Delegacija EU u Srbiji objašnjava šta je sporno u projektu izgradnje spalionice

Delegacija EU u Srbiji objašnjava šta je sporno u projektu izgradnje spalionice
Projekat izgradnje fabrike za tretman komunalnog otpada u Vinči pokrenut je pre dve godine, a nedavno je Inicijativa Ne davimo Beograd saopštila da je Evropska investiciona banka odbila da finansira izgradnju spalionice jer takav tretman otpada nije u skladu sa regulativom EU, a posebno sa Poglavljem 27, piše eKapija. I dok Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan navodi da EIB nije odbila da finansira izgradnju spalionice, iz Delegacije EU u Srbiji za naš portal objašnjavaju da je spaljivanje otpada dozvoljeno u izuzetnim slučajevima kada ne postoji drugo rešenje.
Delegacija EU u Srbiji je u odgovorima za naš portal navela da bi Srbija, koja se priprema da u narednim mesecima izloži svoju pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, trebalo da teži ka usklađivanju sa pravnom regulativom EU i to kroz izradu realnih planova za upravljanje otpadom.
– S obzirom na to da je Srbija u procesu strateškog planiranja i dizajniranja svog novog sistema upravljanja otpadom, takvu infrastrukturu treba planirati u skladu sa EU ciljevima u tretmanu otpada – kažu iz Delegacije EU u Srbiji.
Kako su naveli, Evropska komisija je kao deo Akcionog plana cirkularne ekonomije, revidirala zakonodavni okvir o otpadu s novim ciljevima koji su na snazi ​​od jula 2018.
Novi ciljevi teže uspostavljanju ambicioznog dugoročnog plana za upravljanje otpadom i recikliranje. A kako se navodi cilj je 65% reciklaže komunalnog otpada do 2035, 70% reciklaže ambalažnog otpada do 2030. i smanjenje procenta odlaganja komunalnog otpada na deponijama na ne više od 10% do 2035.
 Spaljivanje otpada je opcija, ali samo za mali deo otpada, koji se ne može sprečiti, umanjiti, reciklirati ili zbrinuti na bilo koji drugi način. EU podržava nameru Vlade Srbije da smanji odlaganje otpada na deponije i zatvori deponiju u Vinči. Prema sadašnjem projektu za Vinču, u novom pogonu za spaljivanje otpada i proizvodnju energije moglo bi da se spali više od polovine komunalnog beogradskog otpada, umesto da se on reciklira. To ne bi podstaklo recikliranje i ozbiljno bi dovelo u opasnost sposobnost Srbije da se uskladi sa zakonodavstvom EU o otpadu i krene ka cirkularnoj ekonomiji. EU stoga snažno ohrabruje srpske vlasti da osiguraju da se kapacitet ovog objekta prilagodi nivou koji bi Srbiji omogućio da se pridržava pravne reulative EU u ovoj oblasti – navode i dodaju da je EU spremna da sarađuje sa Vladom Srbije i Gradom Beogradom na sistemima upravljanja otpadom koji su u skladu sa EU zakonodavstvom o otpadu.
Podsetimo, Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) nedavno je saopštila da je dobila zvanični odgovor EIB u kome se navodi da je ta banka odbila da finansira izgradnju spalionice u Vinči zbog posledica koje će ovaj projekat imati po ciljeve u vezi sa recikliranjem otpada postavljene u Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je da Evropska investiciona banka (EIB) nije odbila da finansira izgradnju spalionice u Beogradu, pošto taj projekat sa 30% finansira investicioni fond „Margarita“, čiji je EIB glavni suvlasnik i da spalionica neće koristiti otpad koji može da se reciklira.
– Potpuno je sve urađeno po standardima EU, spalionica će koristiti samo onaj otpad koji ne može da se ponovo preradi – rekao je Trivan novinarima posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena sa italijanskim ministrom kopna i mora Serđom Kostijem.
Iz Grada pak navode da su iz privatni partneri još pre godinu dana obavestili da EIB neće finansirati projekat. Kako su za RTS izjavili, privatni partner odavno je obezbedio novac iz drugih izvora – od Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodne finansijske korporacije i Austrijske banke za razvoj.
– Privatni partner koji je, inače, imao obavezu po samom ugovoru o javno-privatnom partnerstvu da obezbedi finansiranje još pre godinu dana obavestio nas je da je EIB izašla iz pregovora – rekla je za RTS Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine.
Podsetimo, Tanjug je početkom oktobra preneo saopštenje The International Finance Corporation u kome se navodi da će članice Grupe Svetske banke IFC i MIGA obezbediti paket finansiranja u iznosu od 259,57 mil EUR kompaniji Beo Čista Energija d.o.o. za projekat proizvodnje energije iz otpada u Beogradu.
Šta predviđa projekat?
Ugovorom koji je u jesen 2017. godine potpisan između grada Beograda i konzorcijuma Beo Čista Energija, koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanski Itochu I-Environment predviđena je sanacija terena i izgradnja fabrike za tretman komunalnog otpada i proizvodnju energije, a kako se navodi projekat je vredan 330 mil EUR.
Marko Milačić, bivši direktor Suez Vinča Operator d.o.o, firme osnovane sa ciljem – da realizuje posao sklopljne između Grada i francusko-japanskog konzorcijuma rekao je u avgustu 2018. u intervjuu za eKapiju da je plan da 2021. ili 2022. sve bude završno i da postrojenje počne da radi.
Pre toga, prema tadašnjem planu, trebalo je da bude zatvorena postojeća deponija u Vinči i da investitori počnu da iz nje izvlače deponijski gas, jer im je u interesu da što pre počnu da proizvode električnu energiju, što je njihov izvor zarade. Postrojenje za proizvodnju električne energije iz deponijskog gasa biće snage od 3 MW. Ceo intrervju sa nekadašnjim direktorom čitajte u posebnoj vesti.
Deo projekta izgradnje postrojenja za preradu otpada u Vinči postalo je i JKP Beogradske elektrane. Naime, u okviru posete francuskog predsednika Srbiji u julu 2019. potpisan je i Ugovor o otkupu toplotne energije između kompanije Beo čista energija i JKP Beogradske elektrane, a prema Ugovoru o javnom privatnom partnerstvu za upravljanje sanitarnom deponijom Vinča, obaveza Grada Beograda je da izgradi infrastrukturu za preuzimanje toplotne energije.
– Tu obavezu Grad Beograd preneo je na Beogradske elektrane koje će iz sopstvenih sredstava finansirati izgradnju prepumpne izmenjivačke stanice u kompleksu Vinča, izgradnju toplovodne trase u dužini od oko devet kilometara, kao i prepumpnu izmenjivačku stanicu u Toplani Konjarnik – izjavio je tada direktor Elektrana Rade Basta.
izvor: www.ekapija.com