Mulj sa prečistača koristiće se za oplemenjivanje zemljišta

Mulj sa prečistača koristiće se za oplemenjivanje zemljišta
Tokom probnog rada, Regionalna deponija u Subotici započela je proces kompostiranja biorazgradivog otpada, pri čemu se zeleni otpad meša sa muljem sa subotičkog prečistača, tako da se dobije humus koji će moći da se upotrebljava za oplemenjivanje poljoprivrednog zemljišta i rekultivaciju smetlišta.

Ceo proces kompostiranja je zatvorenog tipa, buduči da se koriste kako tradicionalne, tako i inovativne metode, poput membranske pokrivke, kojom se vreme kompostiranja skraćuje, a emisija štetnih gasova smanjuje, čime se štiti i životna sredina, navodi portal Subotica.com .  Kako objašnjava Čila Goli, direktorka Regionalne deponije, do sada je urađeno nekoliko ispitivanja šetnih materija u krajnjem proizvodu i nakon nekoliko neuspelih pokušaja, konačno su postignute propisane količine neželjenih materijala u humusu.

– Naravno da na kvalitetu treba još raditi i da budemo realni, ovo još uvek nije taj humus koji može da se kupi u prodavnici, ali nam je cilj da, pošto smo uspeli da smanjimo štetne materije i postigli dobre rezultate, da sada ojačamo kvalitet krajnjeg proizvoda i da ga predamo operaterima koji su zaduženi za zelenilo u našim opštinama, poljoprivrednicima, ali i da se koristi za rekultivaciju postojećih smetlišta – objašnjava Goli, dodajući da je dugoročni cilj da se što više produži životni vek sanitarne deponije.

 

Proces kompostiranja mulja sa subotičkog prečistača zvanično je započeo prošle godine, ali kako objašnjava Đerđ Šugar, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“, najpre je bilo potrebno ispuniti određene preduslove.

– Od 2010. godine, kada je završena rekonstrukcija prečistača, stvorili su se uslovi da od mulja preko anaerobne digestije dobijemo jedan kvalitetan proizvod, koji će eventualno moći dalje da se koristi. Tada još nismo imali Regionalnu deponiju i mulj smo mogli samo da odlažemo na telu postojeće deponije ili smo u kišovitim uslovima mogli da ga ostavimo pored prečistača, u blizini korita jezera. To nije bilo adekvatno i krajem prošle godine, kada je Regionalna deponija počela sa probnim radom i kompostiranjem, stekli su se uslovi da taj mulj predamo njima, a jedna od osnovnih sirovina za kompostiranje je mulj koji dobiljemo preko anaerobne digestije. Tu je počeo taj proces i od prošle godine donosimo mulj kojeg imamo u izobilju, na godišnjem nivou blizu 10.000 tona – objašnjava Šugar.

Ono što je jednom komunalnom preduzeću nusproizvod, drugom može da bude od velike koristi. Tako je JP „Palić-Ludaš“ nedavno započelo sa testiranjem ovog humusa, najpre u malim saksijama, a ukoliko rezultati budu odgovarajući, koristiće se i u drugim delovima Velikog parka na Paliću, kao i za gajenje sezonskog cveća.

Još ne mogu da pričam o rezultatima, jer smo tek počeli, ali ako dobijemo lepe rezultate, kompost ćemo moći da iskoristimo u parku za popunjavanje duplji, jer kako su postavljene betonske kocke, imamo puno depresija i to ružno izgleda, naročito kada posle kiše neko dođe na Palić – kaže Marta Dobo, direktorka JP „Palić-Ludaš“, dodajući da i ovo preduzeće samostalno kompostira zeleni otpad, ali da je za njegov krajnji proizvod potrebno mnogo vremena. – Grane, korenje i drugo zelenilo, koji ne možemo dalje da iskoristimo, do sada smo lagerovali na našem prostoru i kompostirao se na prirodan način, što zahtevao jako mnogo vremena. Trenutno koristimo kompost od pre nekoliko godina, a zahvaljujući Regionalnoj deponiji brže dolazimo do kvalitenog komposta.

Kompostilište u Regionalnoj deponiji poseduje čak 14 jedinica i kapacitet za obradu oko 20.000 tona biorazgradivog otpada na godišnjem nivou. Dnevno, u postrojenje stiže oko 50 tona mulja sa prečistača, a ono što nedostaje, jesu veće količine zelenog otpada sa kojim bi se mogao mešati.

izvor: www.subotica.com