Proizvođači kesa traže nov pravilnik

Proizvođači kesa traže nov pravilnik

Kako piše Tanjug, proizvođači plastičnih kesa u Srbiji očekuju da će Ministarstvo zaštite životne sredine uskoro usvojiti novi pravilnik o plastičnim kesama, koji vide kao održivo i predvidivo rešenje, jer, kako kažu, česta promena pravilnika i zakona iz te oblasti utiče loše na njihovo poslovanje.

To je rečeno  na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda, gde su proizvođači zatražili da se donese odluka o upravljanju kesama na nacionalnom nivou kroz Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer, kako navode, lokalne samouprave donose različite odluke, te zbog toga proizvođači često ne znaju kako da usklade svoje poslovanje.

Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS Dragan Stevanović kazao je da proizvođači kupuju i mašine za izradu kesa na lizing i da uzimaju kredite na pet i više godina, te da im stoga česte promene ne odgovaraju.

„Izrada plastičnih kesa u Srbiji nije dobro regulisana. Postoji jedan pravilnik o upotrebi oksoaditivnih kesa koji je donet pre 10 godina, ali njime nije obuhvaćeno korišćenje kesa od ostalog materijala. Zato je na inicijativu proizvođača plastičnih kesa donet predlog nacrta pravilnika o tehničkim zahtevima koje mora da ispuni kesa da bi se našla na našem tržištu“, rekao je Stevanović.

Prema tom pravilniku, objasnio je, definisana je kategorizacija kesa po debljini, te u okviru te podele postoje kese do 15 mikrona debljine (veoma lagane), zatim kese od 15 do 50 mikrona (lake), koje su u Srbiji počele da se naplaćuju od 2018. godine, i preko 50 mirkona (za više upotreba). Što se tiče materijala, kako je naveo, predviđeno je da se na tržištu Srbije prave kese od svih vrsta materijala, a to su kese od polietilena, biopolimera i okso-aditivne.

„Mi ne favorizujemo nijednu vrstu materijala. Doneli smo predlog tehničkih propisa koje treba da zadovolje te kese na tržištu, a na donosiocima odluka je da odrede koje će to biti kese“, rekao je Stevanović.

Upitan da li su kese od sve tri vrste materijala biorazgradive, Stevanović je rekao da jesu, međutim, razlika je u tome što se neke sporije, a neke brže razgrađuju. Objasnio je da se polietilenske kese najsporije razgrađuju, ali da su one dobre jer mogu da se sakupljaju i recikliraju više puta, za okso aditivne kese, dodao je, u Evropskoj komisiji vodi se polemika oo tome da li su dobre, dok kese od bipolimer imaju veliku budućnost u odlaganju organskog otpada koji bi odlazio u kompostane.

Prema Stevanovićevim rečima, trenutno u Evropi postoje dve fabrike koje proizvode takve kese, u Italiji i Nemačkoj, dok proizvođači u Srbiji smatraju da još nije momenat da se te kese uvode kod nas, jer mi nemamo kompostane.

„U Strategiji za upravljanje otpadom postoji plan za izgradnju 26 centara sa kompostanama i GIZ je počeo izgradnju dve“, rekao je Stevanović dodajući da zbog toga te kese kod nas imaju veliku budućnost naročito zbog činjenice da je na našim deponijama više od 60 odsto organski otpad.

Proizvođač plastičnih kesa Viktor Grujić smatra da ne treba ograničavati upotrebu kesa do 15 mikrona i one za višekratnu upotrebu, kao što to nije uradila ni EU, dodajući da bi sva ograničenja trebalo da se odnose na kese od 15 do 50 mikrona.

„Treba ograničiti uptrebu kesu od 15 do 50 mikrona ili obavezom naplatom ili nekim zabranama, a da ove druge dve vrste kesa ne treba ograničavati, kao što ih niko u svetu i ne ograničava“, rekao je Grujić.

U Srbiji je za kese od 15 do 50 mikrona uvedena naplata od 2018. godine, dok je Grad Beograd zabranio upotrebu tih kesa.

Grujić kaže da su je upotreba tih kesa u Srbiji već ispod količine koja je propisana u EU, a ta granica je 90 komada po glavi stanovnika, dok će posle 2025. godine biti 40 po glavi stanovnika. „Takođe, ne treba akcenat stavljati na nekoj vrsti materijala, već treba sve vrste materijala tretirati isto, odnosno, ako već govorimo o smanjenju potrošnje, da se onda odnosi na sve vrste materijala, a ne samo na pojedine“, rekao je Grujić.

izvor: Tanjug