Plastične boce za piće napravljene od PET-a najavljivane su kao najkružnije, ali postoje pitanja da li je to zaista tako, i potrebno je učiniti više kako bi se osiguralo da se recikliraju u zatvorenom krugu, piše Dorota Napierska.
Dorota Napierska je službenik za politiku potrošnje bez toksičnosti u NVO Zero Vaste Europe.
Priča o plastičnim bocama od polietilen tereftalata (PET), koje su transformisale industriju pića i promenile naše navike, počela je 1978. godine kada su Coca-Cola i Pepsi predstavili prvu PET flašu za jednokratnu upotrebu. Bio je lagan, jeftin, za jednokratnu upotrebu i doživljavan kao „savršen“.
Kompanije su ubeđivale potrošače da je flaširana voda zdravija, bezbednija i ukusnija od vode iz česme. Danas su PET boce najčešća ambalaža na tržištu pića – 2017. godine milion plastičnih boca je kupljeno širom sveta svakog minuta. Flaširana voda i bezalkoholna pića samo u Evropi zabeležili su porast od 11% u 2019.
Ali zašto je PET toliko popularan u poređenju sa drugim materijalima?
To uglavnom leži u njegovoj bezbojnoj, providnoj prirodi, koja vam omogućava da vidite piće iznutra (za razliku od limenki ili kartona), kao i činjenicom da je PET skoro nelomljiv, lakši od stakla i da se može dobro reciklirati.
Ova svojstva su dovela do široke distribucije PET-a kao materijala za pakovanje pića. Reciklaža PET boca za piće, označena šifrom #1, takođe je postala priča o uspehu u reciklaži plastike koja je najviše reklamirana.
Po svemu sudeći, njegovo putovanje izgleda varljivo, pravo iz bajke: „ogledalo, ogledalo na zidu, ko je najlepši i najzeleniji od svih?”
Ali pažljiviji pogled na kružnost tih boca u Evropi pokazuje da većina PET-a nije ni najzelenija ni najpravednija.
PET, koji se često naziva „najkružnijim od plastike“, trenutno se ne upravlja u kružnom modelu. Od 1,8 miliona tona recikliranih pahuljica proizvedenih iz boca, samo 31% se vraća u boce. Preostalih 69% ide u druge proizvode (obično lošijeg kvaliteta i koji se ne mogu reciklirati).
To znači da se veliki deo PET boca stavljenih na tržište brzo gubi za reciklažu i završava na deponijama, spaljivanju ili gubi u životnoj sredini.
Zatvaranje kružne petlje i efikasna reciklaža od flaše do flaše je preduslov za postizanje ciljeva prikupljanja i recikliranog sadržaja u Direktivi EU o plastici za jednokratnu upotrebu. Ali kako se to može postići na efektivan način?
Dobro osmišljen sistem povraćaja depozita (DRS) je prvi važan korak za maksimiziranje naplate. Nakon toga, reciklirani PET iz prikupljenih boca treba koristiti za proizvodnju novih boca.
Međutim, trenutna velika potražnja za recikliranim PET-om iz različitih industrija koje nisu flaširane i neprehrambene industrije (poput tekstila) je jedna od glavnih prepreka da se to postigne.
Da bi se zaustavila razbijanje kružne petlje boca (i da bi se zaustavila nelojalna konkurencija sektora koji su jednostavno zainteresovani da povećaju svoje „zelene” akreditive korišćenjem recikliranih materijala umesto da razvijaju sopstvenu šemu reciklaže), industrija poziva Evropsku komisiju da odobri proizvođačima pića „ prioritetni pristup“ količini PET plastičnog materijala koju stavljaju na tržište, a čije prikupljanje finansiraju.
Takva odredba se može obezbediti u revidiranoj EU Direktivi o ambalaži i ambalažnom otpadu – i zvuči dovoljno pošteno.
“Zeleno i čisto”
Omogućavanje pristupa recikliranom PET materijalu nije jedina poželjna situacija: za početak, „zelene“ kružne boce treba da budu bezbojne.
Zamenom postojećih neprozirnih i obojenih boca za piće sa prozirnim i svetloplavim bocama, mogla bi se postići mnogo veća stopa oporavka u bocama. Proizvođači flaša bi trebalo da daju prioritet „dizajnu za reciklažu“ kako bi poboljšali kvalitet recikliranog materijala.
Kružnost/reciklabilnost PET boca mora ići ruku pod ruku sa njihovom bezbednošću. Da bi ispunili standarde EU za bezbednost i kvalitet hrane, njihov reciklirani sadržaj mora biti kvaliteta za hranu.
Uredbi o materijalima u kontaktu sa hranom (FCM) hitno je potrebna sveobuhvatna revizija kako bi se osigurala eliminacija opasnih hemikalija koje mogu naštetiti ljudskom zdravlju usled njihove migracije. Komisija trenutno razmatra ovo i pravila o recikliranoj plastici za pakovanje hrane.
Nedavne studije pokazuju da boce za piće proizvedene od recikliranog PET-a (rPET) mogu sadržati veće koncentracije potencijalno štetnih hemikalija nego boce napravljene od devičanskog PET-a, što opravdava postojeću zabrinutost u vezi sa toksičnim recikliranjem.
Nekoliko faktora može dovesti do prisustva hemikalija u kontaktu sa hranom (FCC) u flaširanim pićima, uključujući proizvodnju flaša i uslove pod kojima se boce pune, skladište, distribuiraju, stavljaju na police, sortiraju i ponovo obrađuju.
Istraživači zaključuju da dizajn za reciklažu, u kombinaciji sa dobrim praćenjem uslova skladištenja i primenom novih tehnologija super-čišćenja, može optimizovati proizvodnju kvalitetnih recikliranih PET boca kako bi se izbegli rizici po ljudsko zdravlje.
Izvor: EURACTIV
Foto: Viviane Monconduit / Pixabay
