Problem zagađenosti vazduha treba da reše – lokalne samouprave?

Problem zagađenosti vazduha treba da reše – lokalne samouprave?

Posle brojnih svakodnevnih prozivki i protesta, Ministarstvo zaštite životne sredine oglasilo se saopštenjem, koje u celosti prenosimo.

Srbija se nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima. I ne od juče.To traje desetinu godina. Najveći zagađivači vazduha u zimskim mesecima su termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj. Problem erozagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše.
Ministarstvo zaštite životne sredine je problem kvaliteta vazduha izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, i shodno tome, od svog osnivanja, odnosno u protekle dve godine ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice ovog problema i zajedno sa civilnim sektorom, medijima, stručnjacima predlagalo primenu mera i jačanje svesti najšire javnosti.
MZŽS preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti tako i van njih kako bi se taj problem rešio.
Ključ za rešavanje aerozagađenja je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha koji propisuje da su jedinice lokalne samouprave obavezne da vode brigu o kvalitetu vazduha u svojim sredinama i da izrade kratkoročne i dugoročne planove kvaliteta vazduha, na osnovu kojih primenjuju mere zaštite vazduha i ljudi.
Kako je propisano Zakonom o zaštiti vazduha, član 31, obaveza je nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da donese Plan kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postigne odgovarajući kvalitet vazduha ili ako postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Istovremeno, članom 74. propisana je nadležnost APV i JLS nad inspekcijskim nadzorom na njihovoj teritoriji i objektima.
Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim zajednicama, Ministarstvo je tokom protekle dve godine imalo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca- gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica.
Ministarstvo zaštite životne sredine je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha, i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze. Od 145 kontaktiranih JLS, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 JLS izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 JLS se obavezalo da planira mere i aktivnosti a 21 JLS se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha niti planira izradu Planova! S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima, i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje.
Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela 1 prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, a u 2019. godini obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla 1 prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.
Ministarstvo i dalje ostaje otvoreno i spremno da pruži svaku pomoć lokalnim samoupravama kao i do sada, u planiranju i realizovanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u ovim opštinama.
Ministarstvo zaštite životne sredine je, svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti. U cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili smo 25.200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.
Ministarstvo sprovodi meru pošumljavanja kao najefikasniju i najjeftiniju meru za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalni i međunarodnim okvirima. U okviru kampanje pošumljavanja, MZŽS je u 2018. godini izdvojilo 41 milion dinara na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava ( 150 hektara), a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara u ove svrhe, koje je iskoristilo 12 opština za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama (131 ha).
I u ovoj godini, Ministarstvo takođe planira 41 milion dinara za pošumljavanje.
Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji. U toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koju realizujemo u okviru međunarodnog projekata Strategije zaštite vazduha( IPA projekat).  
Pored predlaganja i neposredne tehničke podrške u primeni ovih aktivnih mera poboljšanja kvaliteta vazduha, Ministarstvo je na brojnim skupovima različite segmente društva snažilo u uključivanje u rešavanja ovog problema, poput institucija, civilnog sektora, medija, stručnjaka, privrede. Tim povodom smo u stalnom kontaktu sa medijima, a posebno u proteklih 15 dana kada smo imali 260 objava u medijima koji su preneli izjave, stavove i predloge Ministarstva zaštite životne sredine o ovoj temi.
Kako je na manifestaciji Ministarstva „Smanjimo emisiju štetnih gasova i delujmo ekološki“ koja je održana 29. septemra 2019. godine istaknuto, Srbija mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila, poboljšao kvalitet vazduha, preduzele strateške mere u brojnim sektorima, i svi zajedno poveli računa o budućnosti Srbije, ako nam je do nje stalo. Razume se, za sve ovo su potrebna milionska novčana sredstva, u evrima…Ali i podrška.
Dakle, mere koje su neophodne su:
1. Izrada planova kvaliteta vazduha JLS;
2. Gašenje individualnih kotlarnica;
3. Promena energenata koji se koriste;
4. Intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta;
5. Zabrana uvoza automobila i vozila sa Euro 3 motorom;
6. Reorganizacija i redukcija saobraćaja;
7. Prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje;
8. Pojačan tehnički pregled vozila;
9. Pošumljavanje

I na kraju, od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine jedino se ogleda u tački 1.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *