Podignimo šume u Vojvodini

Podignimo šume u Vojvodini

Pokret gorana Vojvodine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Ekološki centar „Stanište“ sproveli su istraživanje o tome kako se troše sredstva Budžetskog pokrajinskog fonda za šume.
Utvrđeno je da postoje problemi poput sledećih:
– kroz Fond se troši manje novca nego što se naplati od namenskih naknada za korišćenje šume,
– vrlo malo sredstava se planira i troši za pošumljavanje, a daleko više za izgradnju šumskih puteva,
– imovinsko-pravni i katastarski odnosi nisu rešeni

Po zvaničnim podacima, u AP Vojvodini je pod šumama oko 140 hiljada hektara, ili oko 6,4% teritorije Pokrajine. U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna pošumljenost je 0,16 hektara po stanovniku, ili oko 308 hiljada hektara, tako da Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. To je kao pojas širok 17 km i dug 100 km – od Novog Sada do Subotice.

Šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha, povoljno utiču na ekonomiju, turizam, zdravlje. Šume imaju nemerljiv značaj i u poljoprivredi. One smanjuju štete od suša i poplava, povećavaju prinose, vezuju za sebe štetne materije i tako povećavaju kvalitet hrane, menjaju način strujanja vazduha i smanjuju brzinu vetra, čime sprečavaju raznošenje zemljišta i nanošenje peska na zemljište. Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma, u AP Vojvodini mogu se meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da pošumljavanje kod donosilaca odluka nije visoko rangiran prioritet, na šta ukazuju značajni problemi u radu Budžetskog pokrajinskog fonda za šume:

1) Novac od namenskih naknada za korišćenje šuma ne troši se u potpunosti za sprovođenje programa Fonda. U periodu 2014-2018. godine, prihodi od ovih naknada iznosili su zbirno 512,5 miliona dinara. Sa druge strane, rashodi izvršeni po programima Fonda su u istom periodu iznosili 467,4 miliona dinara. Kada se tome doda iznos od 49 miliona dinara neutrošenih i prenetih sredstava iz 2013. u 2014. godinu, dobija se konačan iznos od oko 94 miliona dinara (ili oko 784 hiljade evra) manjih rashoda u Fondu od prihoda od naknada.

2) Najveći deo novca iz Fonda ne troši se za pošumljavanje, već za aktivnosti korišćenja šuma. Od 467,4 miliona dinara rashoda, ubedljivo najveći iznosi troše se na izgradnju šumskih puteva – od 69 do 78 miliona dinara godišnje (66-76% ukupnih rashoda Fonda). Sa druge strane, za podizanje novih šuma trošeno je samo od 6 do 14 miliona dinara (samo 5-13% rashoda Fonda).

3) Sredstva koja se planiraju za pošumljavanje godinama se smanjuju, a pošumi se još manje nego što se planira. Od 62 miliona dinara (402 hektara), koliko je planirano u 2016. godini, došlo se na 11,8 miliona dinara (95 hektara) u 2018. godini. Zaista je izvršeno znatno manje tako da se godišnje u AP Vojvodini podigne samo nekoliko desetina hektara novih šuma, što je beznačajno u odnosu na potrebe. Takvim tempom trebaće par hiljada godina da se podigne još 170 hiljada hektara do optimalne površine. Kao razloge za ovako malu površinu novih zasada, zvaničnici AP Vojvodine navode nerešene imovinsko-pravne odnose na poljoprivrednom zemljištu, probleme u katastru, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, nezainteresovanost opština i drugih pravnih lica, itd.

Potrebe za pošumljavanjem u AP Vojvodini su mnogo veće nego što su prihodi Fonda za šume, ali ni to što se prihoduje od namenskih naknada, ne troši se sve na programe Fonda, a to što se i potroši, najvećim delom ne koristi se za novo pošumljavanje! Zbog toga, Fond ne ostvaruje javni interes u dovoljnoj meri, ne postiže ciljeve zbog kojih je ustanovljen i neophodno je da se promeni način rada, finansiranja i planiranja u Fondu.
Od Pokrajinske Vlade zahtevamo da se:

• novac od naknada za korišćenje i promenu namene šuma koristi isključivo namenski, kroz godišnje programe Budžetskog pokrajinskog fonda za šume,

• značajno uvećaju prihodi Fonda, tako što će se drugi nenamenski prihodi budžeta AP Vojvodine koristiti za sprovođenje programa Fonda;

• značajno veći rashodi planiraju i izvršavaju za pošumljavanje novih površina, uključujući identifikaciju parcela za pošumljavanje, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, mere nege i uzgoja, zatim za unapređenje rasadničke proizvodnje, stručnu i savetodavnu podršku;

• obezbedi učešće javnosti u odlučivanju o sadržaju godišnjih programa Fonda, kao i da se javnost izveštava o izvršenim aktivnostima programa Fonda.

U skladu sa ovim saznanjima, a u želji da se i šira javnost uključi u rešavanje navedenih problema, organizatori akcije sazivaju sastanak za subotu – 7. decembra, u periodu od 12 do 14 časova, u prostorijama Pokreta gorana Vojvodine – ulica Mitropolita Stratimirovića 5, u Sremskim Karlovcima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *