Poguban uticaj neadekvatnog upravljanja otpadnim uljima na zdravlje

Poguban uticaj neadekvatnog upravljanja otpadnim uljima na zdravlje

U Srbiji se otpadno mineralno i sintetičko ulje prikuplja u vrlo malom procentu, tek oko 10 %, pa, nažalost, najveći deo završava u životnoj sredini, nepravilno odloženo ili spaljeno na neadekvatan način i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Sa namerom da aktuelizuje stanje u oblasti prikupljanja otpadnih ulja Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“, u saradnji sa Savetom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Vojvodine, organizovalo je Konferenciju i Okrugli sto „Otpadno ulje – sirovina ili otpad?“.

Naglašavajući da zaštita životne sredine više nije obaveza nego potreba, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg, najavio je da če taj Sekretarijat, prateći aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine, pokušati da uvede red i obaveze za generisanje i skladištenje otpada, posebno u delu neplaćanja obaveza.

Pokrajinski sekretarijat će u narednom periodu u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, i uz podršku jedne međunardone organizacije, početi projekat razvoja sistema zbrinjavanja otpadnog ulja. Cilj je da se, kroz softversko rešenje, dobije potpuni pregled svih generatora otpada na teritoriji Vojvodine što bi trebalo da omogući lakše formiranje mreže i dobijanje podataka o sakupljanju otpada, između ostalog i otpadnog ulja.

– Ključnu ulogu trebalo bi da imaju i jedinice lokalne samouprave, jer su veliki sistemi pod stalnom kontrolom, a problem predstavljaju mali servisi i slični generatori otpadnog ulja koji se nalaze izvan domašaja kontrole inspekcija – kazao je Erceg.

Pregled regulatorno-pravnog okvira u upravljanju otpadnim mineralnim i sintetičkim uljima predstavila je Ivana Milovac, pravni ekspert Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“. Kako se navodi u Zakonu o upravljanju otpadom, otpadna ulja su sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena. Zakonom je zabranjeno je nekontrolisano ispuštati, prosipati i odlagati otpadna ulja, mešati otpadna ulja sa materijama koje nisu otpadna ulja ili sa opasnim otpadom i svaka vrsta prerade otpadnih ulja koja zagađuje vazduh u koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti.

– Programom upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031 predviđena je povećana stopa sakupljanja, ponovne upotrebe i reciklaže posebnih tokova otpada i efikasnije korišćenje resursa, uspostavljanje kolektivnih operatera za posebne tokove otpada po principu produžene odgovornosti proizvođača na celokupan životni ciklus proizvoda, kao i unapređenje mreže sakupljanja posebnih tokova otpada i izgradnja kapaciteta za tretman i odlaganje posebnih tokova otpada – izjavila je Milovac.

Ona je predstavilai osnove Akcionog plan za sprovođenje programa program za cirkularnu ekonomiju 2022-2024.

– Najveći izazov za razvoj cirkularne ekonomije kod posebnih tokova otpada je uspostavljanje sistema kojim se obezbeđuje da sve vredne komponente prilikom predtretmana i nakon tretmana ostaju u našoj državi, kako bi se dalje tretirale ili upućivale u proizvodne procese, a ne izvozile. Ujedno, neophodno je razmotriti mogućnosti razvoja sistema sakupljanja i odgovarajućih postrojenja u kojima bi se vredne komponente adekvatno tretirale i koje bi bilo moguće dalje koristiti u domaćim proizvodnim kapacitetima – rekla je Milovac.

Razlog zbog čega ova tema budi pažnju, pre svega u negativnoj konotaciji jeste poguban i negativan uticaj neadekvatnog upravljanja otpadnim uljima na zdravlje. Ljudi tek kada shvate koliko je opasno da bilo koji oblik zagađenja dospe u prirodu, pa potom i u naše telo, tek tada počnu da percipiraju zaštitu životne sredine kako veoma značajnu.

Prim.dr sc.med. Branislava Matić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, istakla je da neke od analiza Stalne konferencije gradova i opština dovele su do poražavajućih rezultata kada se analiziraju strateška i planska dokumenta u lokalnim samouprava i postojanje humanih resursa za realizaciju tih dokumenata.

– U velikom broju opština istekao je period za obnavljanje važnosti tih dokumenata za godinu, dve, tri… U gradu kao što je Bor ne postoji sekretarijat već samo jedna kancelarija u kojoj radi samo jedna jedina osoba. Ogromna je nesrazmera između realnih potreba za donošenje i sprovođenje u delo takvih dokumenata i humanih resusra koji bi to trebalo realno da sprovedu. Svuda smo u minisu – rekla je Matić i istakla da nam predstoji mnogo mulitisektorskog rada na terenu, kao i da se mora krenuti od lokala.

Ono što je, prema njenim rečima, za kelara najproblematičnije je hemijski sastav korišćenog motornog ulja koje, pre svega, sadrži ugljovodonike i teške metale i metaloide koji vrlo lako dopiru u sve organske sisteme našeg organizma.

– Štetne materije iz otpadnih ulja i maziva nalaze se kako u zemlji, tako i u vodi, ali i u vazduhu i to je ono što je naproblematičnije. Izveštaji često kažu da je koncentracija štetnih čestica u vazduhu ispod dozvoljenih vrednosti. To je, uglavnom, mimikrija. Koncentracije PM čestica mogu biti jako niske, ali je bitno šta se „nakači“ na te čestice, što znači da možemo da na PM česticama imamo mnoštvo organskih jedinjenja i teških metala. Na žalost, kod nas se još uvek na nedovoljnom broju mesta radi super-specifikacija sastava PM čestca na ciljane polutante – naglasila je prim. dr sc. med. Branislava Matić.

Zbog toga, ona apeluje na građane da otpadna motorna ulja nikako ne izlivaju u kanalizaciju, zemlju, vodu, da ih ne odlažu sa drugim otpadom, spaljuju na otvorenom, koriste za uništavanje korova, za impregnaciju drveta, kao gorivo za zagrevanje domova i slično, već da otpadna ulja uvek predaju u ovlaštenim sakupljačima.

– Najbitnije je biti svestan kontakta sa malim koncentarcijama otpadnih ulja u kontinuitetu, što dovodi do toga da imamo sve veću populaciju ljudi u 50-im i 60-im godinama koji imaju hronična oboljenja i kancerogene bolesti. Najviše zabrinjava što hemikalije imaju sposobnost bioakumulacije, što dalje znači da kada mlada žena dođe u dodir sa njima, ulaze u njen organizam, a kasnije i transplacentarno i na plod, što može da dovede do toga da se dete rodi sa urođenim neurološkim smetnjama, poremećajem ponašanja i nezrelosti motornih funkcija. Veliki deo tih supstanci mogu da utiču na pojavu kancera dojki i menjaju reproduktivni status… Još su stari Rimljani znali da olovo ima spermicidno dejstvo – naglasila je dr. Matić.

Mere prevencije su, prema rečima prim. dr sc. med. Branislava Matić, pored predaje otpadnih ulja u ovlašteni servis, zakonski zabraniti i sprovoditi kaznenu politiku za izlivanje otpadnih ulja u kanalizaciju, zemlju, vodu i sprečiti odlaganje sa drugim otpadom, sankcionisati spaljivanje na otvorenom i stalna edukacija stanovništva kako bi podigli nivo znanja i svesti koliko nesavestan odnos prema prirodi vodi nezdravom životu.

U svetu se godišnje potroš 40 milijardi kilograma raznih maziva, što znači da u proseku svaki stanovnik Planete potroši pet kilogama. Od ukupno proizvedene količine maziva ne može se sakupiti 100%, jer deo odlazi na sagorevanje prilikom eksploatacije, deo na havarije… U Zapadnoj Evropi se godišnje sakupi oko 75,3% generisanih količina maziva, dok je u Srbiji sakupljeno i na zakonit način zbrinuto nešto više od 11%. Ostaje pitanje gde završi preostalo otpadno ulje!?

Primer dobre prakse upravljanja otpadnim uljima predstavio je Nebojša Malešević iz kompanije Avista Oil.

– Kada se radi o mineralnim i sintetskim otpadnim uljima jedina mogućnost da se ispune principi cirkularne ekonomije i održivog razvoja jeste re-rafinacija otpadnog ulja. Re-rafinacijom se dobija bazno ulje koje se koristi dalje u proizvodnji maziva i uz dodavanje aditiva dobija se ulje odgovarajućeg kvaliteta. Od jedne tone sirove nafte se dobija 2% baznog ulja, a od jedne tone otpadnog ulja dobija se 65% baznog ulja. Ono što je takođe važno, re-rafinacijom se značajno čuva životna sredina smanjuje opasnost oboljenja građana, nivo PM čestica, globalno zagrevanje i tako dalje – istakao je Malešević.

Učestvujući u drugom delu skupa, na svojevrsnom Okruglom stolu, Marko Muhadinović, iz kompanije Lafarge Srbija, saopštio je da ta kompanija koristi otpadno ulje za dobijanje energije, ali da je ono u ukupnom iznosu manje od 1%.

– Koristimo samo one vrste otpadnih ulja koja se ne mogu ni na jedan drugi način iskoristiti i za tu svrhu imamo sve potrebne saglasnosti i dozvole. Zahvaljujući ogromnoj temperaturi u „centralnoj peći“ i filterima za prečišćavanje vazduha koje smo ugradili nema nikakvog negativnog efekta po životnu sredinu i zdravlje ljudi – naglasio je Muhadinović.

Celu Konferenciju i Okrugli sto pod nazivom „Otpadna ulja – sirovina ili otpad?“ možete pogledati na LINKU

Podelite
        
  
    
        

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *