponija, kojih u pokrajini imamo preko 400  i oko 50-60 nesanitarnih deponija na koje se odlaže otpad. Kao primer dobre prakse Erceg je naveo rad i poslovanje komunalnog preduzeća Potisje u Bečeju.

Generalno, opšti utisak sa konferencije je da nas u ovoj oblasti očekuju mnogobrojni izazovi. Takođe, pažnju ali i zabrinutost izaziva činjenica da se velika pažnja posvećuje deponovanju otpada, dok je u drugom planu sve ono što bi trebalo da doprinese opšteprihvaćenom krajnjem cilju u oblasti zaštite životne sredine – a to je maksimalno smanjivanje količina otpada koji se deponuje. Zabrinjavajuća je činjenica da je posao vezan za primarnu i sekundarnu selekciju otpada, u praksi komunalnih preduzeća, nešto što je po slovu zakona obavezno, a u praksi je izvodljivo uz znatne finansijske gubitke, pošto se ove aktivnosti ne podstiču i ne finansiraju ni približno u dovoljnoj meri.