Zbog štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznačajnijih ekoloških problema savremenog doba. Čovek je, svojim aktivnostima i konzumerističkim navikama koje je stekao u užurbanom tempu života, odlučujući faktor u promenama kvaliteta okoline. Zapravo, čovek je jedino biće na planeti Zemlji koje proizvodi otpad!
Odlagališta otpada u prošlosti su bila odabrana kao optimalno rešenje za njegovo upravljanje i odlaganje, jer su količine otpada bile neznatne. Više ne možemo priuštiti način života koji se temelji na uverenju kako su sirovine jeftine i neiscrpne i navici da proizvode koristimo samo jednom, a zatim bacimo. Stvari koje se mogu reciklirati ili na neki drugi način ponovno iskoristiti važno je odvojeno prikupiti i odložiti u za to predviđene posude.
Prema procenama stručnjaka 60% otpada, ukoliko se pravilno odvoji i odloži, može se reciklirati ili prenameniti. Naime, više od 2/3 otpada iz domaćinstva moguće je odvojiti i ponovno iskoristiti. Nepravilnim odvajanjem otpada ne iskorištavaju se vredne sirovine i resursi za kreiranje novih proizvoda, a više od 88% otpada iz domaćinstva završi na deponijama.
Sistemi odvojenog prikupljanja i upravljanja otpadom čine sanitarne deponije, reciklažni centri, postrojenja za tretman otpada, ali i efikasna javna-komunalna preduzeća koja posluju po modelima baziranim na poslovno-ekonomskoj kalkulaciji. Ali, sve počinje u našim domovima.
Šta se nalazi u kesama za smeće u našim domaćinstvima? Koliko puta smo u istu vreću bacili plastični pribor, praznu bocu od ulja ili iskorišten sunđer za pranje sudova? Odvojenim sakupljanjem otpada, moguće je znatno smanjiti količinu otpada koja se mora odložiti. Odvojeno prikupljanje je ključno, jer mešanjem različitih vrsta otpada nepovratno gubimo njihova korisna svojstva i pretvaramo otpad u smeće. Pomešamo li papir s mokrim frakcijama kuhinjskog otpada, taj papir više ne možemo reciklirati. Samo jedan pogrešan sastojak može od korisnih i vrednih sirovina napraviti neiskoristiv otpad!
Glavni principi kojima se vodi pravilno upravljanje otpadom su: odvajanje otpada po vrstama kako bi se olakšala njegova kasnija obrada i sprečavanje stvaranja novog otpada. Stoga moramo odvojeno prikupljati i odlagati otpada u posebne posude za različite skupine otpadnih materijala bilo da je reč o papiru, staklu, plastici, metalu, bio-otpadu, ili o građevinskom, kabastom, električnom, elektronskom otpadu – jer ih jedino tako možemo pravilno pripremiti za postupke popravke, reciklaže ili prenamene.
Uvođenje navike odvajanja otpada zahteva trud, ali je jednostavno! Odvajanje otpada možemo postepeno uvoditi kao životnu naviku, a najvažniji i prvi korak je organizovanje mesta za odvajanje otpada u vlastitom domaćinstvu. Stara kartonska kutija od kućnog aparata može poslužiti za odlaganje iskorištenog papira i kartona. Staklenu ambalažu, takođe, možemo odlagati u staru kartonsku kutiju. Za odlaganje plastične, metalne i tetra ambalaže dovoljna nam je jedna veća posuda, bitno je samo odložiti čistu ambalažu, bez ostataka hrane. Na kraju, samo mali procenat otpada iz domaćinstva završi u kanti za otpad.
Odvajanjem biorazgradivog otpada smanjuju se emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, a jedan od najpoznatijih načina tretiranja takvog otpada je kompostiranje. Kompostiranje je najstariji način recikliranja otpada koji za rezultat ima nastanak komposta, hranjive podloge koja se sastoji od minerala i humusa, a kompostiranje se može raditi samostalno ili u zajednici. Više od 1/3 ukupnog otpada koji nastaje u domaćinstvima je organskog porekla. Kompostom se smanjuje potreba za veštačkim đubrivima koji štete tlu, a takođe ukoliko dospeju u tokove pitke vode veštačka đubriva mogu biti opasna i po zdravlje ljudi.
Odvojeno prikupljanje je ključno za upravljanje otpadom na održiv način i za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Postavljanjem odgovarajućih sistema podsticaja i infrastrukture za odvojeno sakupljanje domaćinstva će moći sortirati otpad na izvoru nastanka. Za uspeh odvojenog prikupljanja potrebna su četiri elementa – ekonomski podsticaji, sprovođenje zakona, prilagođena infrastruktura za odvojeno prikupljanje i ojačana svest stanovništva.
Za redovno praćenje realizacije projektnih aktivnosti pridružite se zajednici Brojimo do nula na Facebook i LinkedIn mrežama.
