Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat

Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat

Međunarodna konferencija o ekološkoj krizi, klimatskim promenama i načinima na koje se sa njima suočavamo u okviru 54/55 BITEF festivala

Razorne poplave, požari, suše, ekstremne temperature i toplotni talasi, rapidno odumiranje vrsta, globalno zagrevanje, podizanje nivoa mora, uništavanje i bespovratno zagađenje životne sredine – vode, vazduha i zemljišta, pandemije, dezertifikacija i gubitak obradivih zemljišta, kao i širenje oblasti nepodesnih za ljudski (i drugi) život, samo su neki su od simptoma rastuće ekološke i klimatske krize koja je postala naša svakodnevica. Uprkos tome, društveni i politički sistemi opstaju neometano, po inerciji, ponavljajući ustaljene mantre: rast, razvoj, progres, konkurencija, nemilosrdna eksploatacija, maksimizacija profita, dominacija nad prirodom (i ljudima), bespoštedno nadmetanje, zakon jačeg. Dok stručnjaci predviđaju ubrzano umnožavanje paralelnih kriza, sistem nudi kozmetičke promene.

U sklopu 54/55. Bitefa, konferencija Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat ispituje simptome, uzroke i posledice ekološke i klimatske krize, kao i njen društveni, ekonomski i politički kontekst i značaj. Kako se s njom suočavamo, kako je sagledavamo? Može li se ona zauzdati, ublažiti, zaustaviti? Kojim sredstvima? Posle skoro dve godine vanrednog stanja, ima li povratka na „normalnost“ i da li je povratak uopšte poželjan? Da li je „nova normalnost“ nužno samo beskrajni niz sve razornijih kriza, ili može da podrazumeva radikalnu redefiniciju onoga što je normalno, da ponudi alternativnu interpretaciju dobrog života i „razvijenih“ društava? Šta nam nude socijalne i političke institucije, možemo li ih reformisati, prenameniti, ili treba da gradimo druge? Koju ulogu može da igra umetnost u ovom poduhvatu i koja je tu uloga pozorišta?

Ova konferencija predstavlja jedinstveni poligon za ukrštanje pitanja i dilema povezanih sa umetničkom proizvodnjom (u polju izvođačkih umetnosti), klimatskim promenama, zagađenjem, te upravljanjem kako kulturnim institucijama, tako i gradovima. Konferencija će biti zasnovana na transdisciplinarnom pristupu, pa će na svakom panelu učesnici i učesnice biti iz različitih disciplina, omogućavajući tako mapiranje što šire slike narastajuće krize, kao i promena koje moraju da se dese kako bi se ona sprečila i ublažila.

Konferencija će biti otvorena pitanjima ima li života posle apokalipse i da li je moguć radikalni zaokret vladajuće paradigme. Drugi dan posvećen je debatama o ekološkoj krizi i klimatskim promenama, sa fokusom na uzrocima ove krize, društveno-političkim uslovima u kojima nastaje i koji se s njom prepliću, kao i sve očiglednijim posledicama koje donosi. Tokom trećeg dana, program istražuje teorijske i praktične pristupe u suočavanju sa društvenom i ekološkom krizom, sa naglaskom na novim politikama i novim horizontima lokalne i globalne solidarnosti.

Dan nakon konferencije, 20. septembra, biće održane i dve paralelne radionice. Jedna će se baviti pitanjem kako pozorišta mogu postati ekološki održivija, a namenjena je direktorima pozorišta, tehničkim direktorima, scenografima, kostimografima i drugim pozorišnim radnicima (Ekološka održivost i pozorište, Jovana Karaulić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd). Druga radionica biće fokusirana na promišljanje kako pozorišni festivali i druge kulturne manifestacije mogu smanjiti svoj ekološki otisak ali i kako mogu u potpunosti da promene paradigmu i krenu putem odrasta (Odrast i kulturne manifestacije: nove paradigme, Milja Vuković, inicijative Za manje smeća i više sreće i Divlji Beograd i Predrag Momčilović, Platforma Zajedničko).

Konferencija će se održati na Skveru Mire Trailović ispred Bitef teatra i svi sadržaji će biti dostupni na srpskom i engleskom jeziku.

Program
17. septembar

17:30-19:00
Od ekspanzije do izumiranja: apokalipsa statusa quo
Distopijska budućnost nam galopirajući hrli u susret. Učestali incidenti, kao znakovi iz budućnosti, vesnici su sveobuhvatne ekološke katastrofe. Ili je ona već stigla? Razgovor koji otvara konferenciju ispituje sadašnjost kao „realno-postojeću“ distopiju i postavlja pitanje da li je moguć zaokret, radikalna promena paradigme.

Pozdravna reč: Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Govore:
Franko Berardi Bifo (aktivista i filozof, Italija)
Vim Vandekejbus (pozorišni umetnik i koreograf, Belgija)
Kamila Nobrega (istraživačica i novinarka, Brazil/Nemačka)
Srećko Horvat (aktivista i filozof, Hrvatska)

Moderira:
Aleksandra Savanović (Platforma Zajedničko, Srbija)

18. septembar

10:00-12:00
Ekološka kriza u globalnoj i lokalnoj perspektivi
Na panelu će se razmatrati lokalni i globalni simptomi ekološke i klimatske krize, analiziraće se uzroci, prostori i akteri borbe za ublažavanje klimatskih promena i za zdraviju životnu sredinu.

Govore:
Vladimir Đurđević (meteorolog, Fizički fakultet, Srbija)
Iva Marković, (aktivistkinja, Pravo na vodu, Srbija)
Mladen Domazet (istraživač, Institut za političku ekologiju, Hrvatska)
Ratko Ristić (dekan, Šumarski fakultet Beogradskog Univerziteta, Srbija)

Moderira:
Predrag Momčilović (Platforma Zajedničko, Srbija)

12:15-14:15
Kolonijalizam, migracije i klimatske promene
Na panelu se obrađuju teme kolonijalizma, migracija i klimatskih promena kao povezanih fenomena, te njihove posledice i njihovo nasleđe.

Govore:
Amanda Pinja (koreografkinja, Austrija/Meksiko/Čile)
Gulistan Sido (profesorka Univerzitet u Rožavi, Sirija)
Karlota Veber (Evropska Zelena Partija, Belgija)
Lazaro Gabino Rodrigez (pozorišni umetnik, Meksiko)

Moderira:
Milena Dragićević – Šešić (teoretičarka kulture, Srbija)

16:00-18:00
Društvo, umetnost i pozorište u svetu bez ljudi
Tema sveopšte društvene i ekološke krize, „doba apokalipse“, razmatraće se iz ugla filozofije i umetnosti, kao i iz pozicija ekofeminizma, kako bi se pozorište, kao i polje kulture, sagledali u ovom kontekstu kao akteri i pokretači pozitivnih promena.

Govore:
Andrija Filipović (filozof, Srbija)
Maja Pelević (dramaturškinja i izvođačica, Srbija)
Boris Buden (filozof, Hrvatska/Nemačka)
Đulija Kazalini (kustoskinja i istraživačica, Italija/Velika Britanija)

Moderira:
Marijana Cvetković (Platforma Zajedničko, Srbija)

19. septembar

10:00-11:00
Razvoj u društvu bez rasta
Rast je postao prevladavajuća paradigma u modernom društvu – ako ne rastete, podrazumeva se da venete i umirete. Nasuprot narativu o potrebi za stalnim rastom javlja se koncept „odrasta“, ili štedljivog izobilja za novo doba, kako ga često nazivaju. Predavanje se bavi time kako naša društva možemo transformisati tako da živimo bolje i u skladu sa ograničenjima, bez suvišne jurnjave za rastom.

Govori:
Vensan Lieže (inženjer, istraživač, glasnogovornik Francuskog pokreta odrasta, Francuska/Mađarska)

11:00-12:00
Ekonomski model „šuplje krofne“
Nakon predavanja nastaviće se sa predstavljanjem razvojnog modela „šuplje krofne“, baziranog na zadovoljenju društvenih potreba bez prekoračenja prirodnih limita.

Govore:
Mladen Domazet (Institut za političku ekologiju, Hrvatska)
Miloš Kovačević (Platforma Zajedničko, Srbija)
Predrag Momčilović (Platforma Zajedničko, Srbija)

12:15-14:15
Gradovi kao pokretači promena
Razgovor će se baviti praktičnim politikama i primerima praksi čijom primenom gradovi mogu postati zeleniji i održiviji.

Govore:
Ivana Vilotijević (sekretarka, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Srbija)
Iva Ivšić (odbornica u skupštini grada Zagreba, koalicija Možemo!/Zagreb je naš, Hrvatska)
Dobrica Veselinović (političar i aktivista, Ne da(vi)mo Beograd, Srbija)
Paskal Bonijel-Šalije (poslanica u regionalnom parlamentu za oblast Overnja-Rona-Alpi, stranka „Evropa, ekologija – zeleni“, Francuska)

Moderira:
Igor Štiks (pisac i politički teoretičar, BiH/Hrvatska/Srbija)

16:00-18:00
Posle pandemije – održivost kulturne produkcije i razmene
Panel je posvećen pitanju održivosti kulturne produkcije i kulturne razmene i nužnostima promene dosadašnjih načina produkcije u toj oblasti.

Govore:
Janez Janša (pozorišni umetnik i teoretičar, Slovenija)
Lazaro Gabino Rodrigez (pozorišni umetnik, Meksiko)
Haris Pašović (reditelj, Bosna i Hercegovina)
Karolin Barno (producentkinja, pozorište Vidi-Lozana, Švajcarska)

Moderira:
Biljana Tanurovska (producentkinja i kustoskinja, Severna Makedonija)