Depozitni sistem u Srbiji preskup eksperiment ili isplativo rešenje?

Depozitni sistem u Srbiji preskup eksperiment ili isplativo rešenje?

Konferencija Nacionalne asocijacije čistoća Srbije (ASWA), održana 31. oktobra, je u hotelu Crown Plaza u Beogradu okupila brojne stručnjake iz oblasti upravljanja otpadom iz zemlje i inostranstva. Kako izveštava Energetski portal, između ostalog, raspravljalo se i o efikasnosti primene depozitnog sistema u Srbiji.

U panelu pod nazivom „Depozitni sistem u Srbiji – preskup eksperiment ili isplativo rešenje?“ učestvovali su predsednik Upravnog odbora ASWA Goran Čabradi, direktorka Centra za zaštitu životne sredine JKP Medijana iz Niša Sonja Popović, direktor i suosnivač kompanije Greentech iz Novog Sada Mihail Mateski i direktor Udruženja hrvatskih komunalnih preduzeća UNIKOM iz Osijeka Davor Vić.

Svako od njih je na zadato pitanje ponudio odgovor iz sopstvene pozicije u procesu upravljanja otpadom, ističući i pozitivne i negativne aspekte koje bi osetila njihova struka ukoliko bi se uveo depozitni sistem. Govornici su zastupali stavove u spektru od izričitog „ne“ do „da, ali uz ispunjenje određenih uslova“, a osvrnuli su se i na to kako bi se sistem upravljanja otpadom ustrojen na depozitu odrazio na neformalne sakupljače sirovina.

„JKP Medijana već duži niz godina radi na promociji primarne separacije i na iskorišćenju sirovina koje svi mi u našim domaćinstvima proizvodimo. Kao neko ko se bavi zaštitom životne sredine, apsolutno se zalažem za depozitni sistem iz samo jednog razloga. Njegovim uvođenjem, zemlje širom Evrope, pa i u našem okruženju, postigle su značajne rezultate kada je u pitanju sirovina izuzetnog kvaliteta i solidne čistoće, koja može da dostigne dobru cenu, a povrh toga su i ispoštovale principe cirkularne ekonomije. Ipak, iz ugla javnog komunalnog preduzeća moram da kažem da se bojimo kako bi se depozitni sistem odrazio na primarnu separaciju. Ona je u Srbiji tek u začetku“, objasnila je na samom početku Sonja Popović, dodavši da je reč o složenoj oblasti, ali da je ipak moguće pronaći pravi recept za našu zemlju bez kopiranja drugih.

U Hrvatskoj je depozitni sistem implementovan 2006. godine da bi potom 2014. bio automatizovan. Gosti konferencije su imali priliku da od Davora Vića, iz prve ruke, čuju kakav je on uticaj imao na privredu. „Depozitni sistem je dobar, ali ne i nužan. I bez njega, ostvarivi su naši osnovni ciljevi – zaštita našeg okruženja i zdravlja… Ostvarivanje finansijske dobiti je podstaklo neke stanovnike da razdvajaju otpad. Kako se to odražava na javna komunalna preduzeća? Kratko ću reći – negativno“, kazao je on.

„Imam nekoliko razloga za svoje protivljenje depozitnom sistemu“, istakao je Čabradi. „Dvadeset pet godina se bavim otpadom, mislim da sam jedan od pionira reciklaže u Srbiji, a trenutno sedim u Skupštini i glasam ‘protiv’ i ‘za’ te zakone“, kazao je i zaključio da je depozitni sistem, iako je brz, skup i da on zapravo poručuje „plati, ako već nećeš da radiš na edukaciji ljudi“.

„Trenutno nekoliko fabrika za preradu PET ambalaže posluje tek sa 50 odsto kapaciteta. Slično je stanje i sa staklom“, podsetio je Mateski.

izvor: www.energetskiportal.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *