U susret novoj sezoni trovanja – kako se zaštititi

U susret novoj sezoni trovanja – kako se zaštititi

Poslednji godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji pokazao je visok nivo zagađenja u svim većim gradovima, kao i prethodnih godina. Najveće zagađenje beleži se krajem jeseni i tokom zime. Analiza novog godišnjeg Izveštaja o kvalitetu vazduha bila je tema okruglog stola „U susret novoj sezoni trovanja“, u organizaciji Nacionalne ekološke asocijacije.

Polovina stanovnika Srbije diše prekomerno zagađen vazduh, piše portal RTS. Visok nivo zagađenja suspendovanim česticama PM 2,5 i PM 10 zabeležen je na većini lokacija na kojima se meri i po prosečnim vrednostima i po trajanju prekoračenja.

„U tom izveštaju za 2020. po kvalitetu vazduha Smederevo je na prvom mestu po broju PM čestica sa 148 dana prekoračenja, mi znamo da je sad na prvom mestu zato što smo se mi protestom izborili za tu mernu stanicu“, rekao je Nikola Krstić iz pokreta Tvrđava u Smederevu.

Koncentracije sumpor-dioksida u Boru povremeno su bile više od 100 puta iznad dozvoljenih.

„Jedino što je vidljivo – to je da nema promene, ne postoji nikakva naznaka poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji generalno, niti može da bude bez mera. Nema lečenja bez terapije a to nedostaje u ovom slučaju kada je u pitanju kvalitet vazduha. Mere su već poznate svuda u svetu, a to je uticaj na izvore aero-zagađenja, to su ložište energane, bor saobraćaj“, kaže Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

U Valjevu je od početka godine čak 90 dana zabeleženo prekoračenje PM čestica, a dozvoljeno je 35 dana godišnje.

„U PM 2,5 i PM 10 se nalaze toksična jedinjenja koja se emituju u požarima na deponijama gde se nalazi raznovrsni otpad – plastični materijali gume tekstil. Samozapaljivanjem deponija emituju se velike količine tih gasova a nijedan monitoring sistem to ne registruje u Srbiji. Mnoge industrije su otkazale prirodni gas i spaljuju otpadne gume i komunalni otpad odakle se emituje široka lepeza toksičnih jedinjenja a to se ne meri monitoring sistemom kao što su dioksini“, ističe dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Naša zakonska regulativa je usklađena sa regulativom EU.

„Zaboravljamo da će regulativa EU da se menja i usklađuje sa preporukama SZO. SZO je u poslednjoj preporuci pomerila tu granicu sa 25 na 10 mikrograma po M3, ne na osnovu nekog hira, već na osnovu dugogodišnjih istraživanja, naučnih, zdravstvenih, koja su pokazala da su te koncentracije između 10 i 25 veoma opasne za ljudsko zdravlje. Očekujemo da u nekom bliskom periodu EU promeni svoje standarde čime ćemo i mi kao kandidati za članstvo u EU biti primorani da te granice pomerimo“, izjavio je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Po izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu u EU su emisije glavnog zagađivača PM 2,5 pale za 30 odsto u poslednjih 15 godina.

Većina država poštovala je gornje granice emisije za ključne zagađivače. Ipak, države članice još moraju smanjiti emisije kako bi ispunile obaveze u narednoj deceniji.

izvor: www.rts.rs

foto: printscreen/rts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *