Proglas protesta „Naša voda, naš vazduh, naše šume – naša životna sredina“

Proglas protesta „Naša voda, naš vazduh, naše šume – naša životna sredina“

Zaštita životne sredine je u Srbiji na marginama javnih politika i društvenog života. Dugotrajan nemar, bezakonje i neodgovornost nosilaca javnih funkcija na svim nivoima, doveli su nas do toga da je naša zemlja jedna od najzagađenijih u Evropi.

Po podacima Fiskalnog saveta, po stanju u životnoj sredini značajno zaostajemo čak u odnosu na države srednje i istočne Evrope, sa kojima smo do skoro mogli da se poredimo. Javnu kanalizaciju koristi samo 62% stanovništva, dok više od 3 miliona ljudi još uvek koristi septičke jame. Nedostaje oko 10.400 kilometara kanalizacione mreže. Prečišćava se samo 12% otpadnih voda i potrebno je izgraditi 350 postrojenja za prečišćavanje. Godišnje oko 350 hiljada tona otpada završava na 1600 registrovanih divljih smetlišta, dok je neregistrovanih i više od toga. Čak i otpad koji se odnosi organizovano, odlaže se na 160 opštinskih deponija, koje ne ispunjavaju propisane uslove, tako da gotovo nema razlike gde će otpad završiti. Približno 2,5 miliona ljudi živi u oblastima sa prekomerno zagađenim vazduhom, koji sadrži barem jednu zagađujuću materiju u količini koja se može smatrati opasnom po zdravlje.

Samo 7,63 odsto teritorije Srbije je pod zaštitom prirode, od planiranih 10%. Ali, zaštita se retko gde i kada suštinski sprovodi, tako da je gubitak biodiverziteta već primetan. Izvori vode se prodaju. Planinske reke uteruju se u cevi. Štete od suša, poplava i drugih posledica klimatskih promena iznose i do nekoliko stotina miliona evra godišnje, a Srbija nije u stanju da, pet godina nakon potpisivanja Pariskog sporazuma, napravi prve korake ka održivoj budućnosti. Vojvodina je jedna od najmanje šumovitih područja u Evropi. Nedostaje joj oko 170.000 hektara novih šuma. I pored toga, u Vojvodini se seku značajne površine, a novac iz fonda za šume, umesto za podizanje novih šuma, troši se za izgradnju šumskih puteva.

Državne institucije umesto da sprovode propise i štite javni interes, otvoreno se stavljaju u zaštitu ekonomskih interesa bahatih pojedinaca. Zagađivači su razvili svest o nepostojanju posledica za svoje postupke, pa se u skladu sa time i ponašaju. Strategije zaštite životne sredine, i kada postoje, ne sprovode se. Samo u poslednjih devet godina, sve vlasti, na svim nivoima, bez ikakvih posledica su nenamenski potrošile pola milijarde evra naplaćenih od privrede i građana kroz eko-naknade, ne u zaštitu životne sredine, kako je propisano, već u druge svrhe.

Budućnost sveta u kojem živimo nije svetla. Ekonomske krize izazvane sistemskom pohlepom, društvene krize izazvane nemilosrdnom eksploatacijom ljudi i prirode, klimatske promene, nedostatak pijaće vode, nepogode u poljoprivredi, pandemije, već su postale deo naše svakodnevice, a u budućnosti možemo samo očekivati da se stanje pogorša. Zato brinemo da li će se naša zemlja i naše društvo, u stanju u kakvom se nalaze, izaći na kraj sa iskušenjima.

Alternativa svemu ovome može biti samo ozbiljna politika zaštite životne sredine, koja nije samo „ukras na reveru“, već pokretač promena, koji prožima sve društvene oblasti – privredu, poljoprivredu, energetiku, obrazovanje, kulturu, socijalnu politiku. Potrebna nam je politika koja će transformisati celo društvo u pravcu održivosti, pravičnosti, solidarnosti, cirkularne ekonomije, dugoročnog planiranja, gde će se zaštita životne sredine biti neupitni javni interes, a ne deo marketinga, biznis šema, ili političkog oportunizma.

Kao odgovorni i zabrinuti stanovnici Srbije, zahtevamo od svih političkih i društvenih elita, i državnih institucija, hitno rešavanje problema u životnoj sredini. Zahtevamo:

1) Da se primeni Ustavom zagarantovano pravo građana i građanki Republike Srbije na zdravu životnu sredinu; da se primene postojeći zakoni i propisi, da se sudski procesuiraju i kazne svi koji uništavaju reke i šume, koji zagađuju vodu, vazduh i
zemljište, koji uništavaju zaštićene vrste i njihova staništa – kao pojedinci i posebno kao kompanije.

2) Da se izmenama Zakona o zaštiti prirode i drugih propisa obezbedi suštinsko sprovođenje mera i finansiranje zaštite prirode, promeni model upravljanja zaštićenim područjima, zabrani izgradnja malih hidoelektrana u zaštićenim područjima, da se poveća ukupna površina pod zaštitom, kao i površine u prvom stepenu zaštite; da se smanji i zabrani komercijalna seča šume u zaštićenim područjima.

3) Da se izmenama Zakona o proceni uticaja i drugih propisa proširi lista projekata za koje se može zahtevati izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, da se spuste propisani kapaciteti za izradu studije i jasno odrede propisane mere zaštite životne sredine u slučaju da izrada studije nije potrebna. Da se izmenama Zakona o strateškoj proceni uticaja uvedu kazne u slučaju da nije postupljeno u skladu sa Zakonom.

4) Da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu vrati namenski karakter ekološkim i naknadama za zakup poljoprivrednog zemljišta, da se sprovedu kazne za nenamensko trošenje; da se Zakonom o budžetu sredstva republičkog Zelenog fonda znatno uvećaju, da se povećaju kapaciteti inspektorata, da se ulaže u institucije koje vrše stručne analize, istraživanja i monitoring stanja životne sredine.

5) Da se donese ambiciozan Zakon o klimatskim promenama i Akcioni plan borbe protiv klimatskih promena, koji će propisati promene u energetici, saobraćaju, građevinarstvu, poljoprivredi, šumarstvu i obrazovanju, u cilju smanjenja emisije gasova „staklene bašte“ i smanjenja energetskog siromaštva; da se emiteri štetnih gasova kazne i efektivno smanje emisije, da se subvencije za prelazak na održivu proizvodnju i potrošnju energije zaista koriste za razvoj obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i unapređenje infrastrukture, a ne za male hidoelektrane.

6) Da se izmenama Zakona o šumama i drugih propisa uvede obavezna izrada planova pošumljavanja na svim nivoima, kao i obaveza da se deo poljoprivrednog zemljišta izdvoji za pošumljavanje, čime bi se rešile katastarske, imovinsko-pravne i druge prepreke koje onemogućavaju pošumljavanje, naročito u AP Vojvodini.

7) Da se izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i pratećim godišnjim programima, znatno više podstiču mere kontrole kvaliteta zemljišta, mere podizanja zaštitnih pojaseva, a smanje mere korišćenja zemljišta, zatim da se značajno povećaju iznosi za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja za organsku i tradicionalnu poljoprivredu, adaptaciju na klimatske promene, dobrobit životinja, promociju zdrave hrane.

8) Da se primeni odredba Zakona o vodama koja se tiče vode i vodnog zemljišta kao javnog i neotuđivog dobra, da se bez odlaganja sprovode uklanjanje objekata koji ugrožavaju vodotokove i podzemne vode i privatizuju pristup vodnim resursima. Da država garantuje održivo snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi. Da se ulaže u javnu infrastrukturu i za preradu otpadnih voda i za vodosnabdevanje bez enormnih gubitaka u mreži. Da se obustavi dalja privatizacija i komercijalizacija izvorišta pitke vode.

9) Da se za urbane sredine uradi katastar zelenih površina, da se one koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u zelene površine, a da se u gradovima poveća broj stabala i površina pod slobodnim zemljištem. Da se izmenama propisa javna saobraćajna infrastruktura uskladi sa potrebama zaštite životne sredine, da se podstiče saobraćaj sa najmanjim otiskom na životnu sredinu, a najvećim kapacitetom za prevoz putnika.

10) Da se izmenama svih navedenih, kao i drugih zakona, omogući suštinsko učešće građanki i građana u odlučivanju; da se dosledno sprovodi Arhuska konvencija i da se stanovništvo blagovremeno i aktivno informiše o stanju životne sredine i o svim
planovima koji utiču na našu životnu sredinu.

Organizacije i inicijative koje su podržale proglas:
– Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”
– Odbranimo reke Stare planine
– Savski nasip
– Za Šabac bez smoga
– Tvrđava Smederevo
– Inženjeri zaštite životne sredine
– Eko Straža
– Pravo na vodu