Akademija inženjerskih nauka predlaže preispitivanje postojećih i razradu novih rešenja u oblasti zatvaranja istorijskih deponija

Akademija inženjerskih nauka predlaže preispitivanje postojećih i razradu novih rešenja u oblasti zatvaranja istorijskih deponija
U vezi sa zaštitom životne sredine, neophodno je preispitati postojeća i razraditi nova rešenja u oblasti zatvaranja istorijskih deponija u regulativi Srbije, stav je Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
Kako navode u obrazloženju, a objavljuje eKapija, u hijerarhiji upravljanja otpadom, deponovanje se klasifikuje kao najmanje poželjna, ipak neizbežna kategorija. Procenjuje se da se u Srbiji, od ukupne količine otpada, reciklira manje od 5%, dok se sav ostali otpad deponuje. U našoj zemlji je identifikovano 3.500 smetlišta, tzv. „istorijskih deponija“, od kojih su neka legalna, dok većina nisu. Nacionalna strategija upravljanja otpadom predviđa koncentisanje odlaganja otpada na daleko manjem broju deponija, uz izgradnju do trideset regionalnih deponija. Za preostala legalna i divlja smetlšta, predviđeno je zatvaranje.
U Evropskoj uniji je 1999. godine doneta Direktiva 99/31/EC o deponijama otpada, koja definiše osnove najboljih dostupnih tehnika (BAT) u predmetnoj oblasti, sa obavezujućom primenom.
– Zemlje članice EU, kao i zemlje kandidati, u obavezi su da, u potpunosti, primene elemente iz direktiva u svoje regulative. Direktiva o deponijama u regulativu Republike Srbije uvrštena je Uredbom o odlaganju otpada na deponije 2010. godine – navodi se u obrazloženju AINS-a.
Deponije su industrijski objekti čija izgradnja se izvodi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (ZPI). Nakon dostizanja punog kapaciteta, deponija se zatvara uz odgovarajuću tehničku dokumentaciju. ZPI definiše zatvaranje industrijskih objekata, u koje spadaju i istorijske deponije.
– Tehnička dokumentacija zatvaranja deponije trebalo bi da se zasniva na odgovarajućim elementima BAT i da definiše operacije naknadnog održavanja objekta posle zatvaranja. Imajući u vidu potrebu valjanog zatvaranja vrlo velikog broja postojećih istorijskih deponija u Srbiji, može se oceniti da problematika projektovanja zatvaranja deponija ima vrlo veliki značaj. Zatvaranje smetlišta je u samom vrhu problema koje Srbija mora da reši u procesu pristupanja EU – navedeno je.
AINS podseća da je pet godina nakon donošenja uredbe, 2015. godine donet i Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije kojim se propisuje metodologija za izradu projekata zatvaranja istorijskih deponija.
– U vrlo kratkom tekstu PSR od 5 članova, propraćenog metodologijom u prilogu, definisano je da se, pored divljih deponija i smetlišta, on odnosi i na industrijska odlagališta otpada na lokalitetima na kome je potvrđeno prisustvo opasnih i štetnih materija uzrokovano ljudskom aktivnošću, u koncentracijama koje mogu izazvati značajan rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, te da se ne odnosi na eksploataciju mineralnih sirovina, napuštene rudnike i rudarske objekte. Primena metodologije za izradu projekata sanacije i remedijacije iz PSR ukida poštovanje hijerarhijski nadređene Uredbe, a samim tim i doslednu primenu Direktive. Za PSR ne važe odredbe Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i njegovih podzakonskih akata, odnosno PSR isključuje potrebu izrade studija o proceni uticaja na životnu sredinu – obrazlaže se.
U tekstu dalje stoji da PSR uvodi mogućnost da se istorijske deponije – komunalna smetlišta – neadekvatno, u suprotnosti sa direktivom i uredbom, zatvore i nastave da zagađuju vodne resurse i tlo.
Poglavlje II priloga metodologije PSR definiše da se:
a) nesanitarne deponije – smetlišta koja se konačno zatvaraju prekrivaju inertnim materijalom – minimalno 30 cm, drenažnim slojem šljunka minimalno 20 cm i zemljom i humusom (30 + 20 cm) i
b) nesanitarne deponije – smetlišta, koja će se koristiti do tri godine postepeno-fazno zatvaraju i prekrivaju sa 30 cm inertnog materijala, 20 cm šljunka i 50 cm za rekultivaciju (30 + 20 cm). Pomenuta tehnologija zatvaranja je vodopropusna, te će procedne vode odlagališta nastaviti da zagađuju podzemne vodotokove i tlo. Propisana tehnologija je u suprotnosti sa zahtevima nepropusnosti iz Direktive i Uredbe.
– Predlaže se preispitivanje PSR uz razmatranje njegovog ukidanja. Predlažu se manje dopune teksta Uredbe i zatim formulisanje podzakonskih akata kojim bi se razradile BAT zatvaranja deponija, posebno značajno istorijskih deponija, uz striktno poštovanje Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu – smatraju iz AINS.
izvor: www.ekapija.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *